Kršenje zaveta ćutanja

Srpska premijera potresnog dokumentarnog filma Ognjena Glavonića “Dubina dva” o masovnoj grobnici kosovskih Albanaca u Batajnici, zataškavanju i prećutkivanju ratnog zločina, počinjenog za vreme NATO bombardovanja, održana je 13. maja u krcatoj Dvorani Kulturnog centra Beograda u okviru 9. Beldocsa, uz poruku o značaju tog filmskog dokumenta za proces suočavanja sa prošlošću koji još nije zaživeo u pravom smislu na kolektivnom nivou. Sudeći prema situaciji u celom regionu, kako je ocenjeno u razgovoru posle projekcije, današnje generacije ga neće ni dočekati.

Otvoreno pismo PRH Grabar-Kitarović povodom presude T. Merčepu

Zagreb, 13. svibnja 2016.

Poštovana predsjednice Grabar-Kitarović,

vjerujemo kako ste vidjeli da je jučer za ratne zločine osuđen Tomislav Merčep, Vaš uvaženi gost s inauguracije i prijema u Vašem uredu povodom Dana državnosti.

Ova presuda, iako nepravomoćna, donesena je na temelju iznimne količine dokaza i to u atmosferi postupnog odustajanja od procesuiranja ratnih zločina počinjenih od strane snaga RH, a što ju samo čini uvjerljivijom.

Tomislav Merčep je kriv za zločine u Pakračkoj Poljani! Osuđen je na pet i pol godina zatvora

Regionalna škola tranzicione pravde – Zbornik

Odabrani radovi studenata treće Regionalne škole tranzicione pravde objedinjeni su u trećem broju Zbornika. Radovi studenata u ovom broju obrađuju teme u vezi sa procesom tranzicione pravde u post-jugoslovenskim zemljama – suđenja za ratne zločine, pravo žrtava na reparacije, pomirenje.

„Dubina dva“ premijerno na festivalu Beldocs

Dokumentarni film “Dubina dva” biće prikazan na ovogodišnjem Međunarodnom festivalu dokumentarnog filma Beldocs, premijerno 13. maja u 21h u Dvorani kulturnog centra Beograd i reprizno 14. maja u 19h u bioskopu Fontana.

Ima li Srbija pravo da goni ratne zločince po celom regionu?

Unajnovijem Mostu Radija Slobodna Evropa vođena je polemika o zakonu koji omogućava pravosuđu Srbije da goni osumnjičene za ratne zločine na celoj teritoriji bivše Jugoslavije bez obzira na državljanstvo osumnjičenog. Tom zakonu se protivi Hrvatska, pa je zbog toga blokirala Srbiju na njenom putu ka Evropskoj uniji. Učesnici polemike bili su Saša Obradović, pravni zastupnik vlade Srbije i Joško Klisović, potpredsednik Odbora za vanjsku politiku Hrvatskog sabora i bivši zamenik ministra vanjskih poslova Hrvatske.

Dejvid Tolbert: Presude Šešelju, Karadžiću i Gotovini su razočaravajuće

Njujork, Beograd – Mislim da je Haški tribunal napravio značajan doprinos odgovornosti u zemljama bivše Jugoslavije, uprkos nedostacima. Njegov rad se može opisati kao mešovita slika. Mnogo je postignuto i donete su neke veoma važne odluke i presude, koje će, nadam se, izdržati test vremena i pomoći žrtvama i napraviti istorijski zapis u regionu i šire.

Markač na talasu retuđmanizacije

Tri i po godine po izlasku iz haškog pritvora, umirovljeni general Mladen Markač vratio se na vlast na velika vrata. Imenovan je za predsednika Veća za domovinsku sigurnost, ni manje ni više nego Ureda predsednice Republike Hrvatske Kolinde Grabar-Kitarović. Tako je navedeno u kratkom saopštenju, bez ikakvog dodatnog objašnjenja, jer valjda svi znaju ko je Mladen Markač. Za one slabijeg pamćenja, nije zgoreg podsetiti čime je zadužio Hrvatsku i zaslužio najnovije imenovanje.

Više posvećenosti na rešavanju sudbine nestalih lica

Povodom obeležavanja Nacionalnog dana nestalih lica, Fond za humanitarno pravo Kosovo (FHP Kosovo) zahteva od Vlade Kosova i nadležnih institucija veću posvećenost u praćenju, istrazi i lociranju posmrtnih ostataka, kao i u identifikaciji već pronađenih posmrtnih ostataka.

Učenje o prošlosti: ka ponavljanju ili ka pomirenju?

Fond za humanitarno pravo (FHP) održao je 20. aprila 2016. godine konferenciju „Uloga obrazovanja u procesu pomirenja“, uz učešće profesora istorije i građanskog vaspitanja, predstavnika Ministarstva prosvete, nevladinih organizacija i stručne javnosti. Konferencija je deo programa obrazovanja FHP-a „Obrazovanje za pomirenje“, koji je ustanovljen 2012. godine u formi regionalnog i nacionalnog programa neformalnog obrazovanja o suočavanju sa prošlošću. Cilj konferencije bio je da predstavi dva predloga praktične politike u oblasti obrazovanja, koji istražuju potrebe i modele uvođenja tema iz oblasti suočavanja sa prošlošču, tranzicione pravde i pomirenja u programe univerziteta, a takođe i predstavljaju preporuke i modele za uvrštavanje sudski utvrđenih činjenica o događajima iz 1990-ih u udžbenike istorije.