Izvor: Alo
Osam nevladinih organizacija zatražilo je juče da se roman Šeri Džons „Dragulj Medine“, koji je beogradski izdavač „Beobuk“ povukao iz prodaje na zahtev Islamske zajednice u Srbiji, vrati u prodaju.
Izvor: 24sata
Nekoliko nevladinih organizacija zatražilo je danas da knjiga Dragulj Medine autorke Sseri Džons bude vraćena u prodaju i pozvalo Mešihat islamske zajednice u Srbiji da se izvini građanima “zbog pokušaja ugrožavanja slobode mišljenja i izražavanja”.
Izvor: Blic
Osam nevladinih organizacija osudilo je danas pritisak Islamske zajednice u Srbiji, kojom rukovodi glavni muftija Muamer Zukorlić, na izdavačku kuću BeoBuk da povuče knjigu američke autorke Šeri Džons “Dragulj Medine” i zatražile da se ona vrati čitaocima.
Izvor: Tanjug
Osam nevladinih organizacija osudilo je danas pritisak Islamske zajednice u Srbiji, kojom rukovodi glavni muftija Muamer Zukorlić, na izdavačku kuću BeoBuk da povuče knjigu američke autorke Šeri Džons “Dragulj Medine” i zatražile da se ona vrati čitaocima.
Izvor: BETA
Nekoliko nevladinih organizacija zatražilo je danas da knjiga Dragulj Medine autorke Sseri Džons bude vraćena u prodaju i pozvalo Mešihat islamske zajednice u Srbiji da se izvini građanima “zbog pokušaja ugrožavanja slobode mišljenja i izražavanja”.
Izvor: B92
Osam nevladinih organizacija osudilo je pritisak Islamske zajednice u Srbiji da se iz prodaje povuče knjiga Dragulj medine.
Pritiskom na izdavačku kuću Beobuk da povuče knjigu Dragulj Medine iz prodaje i zahevom za izvinjenjem i pokajanjem, Mešihat Islamske zajednice u Srbiji dao je sebi za pravo da propisuje šta se ne sme čitati, čime je povredio pravo svakog građanina da slobodno formira svoj sud.
Ovaj izveštaj je rezultat sistematskog praćenja uspostavljanja tranzicione pravde u zemljama nastalim raspadom bivše Jugoslavije, koje sprovode organizacije za ljudska prava Fond za humanitarno pravo (Beograd) i Documenta (Zagreb). Dezintegraciju jugoslovenske federacije obeležila su tri oružana sukoba visokog intenziteta: u Hrvatskoj (1991-95), Bosni i Hercegovini (1992-95), i na Kosovu (1998-99), u kojima je najmanje 130.000 ljudi izgubilo život, milioni su bili prinuđeni da napuste svoje domove, a stotine hiljada kuća su razorene.
Izvor: ZaMirZINE
Negativne reakcije nakon Zamirzinovog objavljivanja priopćenja nekoliko srpskih organizacija za zaštitu ljudskih prava u povodu trinaestgodišnjice akcije «Oluja» ponovo su pokrenule stara pitanja stradanja «naših» i «njihovih», ali budući da dolaze s nevladine scene, a ne iz uobičajenog političkog, kulturnog i nacionalnog mainstreama, govore o tome da su ta pitanja teža nego što mislimo.
Izvor: Oslobođenje
Najava da će tri nevladine organizacije – nakon što su prethodnih godina propali pokušaji osnivanja uslovno govoreći „nacionalnih” komisija što u BiH, što u Srbiji – osnovati novu, ovaj put regionalnu komisiju za istinu sporna je i problematična, taman u onoj mjeri u kojoj je u ovdašnjoj javnosti još uvijek skoro nezapažena. Da li zato što dolazi u vrijeme godišnjih odmora ili zato što je pitanje prošlosti tako nisko na ljestvici prioriteta i u BiH, Hrvatskoj i Srbiji, nije ni bitno. Bitno je, međutim, da su tri nevladine – dakle, privatne – organizacije, iz Beograda, Sarajeva i Zagreba, odlučile osnovati svoju – dakle, privatnu – komisiju za istinu. I pomirenje, valjda.