Sedam stažista u Generalnom direktoratu za proširenje EU pri Evropskoj komisiji posetili su prostorije Fonda za humanitarno pravo (FHP), i razgovarali sa zamenicom izvršne direktorke, Sandrom Orlović, i koordinatorom Baze podataka FHP-a, Predragom Miletićem.
Svi oficiri koji su vodili Višegradsku brigadu bili su ovde penzioneri, ili su još uvek u Vojsci Srbije. I to je ono što se ponavlja: Srbija nije u ratu, ali njeni oficiri su u ratu, građani su u ratu
Natalija Estemirova, novinarka i saradnica ruske nevladine organizacije Memorijal koja je istraživala povrede ljudskih prava u Čečeniji, oteta je u sredu 15. jula u glavnom gradu Čečenije Groznom.
Udruženje „Naši“ iz Aranđelovca, poznato po sprečavanju tribina emisije „Peščanik“ u njihovom gradu, ali i po čestim rasističkim saopštenjima – prepoznalo je politički trenutak današnje Srbije u kojoj fašisoidne ideje, nacistički tekstovi i smeđekošuljaške akcije u stilu SA trupa imaju sve brojniju podršku. Glorifikovanje Draže Mihailovića, novinski serijali o navodnim zločinima partizana, odbijanje da se potpiše Deklaracija iz Terezina o vraćanju imovine rodbini žrtava holokausta, uz sećanje da predstavnici Srbije nisi bili ni u logoru Aušvic gde se obeležavao jedan od najstrašnijih datuma u istoriji čovečanstva, niti su u Moskvi 2005. prisustvovali šezdestogodišnjici pobede nad fašizmom – samo su kockice ovdašnjeg nacionalnog mozaika. Divljanje pripadnika Obraza povodom performansa Žena u crnom uoči tragičnog jubileja u Srebrenici bilo je samo uvod za skaredni incident u samoj Srebrenici gde su pomahnitale četničke grupe, vitlajući zastavama, urlale „Ovo je Srbija“.
Nataša Kandić, direktorica Fonda za humanitarno pravo, smatra da se u Srbiji, nakon presude Međunarodnog suda pravde da je kriva jer nije sprečila genocid u Srebrenici, odustaje od suočavanja s prošlošću. Ona smatra da je opšte mišljenje da nema potrebe da se priznaju nedela koja su se činila “u naše ime”.
Demokratska stranka se koalicijom s predstavnicima Miloševićevog sistema učvrstila na vlasti i, prema mišljenju Nataše Kandić, jasno se vidi da je odustala od iznošenja činjenica o tome šta je prethodni sistem učinio. To je zaustavilo proces samokritičkog preispitivanja odgovornosti i, kako kaže Kandićeva, definitivno se odustalo od puta koji se neko vreme smatrao najvažnijim – puta u Evropu.
Povodom 14 godina od genocida u Srebrenici, koji zasigurno predstavlja najveći organizovani zločin u Evropi od drugog svetskog rata, organizacije za ljudska prava iz Srbije izražavaju zabrinutost što država Srbija nije imala razumevanja za zahteve da se 11. juli proglasi Danom sećanja na genocid u Srebrenici.
Udruženje porodica zarobljenih i nestalih općine Zvornik organizovalo je 8.07.2009. godine skup u selu Đulići o istragama i suđenjima za ratne zločine prema civilima tog i drugih bošnjačkih sela u opštini Zvornik, koji su počinjeni u 1992. godini.
Petnaest studenata iz Holandije, Kosova i Srbije, učesnika projekta „Naša budućnost – evropske integracije“, posetili su prostorije Fonda za humanitarno pravo (FHP), i razgovarali sa zamenicom izvršne direktorke, Sandrom Orlović i regionalnom koordinatorkom za osnivanje REKOM-a, Jelenom Simić.
Ukupno više od 140 učesnika prisustvovalo je prezentacijama dosadašnjih rezultata popisa ubijenih, stradalih i nestalih osoba na područjima opština Đakovica/Gjakovë i Orahovac/Rrahovec na Kosovu, koje su organizovane u hotelu Pastrik u Đakovici/Gjakovë 4.07.2009. a za opštinu Orahovac/Rrahovec u Domu kulture u Velikoj Kruši/Krushe e Madhe, 5.07.2009. Obe prezentacije održane su u organizaciji FHP Kosovo.
Francuska novinarka Florans Artman, nekadašnja predstavnica za štampu Tužilaštva Međunarodnog krivičnog suda za bivšu Jugoslaviju, optužena je da je objavljivanjem knjige Mir i kazna, te autorskog članka Sakriveni ključni dokumenti o genocidu “…svesno i hotimično ometala sprovođenje pravde obelodanjivanjem informacija, prekršivši Nalog Žalbenog veća od 20. Septembra 2005 i Nalog Žalbenog veća od 6. aprila 2006…”.