15 godina posle otkrivanja prve masovne grobnice u Batajnici, na mestu na kom su tajno zakopana tela preko 700 kosovskih Albanaca još nema nikakvog obeležja.
Od kraja ratova do danas u regionu nije učinjeno ništa po pitanju prihvatanja i sagledavanja činjenica iz prošlosti, na razmatranju uloge državnih rukovodstava u ratovima devedesetih i na odricanju od zločinačkih politika i megalomanskih nacionalnih projekata. Zato presuda Šešelju, kao i svaka druga haška presuda, predstavlja dolivanje ulje na vatru koja neprestano tinja.
Pretresno veće Međunarodnog krivičnog suda za bivšu Jugoslaviju (MKSJ) donelo je, uz oštro intonirano suprotno mišljenje jednog člana veća, 31. marta 2016. godine prvostepenu presudu kojom je predsednika Srpske radikalne stranke (SRS) Vojislava Šešelja oslobodilo krivične odgovornosti po svim tačkama optužnice. Fond za humanitarno pravo (FHP) smatra da je oslobađajuća presuda zasnovana na nalazima koji su u suprotnosti sa praksom MKSJ-a, kao i na neodrživoj reinterpretaciji događaja iz ratova kojom se vređaju žrtve.
Oslobađajuća presuda lideru SRS Vojislavu Šešelju je poništila brojne prethodne odluke u nekim drugim presudama, ocenio je danas Nemanja Stjepanović iz Fonda za humanitarno pravo i dodao da će ona biti vetar u leđa nacionalistima u celom regionu
Fond za humanitarno pravo (FHP) je pokrenuo inicijativu za postavljanje spomen-obeležja u Batajnici, na mestu gde su početkom 2000-ih pronađene masovne grobnice kosovskih Albanaca. Iako se rat na Kosovu završio pre skoro dve decenije, zločini srpske policije, vojnih i paravojnih snaga nad albanskim stanovništvom još uvek su tabu tema u javnosti, a žrtve je prekrio zaborav.
Novinar Dejan Anastasijević rekao je povodom presude Vojislavu Šešelju da je i pored skandaloznog toka suđenja Vojislavu Šešelju, najskandaloznije bilo obrazloženje sudije Antoanetija. Kako je rekao, čini mu se kao da je sudija prihvatio Šešeljevu ideju Velike Srbije.
Film ‘Dubina dva’ Ognjena Glavonića: Prazan prostor i vremenska diskrepancija čine jezivi ram filma koji bez ikakvog komentara – osim vizualnog – portretira nedostatak javnog diskursa o zločinu koji je 1999. počinjen nad kosovskim Albancima.
Nakon presude Radovanu Karadžiću niko nije napadao Republiku Srpsku, pogotovo nije tražio njeno ukidanje, a ipak su se najviši predstavnici vlasti Srbije svim silama trudili da je zaštite. Ubeđivali su nas da je presuda bivšem predsedniku Republike Srpske udar na taj entitet. Izgleda da su, makar delimično, u pravu.
