Stručnost ili politika: Šta je presudilo u izboru novih tužilaca?

Stručnost ili politika: Šta je presudilo u izboru novih tužilaca?

radio_slobodna_evropa_logoZnanje ili podobnost? Nedoumica je koja prati kriterijume izbora novih tužilaca koji će od Nove godine preuzeti dužnost u Srbiji – nakon kritika u javnosti koje se čuju paralelno sa ovim procesom.

Share

Da li je i za Vučića general Lazarević heroj?

Da li je i za Vučića general Lazarević heroj?

radio_slobodna_evropa_logoMostu RSE razgovaralo se o odnosu sadašnje vlasti u Srbiji prema Haškom tribunalu. Sagovornici su bili Nataša Kandić, koordinatorka REKOM-a, inicijative za osnivanje Regionalne komisije za utvrđivanje činjenica o ratnim zločinima na području bivše Jugoslavije, i Žarko Korać, dugogodišnji profesor beogradskog Filozofskog fakulteta i nekadašnji poslanik Skupštine Srbije.

Share

REKOM: U ratovima stradalo oko 130.000 ljudi

REKOM: U ratovima stradalo oko 130.000 ljudi
B92_logoU ratovima na prostoru bivše Jugoslavije poginulo je oko 130.000 osoba, od čega u BiH oko 96.000, u Hrvatskoj oko 18.000, a na Kosovu i Metohiji 13.549 ljudi. Ovo pokazuju rezultati istraživanja ljudskih gubitaka i zatočeničkih objekata na prostoru SFRJ koje je Koalicija za REKOM danas predstavila u Beogradu.


Share

Milica Kostić za TV Prva o presudi Žalbenog veća Haškog tribunala Jovici Stanišiću i Franku Simatoviću

Milica Kostić za TV Prva o presudi Žalbenog veća Haškog tribunala Jovici Stanišiću i Franku Simatoviću

Direktorka FHP-a za pravna pitanja Milica Kostić za Vesti TV Prva o odluci Žalbenog veća Haškog tribunala da poništi prvostepenu presudu u predmetu protiv bivših čelnika Službe državne bezbednosti Srbije, Jovice Stanišića i Franka Simatovića, i naloži ponovljeno suđenje.

Share

Povodom presude Žalbenog veća Haškog tribunala u predmetu Stanišić i Simatović

Povodom presude Žalbenog veća Haškog tribunala u predmetu Stanišić i Simatović

ICTY LogoŽalbeno veće Međunarodnog krivičnog suda za bivšu Jugoslaviju (MKSJ) donelo je 15. decembra 2015. godine presudu u predmetu protiv bivših čelnika Službe državne bezbednosti Srbije (SDB) kojom je, zbog pravnih grešaka, poništilo prvostepenu
presudu
i naložilo ponovljeno suđenje. Fond za humanitarno pravo (FHP) smatra da je odluka suda ispravna i da nepobitno ukazuje da je u slučaju bivšeg načelnika Generalštaba Vojske Jugoslavije Momčila Perišića MKSJ napravio ozbiljnu grešku, te da bi on, uz pravilnu primenu prava, odgovarao za pomoć koju je ova institucija pružala Vojsci Republike Srpske u počinjenju sistemskih zločina protiv nesrpskih civila.

Share

FHP: Novi proces Stanišiću i Simatoviću uliva nadu u pravdu za žrtve

FHP: Novi proces Stanišiću i Simatoviću uliva nadu u pravdu za žrtve

b92_logoPoništavanje prvostepene oslobađajuće presude Jovici Stanišiću i Franku Simatoviću za ratne zločine nad nesrbima u Hrvatskoj i BiH i nalaganje novog suđenja uliva nadu da će pravda biti zadovoljena nakon novog sudskog procesa, ocenjuje za naš program Milica Kostić iz Fonda za humanitarno pravo.

Share

Nacrt zakona o pravima civilnih žrtava rata se i dalje krije od javnosti

Nacrt zakona o pravima civilnih žrtava rata se i dalje krije od javnosti

Logo FHPMinistarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja (Ministarstvo) odbilo je da Fondu za humanitarno pravo (FHP) dostavi izmenjen tekst Nacrta zakona o pravima boraca, vojnih invalida, civilnih invalida rata i članova njihovih porodica (Nacrt zakona), koji je FHP tražio na osnovu Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja. FHP napominje da se ovim postupkom, pored kršenja prava na pristup informacijama od javnog značaja, nastavlja i praksa Ministarstva u skrivanju procesa donošenja novog zakona kojim se uređuju prava civilnih žrtava rata od očiju javnosti i od svih zainteresovanih lica.

Share

Država Srbija bez odgovora na kršenja ljudskih prava tokom 1990-ih

Država Srbija bez odgovora na kršenja ljudskih prava tokom 1990-ih

hrdPovodom Međunarodnog dana ljudskih prava Fond za humanitarno pravo (FHP) podseća da Republika Srbija ima obavezu da primenjuje norme međunarodnog prava ljudskih prava na slučajeve sistemskih kršenja ljudskih prava tokom 1990-ih i ističe da odnos institucija prema tim obavezama predstavlja ogledalo iskrenosti političkih vlasti u procesu izgradnje demokratskog društva i kulture ljudskih prava.

Share