Piše: Serž Bramerc
Pažnja svijeta je uglavnom usredotočena na današnje humanitarne krize. To je razumljivo. Sprečavanje i zaustavljanje oružanih sukoba mora biti prvi prioritet, naročito u situaciji kada smo suočeni s ogromnom patnjom civila.
Međutim, važno je da se ne izgubi iz vida ono što se događa kada se sukobi okončaju. Potrebne su godine teškog rada da se obezbijedi mir i ponovo stvori red.
U najnovijem Mostu Radija Slobodna Evropa razgovaralo se o odnosu Haškog tribunala prema Slobodanu Miloševiću. Povod za ovaj razgovor bila je priča da je Haški tribunal u presudi Radovanu Karadžiću oslobodio Miloševića odgovornosti za zločine počinjene u jugoslovenskim ratovima. Sagovornici su bili Nataša Kandić,koordinatorka REKOM-a, Inicijative za osnivanje Komisije za ratne zločine počinjene u jugoslovenskim ratovima, i Mirko Klarin, direktor novinske agencije SENSE koja se specijalizovala za izveštavanje o radu Haškog tribunala. Bilo je reči o tome ko je lansirao priču o Miloševićevoj nevinosti koju su zdušno prihvatila dva ministra u Vučićevoj vladi, kome je u interesu rehabilitacija Miloševića, zašto je Milošević u zatvoru uzimao lek koji je uzrokovao njegovu smrt, da li je Tužilaštvo u procesu protiv Miloševića iznelo ubedljive dokaze, kako se Milošević branio i da li bi bio osuđen za genocid da suđenje nije bilo prekinuto zbog njegove smrti.
Srbijanski ministar vanjskih poslova Ivica Dačić i počasni predsjednik njegove Socijalističke partije Srbije Milutin Mrkonjić najavili su da će od države tražiti podizanje spomenika Slobodanu Miloševiću, nakon što je u jednom odjeljku haške presude Karadžiću navedeno kako nema dovoljno dokaza da je Milošević bio član udruženog zločinačkog pothvata u BiH.
Od 2001. godine do danas u Srbiji su otkrivene četiri masovne grobnice sa blizu hiljadu tela albanskih žena, dece i muškaraca koje su tokom tri meseca 1999. godine ubile vojne i policijske snage pod kontrolom Slobodana Miloševića i po njegovom nalogu premestile sa Kosova u Srbiju. U Batajnici, Petrovom Selu, okolini jezera Perućac i u Rudnici na mestima gde su tela ekshumirana stoje gole ledine. Nema nikakvog spomen obeležja. Postoji jedino inicijativa za memorijalizaciju batajničke masovne grobnice, ali državni organi ćute.
Reagujući na tvrdnje izvesnih analitičara i blogera po kojima je bivši predsednik Srbije i SR Jugoslavije Slobodan Milošević u haškoj presudi Radovanu Karadžiću „oslobođen“ optužbi za zločine u Bosni i Hercegovini, ministri u Vladi Srbije Ivica Dačić i Aleksandar Vulin požurili su da takvu ocenu prihvate i zaključe da je „Hag potvrdio ispravnost Miloševićeve politike“. Fond za humanitarno pravo (FHP) najoštrije osuđuje izjave koje za cilj imaju negiranje činjenica o ratovima u bivšoj Jugoslaviji i restauraciju Miloševićeve politike, a od državnih organa Srbije zahteva otvaranje široke društvene debate o prošlosti i iniciranje osnivanja Regionalne komisije za utvrđivanje činjenica o ratnim zločinima i drugim teškim povredama ljudskih prava počinjenim na teritoriji nekadašnje Jugoslavije od 1991. do 2001. godine (REKOM).
Eto koliko se čitaju haške presude, kad je državni vrh Srbije čekao skoro pet meseci da iz daleke Amerike (preko Rusije) stigne vest da im je (bivši) predsednik Slobodan Milošević oslobođen svih optužbi za ratne zločine počinjene tokom rata u Bosni i Hercegovini. Javljeno je da se on u haškoj presudi Radovanu Karadžiću ne navodi na spisku učesnika udruženog zločinačkog poduhvata, što je okarakterisano kao neupitni pokazatelj Miloševićeve nevinosti.
Dokumentarni film „Dubina dva“ Ognjena Glavonića, koji se bavi zločinima policijskih i vojnih snaga Srbije na Kosovu, osvojio je nagradu za najbolji dokumentarni film u kategoriji Balkan Dox na 15. Festivalu DokuFest u Prizrenu.
Američki potpredsednik Joe Biden će se ove nedelje sastati sa srpskim premijerom Aleksandrom Vučićem i ponovo pokrenuti pitanje koje su američki zvaničnici već mnogo puta postavljali, ali na koje nikada nisu dobili ubedljiv odgovor – zašto ubistvo tri američka državljana, koje su počinili pripadnici srpskih snaga, još uvek nije rasvetljeno?
Osuđujuća ili oslobađajuća presuda Slobodanu Miloševiću mogla je da bude doneta samo na suđenju bivšem predsedniku SRJ. Postupak protiv Miloševića, međutim, nikada nije okončan jer je on preminuo. Činjenica je da su sudije koje su sudile Miloševiću već tokom postupka zaključile da ima dovoljno dokaza da mu se sudi za genocid.
Iako je od ubistva američkih državljana Ilira, Agrona i Mehmeta Bitićija prošlo više od sedamnaest godina, srpsko pravosuđe još nije podiglo optužnicu protiv nalogodavca te egzekucije. Do sada su, međutim, mnogobrojna obećanja i aktuelne i prošle vlasti da će se slučaj Bitići rešiti – ostala mrtvo slovo na papiru, tako da taj slučaj i dalje opterećuje odnose između Srbije i SAD.
Kako smatra pravni savetnik porodice Bitići, Praveen Madhiraju, po svemu sudeći, ovaj slučaj biće jedna od tema tokom posete potpredsednika SAD Džozefa BajdenaBeogradu 16. avgusta, najverovatnije iza zatvorenih vrata.