Srbija danas beži od reči genocid i javnost ubeđuje da bi prihvatanjem te kvalifikacije zločina ceo srpski narod bio proglašen genocidnim
Nemanja Stjepanović iz Fonda za humanitarno pravo poručio je da Srbija danas beži od reči genocid i javnost ubeđuje da bi prihvatanjem te kvalifikacije zločina u Srebrenici ceo srpski narod bio proglašen genocidnim.
Na konferenciji za medije povodom 21. godišnjice genocida u Srebrenice koju će u petak 10. juna u 12 časova u beogradskom Medija centru (Terazije 3) organizovati organizacije civilnog društva poslanici i poslanice Narodne Skupštine Republike Srbije biće pozvani da 11. jula ove godine:
organizuju svečanu sednicu koja će početi minutum ćutanja u znak sećanja na više od 8.000 nevino stradalih;
u Skupštini usvoje deklaraciju kojom će osuditi genocid u Srebrenici na način na koji je to urađeno rezolucijom Evrospkog parlamenta;
učestvuju na komemorativnom skupu koji će ispred zgrade Narodne Skupštine biti organizovan 11. jula od 20 časova u znak sećanja na žrtve genocida.
Neophodno je podići svest da je seksualno nasilje najdestruktivniji zločin koji se čini u ratu, ocenila je danas Milica Kostić iz Fonda za humanitarno pravo, ukazujući da se ubistvo i nestanak lica smatraju teškim zločinima, dok se silovanje zanemaruje kao takav jer je žrtva živa.
Na području sarajevske opštine Ilijaš tokom 1992. godine počinjeni su najteži zločini nad nesrpskim civilnim stanovništvom. Ljudi su zatvarani, mučeni, silovani, ubijani. Etnička slika predratne nacionalno mešovite opštine (45% Srba, 42% Bošnjaka, 7% Hrvata) do kraja 1992. drastično je izmenjena. Nesrbi iz Ilijaša su nasilno proterivani.
Vrhovni kasacioni sud Republike Srbije (VKS) je, odlučujući po reviziji, ukinuo pravnosnažnu presudu kojom je Republika Srbija obavezana da isplati naknadu štete Enesu Bogiloviću i Mušanu Džebu, zbog mučenja i nečovečnog postupanja koje su nad njima sprovodili pripadnici Ministarstva unutrašnjih poslova Srbije (MUP) za vreme njihovog zatočeništva u logoru Šljivovica kod Bajine Bašte 1995. godine. Postupak koji traje više od osam godina vraćen je na suđenje ispočetka, a Fond za humanitarno pravo (FHP), koji Bogilovića i Džeba zastupa u ovom predmetu, smatra da je odluka najvišeg suda u Srbiji da presudu ukine jasan dokaz o nameri sudskih vlasti da aboliraju državu za gruba kršenja zakona i međunarodnog prava, koja su njeni službenici činili tokom 1990-ih.
Fond za humanitarno pravo Tužilaštvu za ratne zločine Srbije podneo je krivičnu prijavu za zločine protiv čovečnosti i ratne zločine počinjene tokom 1992. godine nad nesrpskim civilnim stanovništvom u opštini Ilijaš, u Bosni i Hercegovini.
Posle odluke Višeg suda u Beogradu da troje funkcionera Srpske radikalne stranke ne izruči Hagu, jer nisu ispunjene zakonske pretpostavke, Fond za humanitarno pravo upozorava da se slučaj Jojića, Radete i Ostojića ne razlikuje od tri druga slučaja u kojima je Srbija tribunalu izručivala osobe optužene za nepoštovanje suda.
List lokalne uprave Prijedora „Kozarski vjesnik“ odbio je da objavi oglas u kojem se odaje počast deci ubijenoj u tom gradu tokom rata u Bosni i Hercegovini. Aktivisti lokalne organizacije „Kvart“ bili su spremni da plate prostor u novinama, ne bi li privoleli uredništvo da pomenu na stradalo 102 dece posveti trećinu stranice svog cenjenog časopisa. Odbijeni su uz lakonski odgovor: „Takvo šta ne možemo objaviti“.
Fond za humanitarno pravo (FHP) i Udruženje porodica nestalih općine Ilijaš podneli su 17. maja 2016. godine krivičnu prijavu Tužilaštvu za ratne zločine Republike Srbije za zločine protiv čovečnosti i ratne zločine počinjene tokom 1992. godine nad nesrpskim civilnim stanovništvom u opštini Ilijaš, u Bosni i Hercegovini (BiH).
Fond za humanitarno pravo (FHP) podneo je Ustavnom sudu Srbije inicijativu za pokretanje postupka ocene ustavnosti Zakona o pravima civilnih invalida rata, zbog suprotnosti njegovih odredbi sa Ustavom Srbije i međunarodnim konvencijama o ljudskim pravima. FHP očekuje od Ustavnog suda da postupi po ovoj inicijativi i sporne odredbe (članove 2 i 3 Zakona) proglasi neustavnim i stavi ih van snage, što bi otvorilo put donošenju novog zakona koji bi garantovao puna prava civilnih žrtava oružanih sukoba, u skladu sa Ustavom i međunarodnim obavezama države Srbije.