/Informisanje

• Saopštenja
• 08.12.2015.

Da se hitno rasvetli napad nad Srbima u Goraždevcu

Fond za humanitarno pravo Kosovo (FHP Kosovo) izražava ogorčenje zbog poslednjeg oružanog napada u selu Goraždevac/Gorazhdevc, opština Peć/Pejë. Takođe, FHP Kosovo podseća da i u prošlosti policijske istrage napada na lokalne Srbe u ovom selu, kao i u celom regionu Peći, skoro nijednom nisu dale rezultate. Neuspeh u hapšenju počinilaca ovog zločina još više će stvoriti osećaj neizvesnosti kod građana srpske nacionalnosti ovog sela, ali i na celom Kosovu i imaće negativan uticaj u uspostavljanju poverenja u kosovske institucije.

• Aktuelno o tranzicionoj pravdi
• 07.12.2015.

Sandra Orlović za N1 o dočeku Vladimira Lazarevića iz Haga

Dan nakon dolaska generala Vladimira Lazarevića iz zatvora u Hagu javnost polemiše: da li je doček za njega bio prikladan i da li bi trebalo da bude uzor mladima, kako je to rekao ministar pravde Nikola Selaković.

• Saopštenja
• 04.12.2015.

Državni doček Lazarevića predstavlja ruganje žrtvama

Dana 3. decembra 2015. godine se sa odsluženja zatvorske kazne za izvršene zločine protiv čovečnosti u Srbiju vratio bivši komandant Prištinskog korpusa Vojske Jugoslavije (VJ) Vladimir Lazarević. Njegov povratak je organizovan o trošku Republike Srbije. Pratila su ga dva ministra u Vladi Republike Srbije, a na aerodromu su ga dočekali i drugi visoki državni zvaničnici. Fond za humanitarno pravo (FHP) ističe da su se odavanjem državnih počasti osuđeniku za najteže zločine prema domaćem i međunarodnom pravu institucije Srbije narugale albanskim žrtvama zločina počinjenih od strane vojske i policije na Kosovu, kao i da su demonstrirale jasnu privrženost anticivilizacijskim vrednostima režima Slobodana Miloševića.

• Aktuelno o tranzicionoj pravdi
• 04.12.2015.

Lazarević iz Haga u Niš: Ministarski doček za ratnog zločinca

Posle odslužene desetogodišnje zatvorske kazne zbog ratnih zločina nad Albancima na Kosovu, haški osuđenik, general Vladimir Lazarević je u pratnji državnog i vojnog vrha sleteo na niški aerodrom, gde ga je čekalo nekoliko stotina građana.

• Vesti
• 03.12.2015.

Savet EU: Tranziciona pravda prioritet EU u post-konfliktnim i post-autoritarnim društvima

Savet Evropske unije (EU) usvojio je 16. novembra 2015. godine Strateški okvir Evropske unije za podršku procesima tranzicione pravde (Strateški okvir), koji definiše načine angažovanja EU u situacijama koje zahtevaju suočavanje sa nasleđem teških kršenja ljudskih prava, međunarodnog krivičnog prava i međunarodnog humanitarnog prava. Savet EU ističe da je primena mehanizama tranzicione pravde prioritet za EU u njenom odnosu sa post-konfliktnim i post-autoritarnim društvima.

• Materijalne reparacije/Reparacije/Saopštenja
• 03.12.2015.

Povući diskriminatoran Nacrt zakona o pravima civilnih žrtava rata

Povodom najavljenog skorog usvajanja Nacrta zakona o pravima boraca, vojnih invalida, civilnih invalida rata i članova njihovih porodica (Nacrt zakona), organizacije za ljudska prava  ponovo skreću pažnju javnosti i međunarodne zajednice na njegovu neusklađenost sa obavezujućim normama zaštite ljudskih prava i pozivaju Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja (Ministarstvo) da Nacrt zakona povuče iz procedure, a Vladu RS i Narodnu skupštinu da izrade i usvoje novi zakonski tekst zasnovan na Modelu zakona o pravima civilnih žrtava povreda ljudskih prava u oružanim sukobima i u vezi sa oružanim sukobima u periodu od 1991. do 2001. godine, koji sadrži normativna rešenja za ostvarivanje prava žrtava u skladu sa međunarodnim ugovorima o zaštiti ljudskih prava i drugim međunarodnim standardima u pružanju reparacija žrtvama.

• Aktuelno o tranzicionoj pravdi
• 02.12.2015.

Sad su stvari malo jasnije

Prividan uspeh Vojislava Šešelja u obračunu sa Haškim tribunalom, u javnosti (pre svega tabloidnoj, mada – koja druga postoji) je tumačen kao rezultat njegove intelektualne superiornosti nad ostalim učesnicima u procesu, ali i na osnovu uvreženog (pogrešnog) mišljenja da on, osim u ono malo ratnog huškanja, ni u kakve ozbiljne zločine nije bio umešan, pa se njegova odgovornost bez fabrikovanja dokaza nije mogla ni dokazati. Tek obelodanjena optužnica protiv njegovih troje stranačkih kolega – Petra Jojića, Jove Ostojića i Vjerice Radete – baca novo svetlo na sadržaj i kvalitet radikalskog uspeha u Hagu.

• Aktuelno o tranzicionoj pravdi
• 02.12.2015.

Srbija prvi put plaća odštetu za ubistvo Hrvata 1993. godine

Prvi osnovni sud u Beogradu naložio je Republici Srbiji da Stjepanu Oskomiću isplati milion dinara odštete zbog etnički motivisanog ubistva njegovih roditelja Agice i Nikole Oskomić i tetke Marije Tomiću julu ‘93. godine u Kukujevcima, kod Šida, saopštio je Fond za humanitarno pravo koji zastupa Oskomića. Fond ističe da je to prva presuda za naknadu štete u vezi sa zločinima nad Hrvatima u Srbiji počinjenim početkom ‘90-ih godina. 

• Materijalne reparacije/Reparacije/Saopštenja
• 30.11.2015.

Država obavezana da plati odštetu zbog ubistva dvoje vojvođanskih Hrvata

Prvi osnovni sud u Beogradu je doneo prvostepenu presudu kojom je u celosti usvojio tužbeni zahtev Stjepana Oskomića iz Kukujevaca i naložio Republici Srbiji da mu isplati milion dinara na ime naknade štete zbog etnički motivisanog ubistva njegovih roditelja Agice i Nikole Oskomić u julu 1993. godine u Kukujevcima (opština Šid). Fond za humanitarno pravo (FHP), koji zastupa Stjepana Oskomića u ovom predmetu, navodi da je ovom presudom, nakon više od devet godina suđenja, postignuta pravda i ispravno utvrđena odgovornost države za teške etnički motivisane povrede ljudskih prava, shodno domaćem i međunarodnom pravu.

• Aktuelno o tranzicionoj pravdi
• 27.11.2015.

Ratni plen

Odeljenje za ratne zločine Višeg suda u Beogradu je ove nedelje donelo prvostepenu presudu u ponovljenom postupku jednom od muškaraca koji su bili okrivljeni za zločin učinjen u Bijeljini 1992. On je oslobođen krivice za učešće u silovanju u ratu, koje se pravničkim rečnikom zove – ratni zločin protiv civilnog stanovništva. Tužilaštvo za ratne zločine je u optužnici insistiralo na „običnom“ seksualnom nasilju, a ne onom učinjenom u ratu, koje je zbog okolnosti u kojima se odvija znatno teži zločin. Na ovakvu presudu Višeg suda je reagovao i Fond za humanitarno pravo.

«‹122123124125126127128129130›»