Nedavno je beogradski Okružni sud za ratne zločine osudio Iliju Jurišića, građanina Bosne i Hercegovine, na 12 godina zatvora zbog napada na kolonu Jugoslovenske narodne armije u Tuzli 15 maja 1992. godine na početku rata u Bosni i Hercegovini. Jurišića je taj sud proglasio krivim po komandnoj odgovornosti za, kako se u presudi tvdi, smrt najmanje 51 jednog vojnika koji su mahom bili građani Bosne i Hercegovine.
Pored kafane Amfora u mestu Mioče (BiH), ratni zločinac i haški optuženik Milan Lukić je pre sedamnaest godina, 22. oktobra 1992., zajedno sa pripadnicima svoje jedinice Osvetnici zaustavio autobus sa putnicima, građanima Republike Srbije, koji su iz Sjeverina krenuli na posao u Priboj. Iz tog autobusa su, nakon legitimisanja putnika, izvedeni Bošnjaci: Mehmed Šebo, Zafer Hadžić, Medo Hadžić, Medredin Hodžić, Ramiz Begović, Derviš Softić, Midhad Softić, Mujo Alihodžić, Alija Mandal, Sead Pecikoza, Mustafa Bajramović, Hajrudin Sajtarević, Esad Džahić, Ramahudin Ćatović, Ediz Gibović i Mevlida Koldžić. Oni su odvedeni u Višegrad, u motel Vilina vlas, gde su mučeni, a potom, pretpostavlja se, likvidirani na obali Drine. Njihova tela ni do danas nisu pronađena.
Izvršna direktorka Fonda za humanitarno pravo, Nataša Kandić, voditeljica Documente, Vesna Teršelič, koordinatorka Centra za mir i ljudska prava iz Osijeka, Katarina Kruhonja, kao i aktivistkinje Žena u crnom prisustvovale su u nedelju 18.10.2009. komemoraciji žrtvama ratnih zločina koje su pre 18 godina počinile srpske snage u selu Lovas u Hrvatskoj. Komemoraciji je prisustvovao i biskup Kevin Dowling iz Južnoafričke republike koji je prethodnih dana učestvovao na konsultacijama sa verskim zajednicama u Zagrebu i Osijeku o osnivanju REKOM-a.
Nedavno je beogradski Okružni sud za ratne zločine osudio Iliju Jurišića, građanina Bosne i Hercegovine, na 12 godina zatvora zbog napada na kolonu Jugoslovenske narodne armije u Tuzli 15 maja 1992. godine na početku rata u Bosni i Hercegovini. Jurišića je taj sud proglasio krivim po komandnoj odgovornosti za, kako se u presudi tvdi, smrt najmanje 51 jednog vojnika koji su mahom bili građani Bosne i Hercegovine.
Zamenica izvršne direktorke Fonda za humanitarno pravo, Sandra Orlović, ovogodišnja je dobitnica nagrade “Mlada Evropljanka 2009”, koju dodeljuje Heinz- Schwarzkopf Fondacija iz Nemačke.
FoNet, 4. oktobar 2009. — Cilj inicijative za formiranje Regionalne komisije za utvrđivanje činjenica o ratnim zločinima (REKOM) je stvaranje jake koalicije, kako vlasti u regionu ne bi mogle da odbiju suočavanje s prošlošću, rekla je FoNetu direktorka Fonda za humanitarno pravo (FHP) Nataša Kandić, i dodala da je nedavno ubistvo Brisa Tatona posledica ratova i računa koje prošlost ispostavlja.
Gostovanje izvršne direktorke Fonda za humanitarno pravo Nataše Kandić u emisiji ”Da, Možda, Ne” , na prvom programu RTS-a, 9. oktobra 2009. godine
e-Novine, 7.10.2009. — Fond za humanitarno pravo predstavio je 6. oktobra u Skupštini Beograda rezultate dosadašnjeg popisa ubijenih, stradalih i nestalih Srba, Roma, Bošnjaka i drugih nealbanaca na Kosovu od januara 1998. do kraja decembra 2000. godine. Od evidentiranih 2.888 žrtava, najmlađa je jednogodišnji romski dečak Neđmedin Krasnići a najstarija 81-godišnja Nada Vasić iz Prištine
Okružni sud u Prizrenu/Prizrenu je 28.09.2009, u mešovitom veću kojim je predsedavao sudija EULEX-a Malcolm Simmons, osudio Ganija Hazeraj na šest meseci zatvora uslovno zbog učešća u u nasilnim demonstracijama u martu 2004. u Prizrenu.
Veće za ratne zločine Okružnog suda u Beogradu, kojim je predsedavala sudija Vinka Nikićević – Beraha, izreklo je 28. septembra 2009. godine osuđujuću presudu optuženom Iliji Jurišiću, kojom ga je osudilo na kaznu zatvora u trajanju od 12 godina za krivično delo upotreba nedozvoljenih sredstava borbe iz člana 148. stav 2. u vezi sa stavom 1. KZ SFRJ.