Da li je pokretanje istrage protiv jednog generala u Beogradu za ratne zločine na Kosovu, znak da su na red došli oni najodgovorniji koji su sedeli u komandnim štabovima i u najmanju ruku nisu sprečili, a znali su za zločine? Potvrdan odgovor na ovo pitanje dobili smo i u Fondu za humanitarno pravo i u Tužilaštvu za ratne zločine.
Porodice žrtava iz sela Trnje/Tërrnje, opština Suvareka/Suharekë, obavestile su sudiju Mirjanu Ilić, predsednicu Odeljenja za ratne zločine u Beogradu, ujedno i predsednicu Veća u predmetu protiv oficira Rajka Kozline i Pavla Gavrilovića, za ubistvo 27 žena, dece i staraca 25. marta 1999. godine, da neće učestvovati u daljem postupku zbog odluke o isključenju zastupnika oštećenih, advokata sa Kosova, sa obrazloženjem da nisu upisani u Advokatsku komoru Srbije.
U stvarnosti se potvrđuje da jedino američki tužilac ima potencijal da osigura pravdu za srpske, romske i druge nealbanske žrtve, kao i za one Albance koji su ubijeni iz političkih razloga
Objavljen je peti broj biltena kroz PRISTUPANJE ka PRAVDI!
Peti broj inicira diskusiju o značaju osnivanja Regionalne komisije za utvrđivanje činjenica o ratnim zločinima i drugim teškim kršenjima ljudskih prava na području nekadašnje SFRJ (REKOM), i podseća na jedno zaboravljeno pitanje – prava žrtava prisilnih mobilizacija koje su se u Srbiji dešavale tokom oružanih sukoba u Hrvatskoj i BiH.
Stalne rubrike nude pregled događaja i suđenja za ratne zločine u periodu od 15.06.2014.
Bilten kroz PRISTUPANJE ka PRAVDI ukazuje na važnost pokretanja procesa suočavanja sa prošlošću za državu koja pretenduje da se uključi u zajednicu evropskih država, ali i za samu Evropsku uniju. Istorija je pokazala da su nerešena pitanja iz prošlosti uvek prisutna i ometaju funkcionisanje političkog sistema, bilo da je reč o državi ili zajednici država. Stoga, i Republika Srbija i države članice Evropske unije imaju obavezu prema svojim građanima da im omoguće stabilan politički i pravni poredak, u kome postoji vladavina prava i koji pruža zaštitu i osigurava poštovanje ljudskih prava svojim građanima.
Vaše komentare na bilten i možete poslati na adresu towardsJUSTICE@hlc-rdc.org i priključiti se diskusiji na Twitteru/#towardsJUSTICE.
Svoj primerak biltena preuzmite ovde.
Fond za humanitarno pravo Kosovo (FHP Kosovo) ocenjuje da rezultati dosadašnje istrage nezavisnog Specijalnog istražnog tima na čelu sa tužiocem Clintom Williamsonom ubedljivo pokazuju da je na Kosovu posle rata sprovedena kampanja progona protiv Srba, Roma i drugog manjinskog stanovništva, kao i protiv političkih protivnika vođa OVK, o čemu se na Kosovu zna ali se ćuti iz straha za vlastitu sigurnost.
Organizacija Destination Justice i pravni savetnik porodice Bytyqi Praveen Madhiraju podneli su tužbu Radnoj grupi Ujedinjenih nacija za prisilne nestanke i Specijalnom izvestiocu Generalnog sekretara UN za istinu, pravdu, reparacije i garancije neponavljanja, u kojoj su zatražili da Srbija ispuni svoju međunarodnu obavezu da istraži i procesuira odgovorne za nestanak i ubistvo braće Mehmeta (21), Agrona (23) i Yllija (25) Bytyqija.
Specijalni istražni tim osnovan je 2011. godine kako bi sproveo nezavisnu krivičnu istragu vezanu za jako ozbiljne navode sadržane u izveštaju “Nečovečno postupanje prema ljudima i nezakonita trgovina ljudskim organima na Kosovu” kojeg je senator Dick Marty podneo Savetu Evrope u januaru 2011. godine. Mandat Specijalnog istražnog tima je sprovođenje istrage i u slučaju da je opravdano preduzeti krivično gonjenje lica odgovornih za te zločine.
Fond za humanitarno pravo, Udruženje Pravnik i Fond za humanitarno pravo Kosovo, objavljuju konkurs za upis treće generacije studenata Regionalne škole tranzicione pravde.
Sud u Hagu donio je presudu da je Holandija odgovorna za ubistva više od 300 Bošnjaka (bosanskih Muslimana) muškaraca i dječaka u Srebrenici za vrijeme rata u Bosni i Hercegovini u julu 1995, javlja BBC.
Odeljenje za ratne zločine Apelacionog suda u Beogradu (Odeljenje Apelacionog suda) ukinulo je presudu Odeljenja za ratne zločine Višeg suda u Beogradu (Odeljenje Višeg suda) kojom je sedmoro pripadnika paravojne jedinice „Simini četnici“ osuđeno za ratne zločine u selu Skočić (opština Zvornik, BiH) i predmet vratilo na ponovno suđenje. Fond za humanitarno pravo (FHP) smatra da presuda Odeljenja Apelacionog suda ima više spornih nalaza, a da su posebno neprihvatljiva obrazloženja koja se zasnivaju na rasističkim stavovima, krajnje neprimerenim sudu i veoma uvredljivim za žrtve.
