Pomirenje u regionu bi trebalo da se veže za napredovanje u pregovaračkom procesu onih država Zapadnog Balkana koje pretenduju da postanu članice Evropske unije, samo je jedna od poruka sa debate Inicijative REKOM pod nazivom “Doprinos EU pomirenju EU”, održane u sredu, 17. januara u EU Info centru Beogradu.
Dva bivša oficira 549. brigade Vojske Jugoslavije (VJ) pred sudom u Beogradu su izjavila da ne znaju ništa o napadu na selo Trnje na Kosovu, koje se dogodilo u martu 1999. godine, kada je ubijeno 27 Albanaca.
Gostujući na televiziji N1 11. januara 2018. godine, predsednik Odbora za Kosovo i Metohiju Narodne skupštine Republike Srbije Milovan Drecun nazvao je braću Bytyqi, koje je u julu 1999. godine ubila srpska policija, „teroristima“. Fond za humanitarno pravo (FHP) takvu kvalifikaciju žrtava, čija porodica više od 18 godina čeka pravdu, smatra nedopustivom, posebno ako se ima u vidu da dolazi od osobe visoko rangirane unutar struktura vlasti Republike Srbije.
„Suštinski problem je taj što 22 godine posle rata, još ratujemo. Džaba sve, ne pomažu tu ni dokumenti, ni istoričari, ni novinari, sve kreće od glave, a to su političke elite“, tako rezultate istraživanja po kojima građani Srbije poražavajuće malo znaju o ratovima devedesetih i zločinima koji su tada počinjeni komentariše predsednik Odbora Skupštine Srbije za ljudska i manjinska prava iz redova vladajuće koalicije Meho Omerović.
U Srbiji se trenutno vodi 12 postupaka za ratne zločine – devet pred Višim sudom u Beogradu (Lovas, Trnje, Doboj, Bosanska Krupa, Bratunac, Bosanski Petrovac – Gaj, Srebrenica, Ćuška, Ključ – Šljivari i Sanski Most – Lušci Palanla) i tri pred Apelacionim sudom (Ovčara, Skočić i Ključ – Kamičak).
Misija je Fonda za humanitarno pravo na Kosovu (FHP Kosovo) da pruži svoj doprinos kosovskom društvu da uspostavi vladavinu prava, da se suoči sa prošlošću i da vrati dostojanstvo žrtvama – podržavajući, shodno tome, sve sudove koji procesuiraju predmete ratnih zločina i zločina protiv čovečnosti. S tim u vezi, FHP Kosovo je 2015. godine podržao usvajanje ustavnih izmena i zakona koji je omogućio obrazovanje Specijalnih veća i Specijalizovanog tužilaštva Kosova. FHP Kosovo je smatrao da je, usvajanjem potrebnih zakona za formiranje Specijalizovanih veća, Kosovo nedvosmisleno pokazalo da ima potrebnu političku zrelost za ispunjavanje obaveza koje mu je dala međunarodna zajednica i da je vladavina prava jedan od prioriteta kosovskog društva.
Poštovani Predsedniče i uvaženi ministre, dozvolite mi da vam se kao pripadnik manjinske albanske zajednice, državljanin i lojalan građanin Republike Srbije obratim povodom poslednjeg slučaja zastrašivanja i nasilja kome su u dužem vremenskom periodu izloženi pripadnici albanske zajednice na teritoriji opštine Medveđa.
Odeljenje za ratne zločine Višeg suda u Beogradu donelo je 25. decembra 2017. godine presudu kojom je Marka Paukovića i Dragana Bajića zbog nedostatka dokaza oslobodilo optužbe za ratni zločin protiv civilnog stanovništva. Bajić i Pauković su bili optuženi da su, kao pripadnici Vojne policije Šeste sanske brigade Vojske Republike Srpske, 10. oktobra 1992. godine u mestu Kamičak (opština Ključ, BiH) ubili Hasana Rahića (60), Minku Jusić (70), Muniru Hotić (54), Đemilu Behar (54) i tada maloletnu Safetu Behar (12). Fond za humanitarno pravo (FHP) ukazuje da je ovo tek treća presuda koja je u predmetima ratnih zločina doneta u Srbiji tokom 2017. godine i ona je, kao i prethodne dve, oslobađajuća. Apelacioni sud je, naime, u martu pravnosnažno oslobodio Gorana Šinika za ubistvo civila u mestu Gradiška (BiH) 1992. godine, a u aprilu Neđeljka Sovilja i Rajka Vekića od optužbi za ubistvo civila na području opštine Bosanski Petrovac (BiH) u decembru 1992. godine.
Sve te floskule dolaze, zapravo, od onih koji su za nedela odgovorni, kao i njihovi podržavaoci. Nikada u istoriji nismo imali situaciju ovoliko rasvetljenih stvari. A u isto vreme – nikada nismo bili ovoliko spremni da sve te dokaze odbacimo i da odbacimo svaki razgovor o tome. Iza toga se krije činjenica da dokaze prikrivaju sami izvršioci, ali imamo i problem odobravanja zločina. Nekada je negiranje samo zaklon, kaže se “šta su oni nama radili”. Nalazimo se, zapravo u situaciji u kojoj je veliki broj ljudi koji misli da je tako trebalo.
Glavni tužitelj Haškog tribunala, Serge Brammertz za avangardu komentira presude Mladiću, “dokazano je da su počinjeni masovni zločini protiv čovječnosti u općinama u Bosni i Hercegovini”, Prliću i ostalima: “Dokazano je da je Hrvatska imala punu kontrolu nad HVO-om koji je počinio široko rasprostranjene zločine, ili da je Hrvatska dala svoje vlastite oficire Hrvatske vojske da komanduju snagama HVO-a u Bosni i Hercegovini, ili da je Hrvatska pružila logističku podršku tim snagama, ili da je Hrvatska slala vlastite snage Hrvatske vojske u Bosnu i Hercegovinu da neposredno učestvuju u sukobu”; o komentarima po kojima se Srbija, nakon presuda Mladiću i Karadžiću, “izvukla” od odgovornosti za rat u BiH, “Međunarodni sud pravde je utvrdio da je Srbija propustila spriječiti i kazniti genocid u Srebrenici.