U utorak, 4. avgusta 2015. godine, navršava se 20 godina od hrvatske vojno-policijske akcije “Oluja”u toku koje su hrvatske vojne snage počinile ozbiljne i rasprostranjene zločine protiv Srba koji su živeli na području tzv. Republike Srpske Krajine. Ni nakon 20 godina od počinjenih zločina, pravda za žrtve ovih zločina još uvek nije dostignuta, za šta odgovornost snose i institucije Hrvatske i institucije Srbije. Obe države imaju pravnu i moralnu obavezu da u narednom periodu promene odnos prema nasleđu zločina počinjenih tokom “Oluje”, kao i da svojim konkretnim delima pokažu da briga o žrtvama i procesuiranje odgovornih za ratne zločine predstavlja stub budućeg pomirenja.
Približava se dvadeseta godišnjica od kada je sa uspehom sprovedena operacija Oluja – za jedne je to najtužniji period u istoriji Srba, za druge pobeda bez premca u istoriji Hrvata – pa ne bi bilo zgoreg podsetiti se nekih činjenica. Dok ne bude kasno.
Nisam sigurna, a želela bih da verujem, da je premijer svestan da pomirenje i suočavanje sa prošlošću nije samo odlazak u Srebrenicu, nego proces koji treba da traje 365 dana u godini
Na odloženom ročištu, po prvi put je trebalo da svedoče žrtve i svedoci zločina, počinjenog drugog dana NATO bombardovanja u kosovskom selu u opštini Suva Reka.
Sud će njihove iskaze, koje je sudija, uz izvinjenje svedocima zbog odlaganja nazvala „izuzetno važnim za kažnjavanje počinalaca“, čuti 25. septembra, za kada je zakazan nastavak.
U četvrtak, 23. jula 2015. godine se u 9:30h, u sudnici 4 Specijalnog suda, nastavlja suđenje oficirima i podoficirima Vojske Srbije Rajku Kozlini i Pavlu Gavriloviću za zločin protiv civila u selu Trnje, počinjen u martu 1999. godine. Na glavnom pretresu će po prvi put svedočiti žrtve i očevici zločina.
Tužilaštvo za ratne zločine (TRZ) podiglo je optužnicu protiv aktivnih oficira i podoficira Vojske Srbije Pavla Gavrilovića i Rajka Kozline za ratni zločin protiv civilnog stanovništva. Optužnicom im je stavljeno na teret da su, kao nekadašnji pripadnici 549. motorizovane brigade Vojske Jugoslavije (549. mtbr VJ), zajedno sa drugim pripadnicima Pozadinskog bataljona, 25. marta 1999. godine ubili najmanje 27 civila, stanovnika sela Trnje kod Suve Reke na Kosovu – starije muškarce, žene i decu, među kojima i dečaka starog četiri godine.
Prema optužnici, Pavle Gavrilović je izdao naređenje da u selu „ne sme biti preživelih“, a Rajko Kozlina je jednom starcu pucao u glavu kako bi drugim vojnicima pokazao kako da ubijaju civile. O ulozi i odgovornosti Gavrilovića i Kozline za počinjene zločine su još pre 13 godina svedočila, pod merama zaštite, dvojica bivših pripadnika 549. mtbr VJ, u predmetu protiv Slobodana Miloševića (K-41 i K-32) i 2007. godine u predmetu protiv Milana Milutinovića i drugih (K-82 i K-54).
U trenutku podizanja optužnice, Gavrilović i Kozlina su bili u aktivnoj službi u Vojsci Srbije i prema informacijama kojima raspolaže FHP, oni do danas nisu udaljeni sa dužnosti, uprkos optužnici i apelu FHP-a da se to učini. Prema članu 77 Zakona o Vojsci Srbije, vojno lice može biti udaljeno sa dužnosti ako je krivično delo za koje je optuženo “takve prirode da bi bilo štetno po interes službe da takvo lice i dalje ostane na dužnosti”.
Sudsko veće u ovom predmetu je 27. marta 2014. godine donelo odluku da oštećene u predmetu Trnje ne mogu zastupati njihovi izabrani punomoćnici – advokati sa Kosova, suprotno dosadašnjoj praksi Odeljenja za ratne zločine.
U martu 2013. godine, FHP je objavio dosije o delovanju 549. mtbr VJ, u kojem je opisano učešće pripadnika ove jedinice u zločinu u Trnju, između ostalog i Gavrilovića i Kozline.
Tužilac za ratne zločine Vladimir Vukčević izjavio je danas da su u slučaju ubistva braće Bitići napravljeni pomaci, jer sada na njemu radi kvalitetnija tužilačka i sudska ekipa, a iz istrage su, kako tvrdi, isključeni ljudi za koje se sumnja da su potencijalnim osumnjičenima prenosili informacije.
“Mislim da smo zatvorili sve te ventile prema spolja. Ja sam insistirao na promenama, jer su, po našim informacijama, u timu bili ljudi koji su dostavljali informacije ljudima koji su nam bili operativno interesantni”, rekao je Vukčević za Tanjug.
Tužilac je pozdravio odluku premijera Srbije Aleksandra Vučića da se odustane od formiranja nezavisne komisije za utvrđivanje istine o ubistvu braće Ilije, Agrona i Mehmeda Bitići, inače američkih državljana veoma, jer, ističe, istragom tog slučaja treba da se bave profesionalci, odnosno državni organi.
“Sada sam ja na čelu tima. Niko nije smenjen. Nije smenjen ni zamenik tužioca Dragoljub Stanković, već je pridodat još jedan zamenik, kako bi se pojačao rad na predmetu”, rekao je Vukčević.
Prema njegovim rečima, važna je i promena u sastavu policijskog tima, jer su, kako je objasnio, određeni policajci prenosili informacije eventualno osumnjičenima.
Ipak, ukazuje tužilac, opstrukcije u istrazi i dalje ima.
“Mafijaški princip omerte kod nas je pojačan deset puta, jer ova naša omerta je, na žalost, veoma jaka među bivšim policajcima. Svi su na određeni način, zbog zla koje nas je zadesilo, toliko povezani da jedan drugog drže u šaci i veoma je teško probiti se do nekoga ko će da otkrije sve. Ali, nadam se da ćemo uspeti, jer mislim da smo napravili neke strateške prodore”, rekao je Vukčević.
On takođe ističe da predstavnici izvršne vlasti ne bi smeli, kao što se događa, da komentarišu pomake u predmetu, jer, kaže, objavljivanje bilo kog podatka iz sadašnje faze postupka utiče na tok istrage.
Direktorka Fonda za humanitarno pravo Sandra Orlović smatra, međutim, da interne rokade u Tužilaštvu za ratne zločine, koje Vukčević smatra značajnim promanama, neće istragu ovog predmeta približiti kraju.
Po samom ustrojstvu svakog tužilaštva u Srbiji, ističe ona, glavni tužilac nadređen je svom zameniku, i tu postoji stroga hijerarhija, te ne vidi da će ta promena dovesti do nekog suštinskog pomaka.
“Istraga u predmetu braće Bitići ne može napredovati ukoliko Tužilaštvo ne dođe do svedoka, odnosno policajaca koji su u to vreme bili u centru u Petrovom selu, i koji su voljni i spremni da svedoče o tome šta se dešavalo tada. I sigurno je da postoje brojni svedoci tog događaja”, uverena je Orlović.
Kako je istakla, ključ napretka je politička volja, a u prilog tome je navela da su se u postupku protiv dvojice policajaca optuženih za pomaganje u ubistvu braće Bitići, pojedini svedoci iz redova policije ranije otvoreno žalili da je na njih vršen pritisak.
Fatos Bitići, brat Ilija, Agrona i Mehmeda, smatra ispravnom odluku da se ovaj slučaj ne poveri nekakvoj komisiji i takođe ukazuje na značaj svedoka.
“Ubistvo moje braće mogu da reše isključivo državni organi, a ne nezavisne komisije… Da bi ovaj slučaj napredovao, potrebni su svedoci…Priča o komisiji je samo skrenula pažnju svima sa ove činjenice”, rekao je Bitići za “Danas”.
Njegova braća ubijena su u julu 1999, na policijskom poligonu u Petrovom selu, neposredno nakon završetka ratnih operacija na Kosovu.
Oni su se borili u sastavu “Atlantske brigade” OVK, a bili su američki državljani, rođeni u Čikagu.
Pri ulasku u tadašnju Saveznu Republiku Jugoslaviju, na teritoriju Kosova ušli su iz Albanije, bez evidencije kod državnih organa.
Tela Agrona (23), Mehmeta (21) i Ilije Bitići (25) nađena su 2001. u masovnoj grobnici u Petrovom selu kod Kladova sa još 67 muškaraca i sedam žena.
Fatos Bitići čvrsto veruje da će se istina o ubistvu njegove braće utvrditi.
Dana 9. jula 2015. godine navršilo se 16 godina od ubistva braće Mehmeta (21), Agrona (23) i Yllija (25) Bytyqija od strane pripadnika Ministarstva unutrašnjih poslova Srbije (MUP). Dužina istražnog postupka i neuspeh institucija u kažnjavanju ovog zločina pokazuju nemoć organa krivičnog gonjenja da procesuiraju politički osetljive predmete.
„Majke Srebrenice” su neočekivano lepo dočekale premijera Srbije 11. jula 2015. godine u Potočarima – zagrlile ga i na odelo mu prikačile cvet Srebrenice, koji ne dele širokih ruku. „Ovo nije bio napad na Vučića, već na nas, na naše dostojanstvo”, rekla je uvažena Munira Subašić, pre nego što se premijer vratio u Srbiju nakon verbalnog i fizičkog napada tokom komemoracije i dženaze 136 žrtava.
U najnovijem Mostu Radija Slobodna Evropa razgovaralo se o tome kako se sudovi u Srbiji i Hrvatskoj odnose prema zločinima koje su počinili pripadanici vlastite nacije. Sagovornice su bile Sandra Orlović, izvršna direktorka Fonda za humanitarno pravo iz Beograda, i Vesna Teršelič, voditeljicaDocumente, Centra za suočavanje sa prošlošću iz Zagreba.
„Napad na Aleksandra Vučiča u Potočarima je za osudu, ali on ne smije biti dominantna slika današnjeg dana, kada je obilježeno 20 godina od genocida u Srebrenici“, naglašavaju analitičari u Srbiji.
U utorak, 4. avgusta 2015. godine, navršava se 20 godina od hrvatske vojno-policijske akcije “Oluja” u toku koje su hrvatske vojne snage počinile ozbiljne i rasprostranjene zločine protiv Srba koji su živeli na području tzv. Republike Srpske Krajine. Ni nakon 20 godina od počinjenih zločina, pravda za žrtve ovih zločina još uvek nije dostignuta, za šta odgovornost snose i institucije Hrvatske i institucije Srbije. Obe države imaju pravnu i moralnu obavezu da u narednom periodu promene odnos prema nasleđu zločina počinjenih tokom “Oluje”, kao i da svojim konkretnim delima pokažu da briga o žrtvama i procesuiranje odgovornih za ratne zločine predstavlja stub budućeg pomirenja. 
Nisam sigurna, a želela bih da verujem, da je premijer svestan da pomirenje i suočavanje sa prošlošću nije samo odlazak u Srebrenicu, nego proces koji treba da traje 365 dana u godini 
U četvrtak, 23. jula 2015. godine se u 9:30h, u sudnici 4 Specijalnog suda, nastavlja suđenje oficirima i podoficirima Vojske Srbije Rajku Kozlini i Pavlu Gavriloviću za zločin protiv civila u selu Trnje, počinjen u martu 1999. godine. Na glavnom pretresu će po prvi put svedočiti žrtve i očevici zločina.
