Obaveštenje Akcije za ljudska prava, Podgorica

29.09.2009. — Obavještavamo javnost da apel Vrhovnom državnom tužiocu da zaštiti bezbjednost svjedoka ratnog zločina, Slobodana Pejovića, nije doprinio tome da tužilaštvo za posljednjih četrnaest dana od posljednjih prijetnji Pejoviću stupi u kontakt sa njim i razmotri preduzimanje mjera iz zakonom predviđenog Programa zaštite svjedoka. Ovakav stav državnog tužilaštva posebno zabrinjava, jer bi status Pejovića kao svjedoka tužilaštva u slučaju suđenja za ratni zločin po prirodi stvari trebalo da izazove posebnu zainteresovanost za njegovu bezbjednost, u svjetlu ozbiljnih prijetnji koje Pejović trpi u kontinuitetu od 1992, kada je odbio da kao službenik policije učestvuje u zločinu.

Tužilaštvo za ratne zločine podržalo inicijativu za REKOM

Tužilaštvo za ratne zločine Srbije podržalo je inicijativu za formiranje Regionalne komisije za utvrđivanje činjenica o ratnim zločinima (REKOM).

Saopštenje Koalicije protiv diskriminacije i partnerskih organizacija: Za efikasnu i pravnu državu

•    Zahtevamo utvrđivanje krivične odgovornosti lica koja su napala Ustavom zaštićene vrednosti, pre svega život, telesni integritet, jednakost ljudi i slobodno okupljanje. Posebno je važno da država adekvatno kazni zločine učinjene iz mržnje prema licu ili grupi koja deli neko lično svojstvo.

Poslednji napadi na državljane Francuske i Australije u Beogradu, zatim pripadnike LGBT zajednice, kao i česti napadi na pripadnike romske zajednice i druge nacionalne manjine u Srbiji, ubistva i pokušaji ubistva novinara, pretnje i zastrašivanje onih koji se bave ljudskim pravima, neprihvatljiva su stvarnost u Srbiji. Najave otvaranja istrage, kao i sprovođenje istraga koje traju beskonačno, nisu dovoljni da bi uverili građane Srbije da su sigurni od napada ekstremističkih grupa, desničarskih organizacija, huligana i drugih pojedinaca koji upotrebljavaju nasilje prema onima koji im se ne sviđaju.

Deutsche Welle: Srpsko-hrvatski prijepor zbog logora u Stajićevu i Begejcima

Članovi Udruženja ratnih vojnih invalida iz Zrenjanina već treći dan štrajkaju glađu, jer ne žele dopustiti da u tom gradu bude postavljena spomen-ploča na mjestu nekadašnjih logora za Hrvate u Stajićevu i Begejcima.

Neodržavanje Povorke ponosa je neuspeh države

Beograd, 20.09.2009. — Inicijativa mladih za ljudska prava (Inicijativa) zahteva od Vlade Republike Srbije da dokaže svoju sposobnost da garantuje sigurnost i osnovna ljudska prava svim građanima. Istovremeno, Inicijativa ukazuje na veliki uspeh organizatora Povorke da obezbede javnu podršku od brojnih pojedinaca, organizacija i predstavnika institucija.

FHP poklanja transkripte sa suđenja Slobodanu Miloševiću

Fond za humanitarno pravo poziva naučne i obrazovne institucije, državne organe, pravosudne institucije, nevladine organizacije, političke partije, kao i sve zainteresovane pojedince da se jave beogradskoj kancelariji FHP-a ukoliko žele komplet transkripata sa suđenja Slobodanu Miloševiću pred Haškim tribunalom.

Beta: Mediji nezainteresovani za suđenja za ratne zločine

Beta, 22.09.2009. — Suđenja za ratne zločine pred pravosuđem Srbije nepristrasna su i profesionalna, ali je podignut mali broj optužnica, uglavnom protiv neposrednih počinilaca zločina, ocenjuje se u izveštaju regionalnog tima za praćenje tih suđenja

Radio Slobodna Evropa: Policajci oslobođeni optužbe za ubistvo braće Bitići/Bytyqi

Veće za ratne zločine Okružnog suda u Beogradu oslobodilo je danas krivice dvojicu bivših pripadnika MUP-a Srbije Sretena Popovića i Miloša Stojanovića, optuženih za povredu prava na pravično suđenje i mučenje braće Bitići.

Završna reč na suđenju Iliji Jurišiću, predmet “Tuzlanska kolona”

U ponedeljak 21. septembra 2009. godine održane su završne reči, uz izmenjenu optužnicu, u predmetu “Tuzlanska kolona”, pred Većem za ratne zločine Okružnog suda u Beogradu.

Organizacije za zaštitu ljudskih prava traže poštovanje prava i sloboda svih pojedinaca

21. septembar 2009. — Organizacije za zaštitu ljudskih prava upozoravaju državne organe na obavezu da svim sredstvima pravne države obezbede potpuno uživanje garantovanih prava i sloboda svakom pojedincu i grupi koji su ugroženi ili smatraju da su im pojedina prava uskraćena. Osim dužnosti da bude neprikosnoveni autoritet koji će garantovati slobodu, bezbednost država ima i obavezu da u društvu stvara atmosferu u kojoj gradjani i gradjanke mogu da bez straha od nasilja i represije ostvaruju sva svoja prava.