Povodom penzionisanja načelnika Generalštaba Vojske Srbije Ljubiše Dikovića

Nakon što je predsednik Srbije Aleksandar Vučić u petak 14. septembra 2018. godine prihvatio zahtev za penzionisanje dosadašnjeg načelnika Generalštaba Vojske Srbije Ljubiše Dikovića, Fond za humanitarno pravo (FHP) smatra da je Diković morao biti smenjen nakon što je FHP izneo ozbiljne tvrdnje da je u zoni odgovornosti 37. motorizovane brigade Vojske Jugoslavije (37. mtbr VJ), kojom je tokom sukoba na Kosovu komandovao Diković, ubijeno oko 1.400 albanskih civila, a njih više hiljada proterano. Samo dva dana nakon što je FHP objavio Dosije „Ljubiša Diković“, Tužilaštvo za ratne zločine (TRZ) je obavestilo javnost da je istražilo navode FHP-a i da ne postoji osnov za Dikovićevu krivičnu odgovornost. Kako nije realno da se navodi iz Dosijea mogu istražiti za samo dva dana, FHP zahteva od TRZ-a da pristupi sveobuhvatnoj istrazi svih navoda o Dikovićevoj odgovornosti za ove zločine.

Poziv na izložbu „Opkoljeno Sarajevo“

Izložba „Opkoljeno Sarajevo“ govori o životu građana u periodu opsade, o upornosti, snalažljivosti i kreativnosti Sarajlija koji su 1.335 dana živeli bez struje, vode i grejanja. Ona prikazuje kako je tekao svakodnevni život u gradu, gde i kako su građani nabavljali vodu i hranu, kako su izgledale gradske pijace i ulice, kako se komuniciralo, kako su radile bolnice i škole, kakav je bio kulturni život… Priča o opsadi ispričana je kroz fotografije, dokumente i predmete koje su pravili građani. Izložba je stalna postavka Historijskog muzeja Bosne i Hercegovine. U njenom stvaranju učestvovali su i građani Sarajeva, doniranjem ratnih predmeta Muzeju i deljenjem svojih ratnih priča i sećanja.

U saradnji Fonda za humanitarno pravo i Historijskog muzeja BiH, izložba će biti otvorena 25. septembra 2018. godine u Ustanovi kulture Parobrod (Beograd, Kapetan Mišina 6a), sa početkom u 19:00 časova.

Program

25. IX u 19h Otvaranje izložbe

• Budimir Ivanišević, izvršni direktor, Fond za humanitarno pravo
• Elma Hašimbegović, direktorica, Historijski muzej Bosne i Hercegovine
• Milutin Petrović, v.d. direktor, Ustanova kulture Parobrod

27. IX u 17h Javni čas o opsadi Sarajeva

• Nemanja Stjepanović

4. X u 18h Film “Opsada”, Remy Ourdan

• Razgovor sa autorom filma i Sarajlijama
• (rezervišite svoje mesto na: events@hlc-rdc.org)

5. X u 19h Promocija knjige “Some Kind of Justice – The ICTY’s Impact in Bosnia and Serbia” i razgovor sa:

• Diane Orentlicher, autorka knjige, Washington College of Law, SAD
• Hrvoje Klasić, istoričar, Univerzitet u Zagrebu, Hrvatska
• Erna Mačkić, Balkanska istraživačka mreža, BiH
• Adriatik Kelmendi, novinar, Kosovo
• Nemanja Stjepanović, novinar, Srbija

Ulaz na izložbu je slobodan, a dodatne informacije mogu se zatražiti putem email adrese events@hlc-rdc.org ili telefonom na (011) 3349-766.

Postavljanje i održavanje izložbe u Beogradu podržavaju: Ambasada Švajcarske u Beogradu, Civil Rights Defenders, i Kancelarija Fondacije Hajnrih Bel u Beogradu

Povodom presude za naknadu štete sestrama Bogujevci

Viši sud u Beogradu doneo je 7. juna 2018. godine presudu, kojom je obavezao Republiku Srbiju (RS) da isplati naknadu nematerijalne štete u ukupnom iznosu od 3.050.000,00 dinara sestrama Sarandi, Jehoni i Lirie Bogujevci (sestre Bogujevci), teško ranjenim u zločinu koji su pripadnici jedinice „Škorpioni” počinili u Podujevu 28. marta 1999. godine. Fond za humanitarno pravo (FHP) smatra da je ovaj sudski postupak trajao nedopustivo dugo, kao i da je dosuđeni iznos naknade štete neadekvatan u odnosu na teške povrede koje su sestre Bogujevci pretrpele u ovom zločinu. Uz podršku FHP, sestre Bogujevci su 28. avgusta ove godine, u zakonskom roku od 15 dana nakon što su dobile presudu, uložile žalbu Apelacionom sudu u Beogradu.

Pripadnici jedinice „Škorpioni” su 28. marta 1999. godine u dvorištu porodice Gashi u Podujevu streljali 14 albanskih civila – sedmoro dece uzrasta od dve do 15 godina i sedam žena. Streljanje je, iako teško ranjeno, preživelo petoro dece iz porodice Bogujevci – Saranda, Lirie, Jehona, Genc i Fatos. Za ovaj zločin su pred domaćim sudom na višegodišnje kazne zatvora osuđena petorica pripadnika jedinice „Škorpioni”. Jedinica „Škorpioni” se nalazila u sastavu Specijalne antiterorističke jedinice Ministarstva unutrašnjih poslova Srbije (MUP), te je, na osnovu Zakona o obligacionim odnosima, Republika Srbija odgovorna za štetu koju su njeni državni organi (u ovom slučaju MUP) prouzrokovali u svom radu.

Koalicija za REKOM: proveriti tačnost informacije o masovnoj grobnici u selu Medevce, u opštini Medveđa

Povodom Međunarodnog dana nestalih, Koalicija za REKOM poziva nadležne organe Republike Srbije da utvrde tačnost informacije o postojanju masovne grobnice u selu Medevce, na 30 metara od puta Lekovac – Priština, na 1,5 km od graničnog prelaza Mutivode, u kopnenoj zoni bezbednosti prema Kosovu, na oko 300m udaljenosti od jedinica KFOR-a.

Omogućite Srbima iz Đakovice da posete crkvu i svoje kuće

Pismo osnivačice Fonda za humanitarno pravo predsedniku Kosova Hašimu Tačiju

Poštovani predsedniče Kosova,

Vaše zalaganje za pomirenje između Srba i Albanaca i za multietničku državu Kosovo ima podršku međunarodne političke zajednice i civilnog društva, ali nailazi na nevericu kod kosovskih Srba koji danas žive u Srbiji.

Ja sam 13. 6. 1999. godine u Đakovici videla unesrećene albanske porodice, ljude u strahu od srpske policije, kuće oko bolnice u plamenu i lekare koji su skupljali novac da policiji i „paramilitarcima“ plate za život. Pomogla sam koliko sam mogla. Nikada veće hvala nisam dobila.

Ovom prilikom, molim Vas da se lično angažujete kako bi Srbi iz Đakovice, 28. avgusta 2018. godine, mogli da posete crkvu i svoje kuće i da ne budu izloženi poniženju kao prethodnih godina.

Autorka je osnivačica Fonda za humanitarno pravo

Preuzeto sa portala Danas

PRENOSIMO: Reagovanje FHP Kosovo na rečnik premijera Kosova povodom ostavke tužioca Blakaja

Fond za humanitarno pravo Kosovo (FHP Kosovo) oštro osuđuje rečnik kojim je premijer Ramush Haradinaj ocenio delovanje dosadašnjeg tužioca Kancelarije specijalnog tužilaštva Kosova, Eleza Blakaja.

Bez obzira na odluku Blakaja da se povuče sa svoje funkcije zbog pretnji koje je dobio nakon istrage u predmetu lažnih vojnih veterana, oceniti jednog tužioca kao “lopova kokoški” i “fićfirića” predstavlja, od proglašenja nezavisnosti, najtežu uvredu koju je jedan od najviših državnih funkcionera Kosova uputio na račun pripadnika tužilačkog sistema. Štaviše, ocenivši da „ljudi koji su bili u Blacu ili Stankovecu tokom rata na Kosovu nemaju pravo da broje veterane u regionu Dukađina“, on je izvršio direktan politički uticaj na tužilaštvo. To predstavlja opasan presedan, koji, ako se ne bude reagovalo na njega i izjava ne bude povučena, otvara vrata za dalje direktno mešanje i pritisak na tužilački sistem, koji je po ustavu i zakonu kompletno nezavistan od politike.

FHP Kosovo ocenjuje da je premijer Kosova svojom izjavom na račun nekadašnjeg tužioca Blakaja načinio medveđu uslugu naporima da se na Kosovu izgradi efikasan i nezavistan sistem za vladavinu prava. Tamo gde politički funkcioneri uzimaju sebi za pravo da omalovažavaju i vređaju državne pravosudne funkcionere nema vladavine prava, već je na delu vladavina moćnih političara.

FHP Kosovo traži od premijera Haradinaja da povuče svoju izjavu i javno se izvini gospodinu Blakaju ali i celom tužilačkom sistemu. U protivnom, traži od poslanika Skupštine da pokrenu predlog za izglasavanje nepoverenja.

Treća decenija izbeglištva: Ko sve (ne) dobija stan u Srbiji

Policija je početkom avgusta, u trećoj po redu takvoj akciji, pokušala prinudno da iseli raseljene porodice sa Kosova, koje bespravno žive u jednoj zgradi u Beogradu.

Samo četiri dana kasnije, Ivica Dačić, ministar spoljnih poslova, uručio je ključeve 15 stanova u Arilju za izbeglice iz Bosne i Hecegovine i Hrvatske.

Ono što je zajedničko i za porodice koje su iz domova proterivali, ali i za „srećne” dobitnike ključeva jeste – skoro dve i po decenije čekanja pred imaginarnim vratima, kako bi na kraju i dobili stan koji im je obećan.

Čak 800.000 izbeglica i raseljenih iz bivše SFRJ bilo je u takvoj situaciji u Srbiji, podaci su Komeserijata za izbeglice. Država je do sada podelila 20.000 stanova i drugih rešenja, a pronašla je krov nad glavom za 70.000 ljudi.

Sudan Kuba, Trgoprodaja

Kakav Old Traford, kakvi bakrači. Stadion fudbalskog kluba “Trgoprodaja” bio je istinski teatar snova za sve nas hapce što smo odrastali na potezu od Tešinća do prvih kuća Gornje Puharske. Tu sam gledao svoju prvu utakmicu uživo, divio se paradama Dževada Delkića (koji će mi par godina kasnije krvnički zavrnuti uši kad sam mu ledenom grudvom pogodio šoferšajbu dok je prolazio kraj škole), i čudom se čudio zašto se starije komšije ushićuju Ramizovim zakrivljenim loptama i zovu ih “suhi list”.

Zaigrati “na male” ili penala “u romane” na travnjaku stadiona obično je zahtijevalo višemjesečni staž stražara koji bi motrio hoće li naići Dajdža i uz psovke i galamu nas rastjerati kao piliće. Eniz Kandžić – Dajdža bio je inače trener svih mladjih ekipa FK “Trgoprodaja”, kuća mu je bila odmah uz stadion, a o “zelenom tepihu” se brinuo sa takvim fanatizmom kao da je u najmanju ruku bio njegovo rodjeno vlasništvo na kojem je svakog vikenda igrala Barselona. Trebalo je da prodju godine da shvatim kako nas je Dajdža ustvari puštao da igramo, posmatrao naše tekme pušeći podbočen na ogradu, ocjenjivao ko je dovoljno talentovan da bude regrutovan u pionire, i da bi zagalamio tek kad bi se na mjestu gdje smo se tutnjali trava počela utabavati i gubiti boju.

Odata počast ubijenim na Korićanskim stijenama: “Ruža ruži”

Bacanjem 224 crvene ruže i učenjem Jasina, preživjele žrtve i porodice ubijenih su danas, u organizaciji Udruženja logoraša “Prijedor92” i “Kozarac”, obilježili 26. godišnjicu stravičnog zločina nad logorašima na Korićanskim stijenama.

Kako javlja reporterka N1 koja prati ovaj događaj, okupljeni su poručili da su kazne za izvršioce preblage.

Ruže su bačene uz poruku “Ruža ruži”, a kod prisutnih se na licu vidio bol, suze i grč prilikom učenja Fatihe i Jasina.

Predsjednik Regionalnog saveza udruženja logoraša regije Banja Luka Mirsad Duratović kazao je da je masakr na Korićanskim stijenama monstruozan zločin nad grupom od najmanje 224 bošnjačka i hrvatska civila iz Prijedora koji se dogodio 21. augusta 1992. kao dio kampanje etničkog čišćenja Bošnjaka i Hrvata iz Prijedora.

Masakr je izvršen po nalogu Kriznog štaba općine Prijedor, izveli su ga pripadnici Interventnog voda prijedorske policije. Potraga za posmrtnim ostacima ubijenih logoraša još nije završena.

“Tog dana su srpski policajci iz izbjegličkog konvoja izdvojili prijedorske logoraše na planini Vlašić. Dovezeni su na Korićanske stijene. Logorašima civilima je naređeno da stanu na rub provalije, a zatim su im pucali u leđa. Nakon što su civili popadali u provaliju, policajci su nastavili bacati bombe i pucati kako nitko ne bi preživio”, kazao je Duratović.

Za zločin na Korićanskim stijenama kazne je dobilo 11 osuđenih, u trajanju od ukupno 200 godina. Još uvijek se traga za 80 posto skeletnih ostataka jer su tijela ubijenih logoraša prebačena i zakopana na drugim lokalitetima.

Za zločine pred MKSJ i Sudom BiH osuđeni su Darko Mrđa na 17, Damir Ivanković na 14, Gordan Đurić na 8, Ljubiša Četić na 13, Zoran Babić na 22, Milorad Škrbić na 21, Dušan Janković na 21, Željko Stojnić na 15, Saša Zečević na 23, Marinko Lepoja na 23 i Radoslav Knežević na 23 godine zatvora.

Preuzeto sa portala N1

Oči su mu bile napola otvorene, kao da je živ

Ja dolazim iz Srebrenice, članica sam pokreta „Majke enklava Srebrenica i Žepa“.

Kada sam obavljala razgovor i pripreme za ovo svjedočenje, ja sam se odlučila za jedan dan za koji smatram da je bio najteži za mene i moju djecu. Slučajno ili ne, to je bio baš današnji dan, 8. maj 1992. godine, kada je moj muž ubijen i kada su meni arkanovci ušli u stan. I uvijek se predstavljam kao žrtva genocida prvo iz 1992. godine, pa tek onda iz 1995. godine, jer 1995. je bila kraj i tada sam pogubila sve.

Danas je baš 8. maj, baš se potrefilo tako. On se obilježava i u Srebrenici. Sramota me da plačem kada čujem ove majke. Već dvadeset godina gazim ovaj put, ali nisam uspjela da savladam emocije. Ponosna sam na samu sebe.