Spahović: Tri suda su presudila da je u Srebrenici počinjen genocid

BEOGRAD, 11. jula 2022. – Danas je 11. jul, dan kada pristojni ljudi i odgovorne vlade pominju genocid u Srebrenici. U Srbiji se o Srebrenici i onome što se i kako to dogodilo ne razgovara, ni u Vladi ni u medijima – rekla je na otvaranju podsećanja o genicidu nad Bošnjacima Nataša Kandić, koordinatorka REKOM mreže pomirenja., u organizaciji Inicijative mladih za ljudska prava, Fonda za humanitarno pravo i REKOM. O toj u Srbiji nepoželjnoj/zabranjenoj temi govorili su advokat Sead Spahović, Sofija Todorović iz Inicijative mladih, advokat Slobodan Ružić, Isidora Stakić i predsednik Građanskog demokratskog foruma Zoran Vuletić.

Nataša kandić je podsetila na jednu već davnašnju debatu na kojoj je Rade Stojanović, koji je vodio tim odbrane rekao da je Srbija pobedila i da je dokazao da nije odgovorna za izvršenje genocida i da su on i njegov tim odbranili Srbiju.

MUP da ispita navode o nedopustivom postupanju policije a ne da zastrašuje građane

Povodom teksta u listu „Danas“ o rasističkom postupanju pripadnika granične policije na beogradskom aerodromu, i prekršajne prijave MUP-a protiv autora teksta koja je usledila, grupa organizacija civilnog društva zahteva od državnih organa da prekinu sa kršenjem ljudskih prava, kao i sa progonom i zastrašivanjem onih koji skreću pažnju na nedopustivo postupanje policije.

U tekstu Mirka Medenice koji je objavljen 27. juna opisan je događaj sa aerodroma „Nikola Tesla“ kada su dve pripadnice granične policije na ponižavajuć način komunicirale sa dvojicom putnika, a potom ih sprovele na detaljnu kontrolu zajedno sa još nekoliko putnika koji su bili izdvojeni samo na osnovu njihove boje kože (o tretmanu migranata i izbeglica na beogradskom aerodromu više ovde). Autor teksta, koji im je ukazao na to da je njihovo postupanje rasističko, takođe je izdvojen za detaljnu kontrolu, a policijske službenice su odbile da se legitimišu, iako su po zakonu bile dužne da to učine.

Digitalni narativ: 549. motorizovana brigada Vojske Jugoslavije

Fond za humanitarno pravo (FHP) objavio je svoj sedmi digitalni narativ „549. motorizovana brigada Vojske Jugoslavije“, koji je zasnovan na istoimenom FHP Dosijeu iz 2013. godine i dopunjen novijim podacima.

Digitalni narativ daje uvid u delovanje ove jedinice Vojske Jugoslavije tokom rata na Kosovu i zločine koji su se dogodili u njenoj zoni odgovornosti, a u kojima je ubijeno preko 2.100 albanskih civila. Najviše rangirani komandanti VJ i policije osuđeni su pred MKSJ zbog masovnih ubistava civila u toku 1999. godine na Kosovu, između ostalog, u zoni odgovornosti 549. mtbr. Pred sudovima u Srbiji vođen je samo jedan postupak protiv dva pripadnika 549. mtbr, i osuđen je jedan počinilac koji je trenutno u bekstvu.

Digitalni narativ „549. motorizovana brigada Vojske Jugoslavije“ sadrži originalna vojna dokumenta, izjave preživelih, snimke svedočenja, fotografije lokacija, izjave svedoka insajdera, i druge materijale.

Narativ je dostupan na sledećem linku.

Izveštaj „Bombardovanje izbegličkih kolona tokom ’Oluje’ – avgust 1995.“

U cilju utvrđivanja činjenica o bombardovanju izbegličkih kolona na teritoriji Bosne i Hercegovine tokom hrvatske vojno-policijske akcije „Oluja“, Fond za humanitarno pravo objavljuje podatke i delove izjava svedoka o tim događajima, koje je prikupio neposredno nakon njihovog dolaska u Srbiju.

Izveštaj je dostupan ovde

Godišnji izveštaj o suđenjima za ratne zločine pred sudovima u Srbiji tokom 2021. godine.

FHP je tokom 2021. godine pratio sva suđenja za ratne zločine vođena na teritoriji Srbije, odnosno ukupno 26 predmeta pred odeljenjima za ratne zločine Višeg i Apelacionog suda u Beogradu.

U izveštaju su za sve predmete dati kratki pregledi postupka i osnovni nalazi FHP-a u vezi sa predmetom, a koji su od značaja za javnost. Veliki broj postupaka za ratne zločine obrađenih u ovom izveštaju traje više godina, te su za kompletan uvid u tok postupka i nalaze koji se tiču tih predmeta relevantni i prethodni godišnji izveštaji FHP-a o suđenjima.

Izveštaj ključnu pažnju poklanja radu Tužilaštva za ratne zločine (TRZ) i sudova u javnim delovima sudskog postupka, a pre svega analizira optužnice i presude u svakom pojedinačnom predmetu. Rad drugih organa uključenih u procesuiranje ratnih zločina -Službe za otkrivanje ratnih zločina Ministarstva unutrašnjih poslova Srbije (MUP), Jedinica za zaštitu i dr, nije moguće analizirati na nivou pojedinačnih predmeta, jer o tome ne postoje javno dostupni podaci.

Godišnji izveštaj o suđenjima za ratne zločine u Republici Srbiji tokom 2021. godine

Izveštaj obuhvata analizu 26 predmeta koje je FHP pratio pred odeljenjima za ratne zločine Višeg i Apelacionog suda u Beogradu. Takođe, izveštaj sadrži i pregled opštih nalaza o suđenjima za ratne zločine tokom 2021. godine, kao i bitnih društveno-političkih događaja koji su od značaja za suđenja za ratne zločine u Srbiji.

Izveštaj je dostupan ovde

Pamtimo – 6. maj 1992. Hrtkovci

PAMTIMO!

Na današnji dan, pre trideset godina, Srpska radikalna stranka (SRS) održala je predizborni miting u Hrtkovcima pred više od hiljadu ljudi na kojem je Vojislav Šešelj pozvao na proterivanje lokalnog hrvatskog stanovništva.

Šešelj je 2018. godine pred Međunarodnim rezidualnim mehanizmom za krivične sudove pravosnažno osuđen na 10 godina zatvora za podsticanje progona, deportacije i drugih nehumanih dela, kao i za činjenje progona kao zločina protiv čovečnosti u Hrtkovcima u Vojvodini.

U presudi je utvrđeno da je govor Vojislava Šešelja, održan 6. maja 1992. godine u Hrtkovcima, podstakao nasilje nad hrvatskim stanovništvom Hrtkovaca, što je rezultiralo njihovim odlaskom. Na Hrvate je, šikaniranjem i zastrašivanjem, vršen pritisak da zamene svoja imanja za imanja Srba iz Hrvatske. Takođe, sud je utvrdio da lokalne vlasti nisu preduzele ništa kako bi zaštitile hrvatsko stanovništvo i sprečile njegovo iseljavanje.

Predstavljanje Godišnjeg izveštaja o suđenjima za ratne zločine u Republici Srbiji tokom 2021. godine

Fond za humanitarno pravo (FHP) će u petak, 6. maja 2022. godine u 11:00 časova, u Velikoj sali Medija Centra predstaviti Godišnji izveštaj o suđenjima za ratne zločine u Republici Srbiji tokom 2021. godine.

Izveštaj obuhvata analizu 26 predmeta koje je FHP pratio pred odeljenjima za ratne zločine Višeg i Apelacionog suda u Beogradu. Takođe, izveštaj sadrži i pregled opštih nalaza o suđenjima za ratne zločine tokom 2021. godine, kao i bitnih društveno-političkih događaja koji su od značaja za suđenja za ratne zločine u Srbiji.

Samo jedna optužnica podignuta u 2021. godini

Tokom prošle godine na Kosovu su pokrenuti ili su u različitim fazama vođeni krivični postupci u 11 predmeta za ratne zločine prema civilnom stanovništvu. Predmeti se vode protiv osam Srba i tri Albanca, navodi se u godišnjem izveštaju Fonda za humanitarno pravo Kosova. Kancelarija Specijalnog tužioca podigla je samo jednu optužnicu za ratni zločin i to u slučaju Svetomira Bačevića.  Zbog sumnje da su počinile zločin protiv civilnog stanovništva uhapšeni su Muhamed Alidemaj i Duško Arsić.

Nastavak prakse odugovlačenja postupka u predmetu Srebrenica

Jučerašnji glavni pretres u predmetu Srebrenica odložen je zbog odsustva optuženog Alekse Golijanina. U međuvremenu je promenjen i jedan član sudskog veća zbog čega će glavni pretres početi ispočetka. Od 2016. godine kada je počelo suđenje u ovom predmetu, ovo je drugi put da glavni pretres počinje ispočetka. FHP zahteva od nadležnih institucija Srbije da prekinu sa praksom odugovlačenja ovog postupka i da konačno učine dodatan napor kako bi se suđenje u ovom predmetu privelo kraju, odgovorni kaznili, a žrtve nakon 27 godina dočekale pravdu.

Naime, Tužilaštvo za ratne zločine je 2016. godine podiglo optužnicu protiv osam pripadnika Specijalne brigade Ministarstva unutrašnjih poslova Republike Srpske za ubistvo najmanje 1.313 bošnjačkih civila nedaleko od zemljoradničke zadruge u selu Kravica (Bratunac) 14. jula 1995. godine. Postupak je počeo tek krajem 2016. godine, a ubrzo je i prekinut jer su branioci optuženih zahtevali izuzeće sudskog veća. U junu 2017. godine postupak je počeo ispočetka zbog toga što u trenutku kada je optužnica podignuta nije bio imenovan novi Tužilac za ratne zločine jer je mandat prethodnom tužiocu prestao. Od početka suđenja, do danas bilo je zakazano ukupno 59 glavnih pretresa od kojih je samo 27 održano. Preostala 32 glavna pretresa nisu održana iz različitih razloga – nedolazak optuženih ili njihovih branilaca, odsustvo člana veća, štrajk advokata, proglašenje vanrednog stanja usled pandemije COVID-19 itd.