Fond za humanitarno pravo apeluje na gradske i republičke vlasti da spreče prinudno iseljenje i obezbede privremeni smeštaj za šest romskih porodica izbeglih sa Kosova koji trenutno žive na livadi kod Autokomande u olupini automobila i improvizovanim skloništima od kartona, dasaka i najlona.
Fond za humanitarno pravo, povodom Svetskog dana Roma, 8. aprila, ukazuje da se diskriminatorski odnos prema Romima u našem društvu nije promenio, iako im je u januaru priznat status nacionalne manjine Zakonom o zaštiti prava i sloboda nacionalnih manjina.
Podnosilac predstavke: Hajrizi Džemajl i ostali (koje su u postupku zastupali punomoćnici)
Oštećeni: Hajrizi Džemajl i ostali
Država potpisnica: Jugoslavija
Datum podnošenja predstavke: 11. novembar 1999.
Datum usvajanja odluke: 21. novembar 2002.
Komitet protiv mučenja, osnovan u skladu sa članom 17 Konvencije protiv mučenja i svih svirepih, nehumanih i ponižavajućih kazni ili postupaka, na sjednici održanoj 21. novembra 2002, okončavši razmatranje predstavke br. 161/2000, podnijete Komitetu protiv mučenja od strane g. Hajrizija Džemajla i ostalih a u skladu sa članom 22 Konvencije protiv mučenja i drugih svirepih, nehumanih i ponižavajućih kazni ili postupaka, uzevši u obzir sve informacije dostavljene od strane podnosilaca predstavke, njihovih punomoćnika, kao i države potpisnice.
Fond za humanitarno pravo apeluje na gradske i republicke vlasti da obezbede privremeni smestaj za devet romskih porodica vecinom izbeglih s Kosova koje Direkcija za gradjevinsko zemljiste i opstinske vlasti Novog Beograda nameravaju da prinudno isele 24. marta iz divljeg romskog naselja Stari aerodrom na Tosinom bunaru.
Fond za humanitarno pravo (FHP), povodom Međunarodnog dana borbe protiv rasne diskriminacije, 21. marta, ukazuje na značajne rezultate nove vlasti u Srbiji u domenu pravne regulative kao što je pristupanje Okvirnoj konvenciji Saveta Evrope za zaštitu nacionalnih manjina, prihvatanje nadležnosti Komiteta Ujedinjenih nacija protiv rasne diskriminacije i usvajanje Zakona o zaštiti prava i sloboda nacionalnih manjina.
Vojni sud u Nišu osudio je u ponovnom postupku kosovskog Albanca Eleza Hadjiljarija (22) za pripremanja krivičnog dela terorizma na dve godine i 11 meseci zatvora, što odgovara vremenu koje je okrivljeni proveo u pritvoru. Fond za humanitarno pravo ukazuje da je na taj način Vojni sud u Nišu nastavio praksu kojom se žrtve kršenja ljudskih prava onemogućavaju da tuže državu za naknadu štete zbog nezakonitog pritvora.
U dnevnom listu “Danas”, 8. marta 2002. godine, objavljeno je reagovanje predsednika Opštine Čukarica Zorana Alimpića na izjavu rukovodioca programa za ljudska prava u Fondu za humanitarno pravo (FHP) Tanje Pavlović-Križanić da “nije upoznata sa podatkom da je neka beogradska opština poslednjih godina dodelila plac ili stan Romima”.
Izvor: NIN 26. avgust 2002
Da li Vladimir Vodinelić može da bude član Saveta koji će odlučivati o programu RTS-a ako mu je kćer zaposlena u ovoj kući, i kako je prošao Miljenko Dereta ako je Nataša Kandić bila protiv?
Eto imamo Zakon o radio-difuziji, koji će da se brine o RTS-u. U stvari, brinuće se Republička agencija za radio-difuziju, u stvari, Savet te agencije! A Savet ima veliku moć. Da zabrani program, da odobri program, kazni klevetnike, osudi govor mržnje…
Samo još, da se izaberu članovi Saveta. A članova Saveta ima devet, četiri iz vladinog, četiri iz nevladinog sektora, a onaj jedan – kako se ovih osmoro dogovore i Skupština odobri. Mora samo da bude sa Kosova.
Fond za humanitarno pravo (FHP) izražava veliku zabrinutost zbog pretnji kancelerijama Concordia Minoritatis Hungaricae (CMH), organizaciji osnovanoj da bi u Vojvodini primala zahteve za dobijanje takozvane statusne legitimacije na osnovu Zakona o Mađarima koji žive u susednim zemljama (Statusni zakon).
Fond za humanitarno pravo (FHP) zahteva od nadležnih državnih organa da hitno izvrše sudsku odluku i vrate u posed Vejselu Sadikuu stan u Beogradu u koji se 5. jula 1999. godine nasilno uselila druga porodica dok je on bio kod svoje rodbine u Dragašu.