Pred Okružnim sudom u Nišu dvoje Nišlija, optuženih za izazivanje rasne, verske i nacionalne mržnje zbog napada na maletnog Roma i njegovog oca, negirali su da su pripadnici skinheds grupe kao i da su se Romima sukobili zbog različite boje kože.
Opštinski sud u Bujanovcu obustavio je postupak protiv albanskog satiričara i aktiviste Odbora za zaštitu ljudskih prava Sevdailja Hisenija, za krivično delo izlaganja poruzi naroda i narodnosti Jugoslavije zbog zastarelosti krivičnog gonjenja. Opštinsko javno tužilaštvo optužilo je Hisenija da je u pesmi “Sa šajkačom u Evropi” objavljenoj 1994. godine u knjizi “Kada ti se sreća nasmeši” javno izložio poruzi srpski narod.
Fond za humanitarno pravo izražava veliku zabrinutost zbog učestalih incidenta sa porukama rasističkog i antisemitskog sadržaja, i zahteva od nadležnih organa Republike Srbije da svim sredstvima spreče delovanje pojedinaca i grupa koje šire ideje zasnovane na rasnoj mržnji i pozivaju na nasilje protiv lica druge boje kože ili drugog etničkog porekla.
Fond za humanitarno pravo ukazuje da je pred Okružnim sudom u Nišu počelo suđenje skinhedsima Oliveru Mirkoviću (20) i Nataši Marković (20) zbog izazivanje, nacionalne, rasne ili verske mržnje što je prvi slučaj u SRJ da je napad skinhedsa na Rome tužilaštvo okarakterisalo kao takvo krivično delo.
Na ponovnom suđenju trojici Albanaca optuženih za udruživanje radi neprijateljske delatnosti i terorizma, Vojni sud u Nišu nije poštovao upozorenje Vrhovnog vojnog suda da okrivljenima mora da omogući odbranu na maternjem jeziku. Vrhovni vojni sud ukinuo je 5. decembra 2000. godine presudu Vojnog suda u Nišu kojom su Albanci osuđeni na dugogodišnje zatvorske kazne i vratio predmet na ponovno suđenje sa obrazloženjem da prvostepeni sud nije ispoštovao pravo okrivljenih na odbranu i pripremu odbrane na maternjem jeziku.
Od dolaska međunarodnih snaga (KFOR) na Kosovo, 12. juna 1999. godine, do 31. decembra 2000. godine nestalo je pod nerazjašnjenim okolnostima ili je oteto najmanje 932 ne-Albanaca. Istraživanje Fonda za humanitarno pravo (FHP) pokazuje da su se otmice i nestanci Srba, Roma, Crnogoraca i Bošnjaka svakodnevno događali u periodu od 12. juna do 1. septembra 1999. godine. U tom periodu oteto je ili nestalo 835 ne-Albanaca. Sudbina 593 osobe još uvek nije razjašnjena. Oslobodilačka vojska Kosova (OVK) pustila je na slobodu 141 osobu iz zatvora pod njenom kontrolom, 24 osobe uspele su da pobegnu iz zatvora OVK-a, 13 nezakonito uhapšenih oslobodili su pripadnici KFOR-a i 62 osobe su ubijene posle otmice.
Izveštaj Fond za humanitarno pravo ukazuje da je Okružni sud u Nišu osudio kosovske Albance iz Mališeva Ljuana i Bekima Mazrekua za krivično delo terorizma bez ijednog dokaza o njihovoj krivici. Nakon okončanog dokaznog postupka, koji je trajao godinu dana, veće petorice Okružnog suda u Nišu, jednoglasno je 18. aprila 2001. godine donelo presudu kojom se Ljuan i Bekim Mazreku oglašavaju krivim za krivično delo terorizma iz čl. 125 Krivičnog zakona Jugoslavije (KZJ) kažnjivo po čl.139 st. 2 KZJ i osuđuju na maksimalnu kaznu zatvora u trajanju od po 20 godina. Pritvor im je produžen do pravosnažnosti presude…
Advokati Fonda za humanitarno pravo (FHP) podneli su tuzbu protiv Republike Srbije radi naknade stete zbog neosnovanog lisenja slobode u ime cetvorice kosovskih Albanaca.
Zbog neosnovanog i nezakonitog pritvora, advokati FHP, podneli su tuzbu za naknadu stete i u ime Vladimira Stojkovica iz Leskovca.
Pred Okružnim sudom u Novom Pazaru počelo je ponovno suđenje dvedesetčetvorici Muslimana iz Novog Pazara, Sjenice i Tutina za krivično delo ugrožavanja teritorijalne celine zemlje, pet godina nakon što je Vrhovni sud Srbije ukinuo prvostepenu presudu. Takva sudska praksa je u suprotnosti sa odredbama Međunarodnog pakta o građanskim i političkim slobodama koje garantuju suđenje bez nepotrebnog odugovlačenja.
Vernici muslimanske veroispovesti iz Zrenjanina, 500 Roma, zatražili su od Saveznog ministra za etničke manjine Rasima Ljajića i Fonda za humanitarno pravo da im pomognu da vrate svog imama Kasima Zlatića kojeg je razrešio beogradski muftija Hamdija Jusufspahić. Oni traže da muftija poštuje njihovu volju da uživaju svoja verska prava uz pomoć imama kojeg poznaju 15 godina i poštuju ga zbog njegove brige o siromašnim vernicima.