Kosturi iz ormana

Ni jedne nema bolje od naše policije

Potpuno suprotno o ‘Oluji’ i nakon više od dva desetljeća

Akciji “Oluja” prethodio je neuspjeli pokušaj međunarodne zajednice 3. kolovoza u Ženevi da kninske vlasti privoli da prihvate Plan Z-4 koji je trebao Srbima garantirati određeni stupanj autonomije u Hrvatskoj i osigurati reintegraciju Hrvatske u ustavno-pravni poredak zemlje.

U petak, 4. kolovoza 1995. godine, u pet sati ujutro, započela je vojno-redarstvena akcija. U Hrvatskoj ističu da je akcija provedena vojno besprijekorno, a da su se pojedinačni zločini dogodili kasnije.

Izbegličko naselje dve decenije nakon ‘Oluje’: Čekajući kanalizaciju

Pamtimo svoju patnju, ali želimo da nam danas država omogući normalan život u Srbiji, kažu neki od meštana Busija, prigradskog naselja nadomak Zemuna, gde će u četvrtak biti održana državna manifestacija Dan sećanja na žrtve i prognane u hrvatskoj vojnoj akciji „Oluja“.

FHP: Ne izbegavati obaveze pozivajući se na domaće zakone

U Fondu za humanitarno pravo smatraju da Srbija ne može izbegavati medjunarodne obaveze pozivajući se na domaće zakonodavstvo.

“Postoji pravilo u međunarodnom pravu da se država ne može pozivati na svoje unutrašnje pravo kao izgovor za nepoštovanje međunarodnog prava jer kada bi to mogao da bude slučaj onda bi međunarodno pravo moglo a bude izigrano kad god I u svim slučajevima”, ističe Milica Kostić iz FHP-a.

Ona dodaje da ovo pitanje nije novo i da su naši državni organi upoznati s tim jer je na to upozorila još i Venecijanska komisije kada je donošen Ustav Srbije.

Povodom 21. godišnjice „Oluje”: Srbija brigu o žrtvama da pokaže na delu

Dana 4. i 5. avgusta obeležiće se 21. godišnjica operacije „Oluja”, koja će i ove godine i u Hrvatskoj i u Srbiji imati karakter državne manifestacije – u Hrvatskoj u formi obeležavanja vojne pobede i zahvalnosti borcima, dok će se u Srbiji služiti parastos za žrtve. Uprkos deklarativnoj posvećenosti državnog vrha Srbije žrtvama „Oluje” uoči svake godišnjice, te žrtve su danas u Srbiji potpuno obespravljene. Fond za humanitarno pravo (FHP) i ovom prilikom poziva nadležne institucije da pristupe sveobuhvatnom rešavanju pitanja obeštećenja i podrške svojim građanima koji su kao civili pretrpeli teške povrede osnovnih prava u oružanim sukobima 1990-ih godina.

Hag: Srbija da promeni zakon i izruči troje radikala

Sudsko veće Haškog tribunala traži da Srbija pod hitno promeni svoje zakonodavstvo kako bi bilo u skladu sa međunarodnim obavezama, među kojima je i ispunjenje naloga za hapšenje i izručenje Petra Jojića, Vjerice Radeta i Jove Ostojića, optuženih za nepoštovanje suda.

„Dubina dva“ video kolaž

Od februara do juna 2016. godine dokumentarni film „Dubina dva“ videlo je preko 700 građana Srbije i Kosova. Prikazan je u Kragujevcu, Čačku, Subotici, Pančevu, Beogradu, Novom Pazaru, Nišu, kao i u Prištini na Kosovu. Nakon svake projekcije održana je diskusija, u kojoj su učestvovali autori filma, žrtve i njihove porodice, aktivisti nevladinih organizacija, studenti, novinari, umetnici, i pojedinci, stručnjaci iz raznih oblasti. Kratki video kolaž prikazuje najupuečatljivije delove diskusije i poruke koje građani Srbije i Kosova šalju svojim sunarodnicima i predstavnicima institucija.

Film „Dubina dva“, izrađen u produkciji FHP-a i Non Alligned Films-a, premijerno je prikazan na 66. filmskom festivalu u Berlinu, u februaru 2016. godine. Uporedo sa prikazivanjem u gradovima Srbije, film je gostovao na festivalima u Solunu, Visbadenu, Beogradu, Novom Sadu i Londonu.

Na Međunarodnom festivalu dokumentarnog filma Beldoks film je osvojio nagradu za najbolju montažu, a na festivalu Open City u Londonu nagrađen je Velikom nagradom žirija. Krajem jula 2016. godine film je dobio nagradu kritike na Atlantida Festivalu u Španiji. Film je deo inicijative za uspostavljanje mesta sećanja na žrtve pronađene u Batajnici.

Ministarstvo odbrane skriva podatke o aktivnim pripadnicima Vojske Srbije optuženim za ratni zločin

Dana 18. jula 2016. godine, Poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti (Poverenik) uputio je zahtev Vladi Republike Srbije da obezbedi izvršenje njegovog rešenja iz maja 2014. godine, kojim je naložio Ministarstvu odbrane (MO) da Fondu za humanitarno pravo (FHP) dostavi informacije da li su dva oficira Vojske Srbije (VS) – Pavle Gavrilović i Rajko Kozlina – i dalje u aktivnoj službi nakon podizanja optužnice protiv njih za ratni zločin. FHP smatra da Vlada treba prioritetno da postupi po ovom zahtevu Poverenika, da naloži MO-u da tražene informacije dostavi i time jasno stavi do znanja da državni organi ne smeju kršiti pravo javnosti da zna činjenice o zločinima iz prošlosti i ulozi države u njima, a naročito kada su u njih umešane osobe koje su i dalje u državnoj službi.

Rugala se šerpa loncu

Do medija u Srbiji pre su, čini se, stigle reakcije domaćih političara na poništavanje presude Branimiru Glavašu nego sama vest o tome. Kao da je verbalni plotun predstavnika vlasti već unapred bio pripremljen i samo se čekala odluka o Glavašu ili neki drugi zgodan povod.

Petrović: I dalje ću pomagati da nađemo masovne grobnice

Na 21. godišnjicu od genocida u Srebrenici na put pješice iz Beograda spremao se Duško Petrović kojih je ratnih devedesetih godina bio na području Srebrenice i Višegrada kao pripadnik Kontraobavještajne vojske Jugoslavije, kasnije Vojske Srbije. No zbog ozbiljnih prijetnji koje stalno prima, a zbog njegove borbe da se odgovorni za zločine i genocid nađu pred licem pravde, Petrović je put morao odgoditi.