„Opkoljeno Sarajevo” po prvi put u Beogradu

„Opkoljeno Sarajevo” po prvi put u Beogradu

opsada-sarajeva-thumbOd 25. septembra do 6. oktobra 2018. godine, Fond za humanitarno pravo (FHP) i Historijski muzej Bosne i Hercegovine (BiH) prikazali su u Beogradu deo stalne postavke ovog muzeja pod nazivom „Opkoljeno Sarajevo“. Kroz fotografije, dokumente i ručno izrađene predmete koje su pravili građani Sarajeva, postavka prikazuje život u gradu koji je Vojska Republike Srpske (VRS) držala pod opsadom puna 44 meseca. Posetioci su mogli da vide kako je izgledao život u u gradu bez vode, struje i grejanja, kako je teklo školovanje, igra, nabavka hrane, kao i druge svakodnevne aktivnosti u gradu koji, uprkos svakodnevnim snajperskim napadima sa brda koja okružuju grad, nastoji da očuva privid normalnog života.


Share

Poziv na razgovor sa Dajen Orentliher

Poziv na razgovor sa Dajen Orentliher

diane-thumbU petak, 5. oktobra 2018. godine, Fond za humanitarno pravo ugostiće Dajen Orentliher (Diane Orentlicher), povodom predstavljanja njenog najnovijeg istraživanja, predstavljenog u knjizi „Neka vrsta pravde – Uticaj MKTJ-a na Bosnu i Srbiju“ (“Some Kind of Justice – The ICTY’s Impact in Bosnia and Serbia”).

Diane Orentlicher predaje Međunarodno pravo na Vašingtonskom pravnom fakultetu. Predavala je i objavljivala radove na temu tranzicione pravde, međunarodnog krivičnog prava, i drugih oblasti međunarodnog javnog prava. Bila je zamenica američkog ambasadora za pitanja ratnih zločina, nezavisna ekspertkinja Ujedinjenih nacija za pitanja borbe protiv nekažnjivosti, i specijalna savetnica Visokom komesaru za nacionalne manjine OEBS-a.

U svojoj najnovijoj knjizi, profesorka Orentliher prikazuje kako međunarodni krivični tribunali utiču na lokalne zajednice, i koji to faktori vremenom menjaju ovaj uticaj. Kroz detaljnu studiju slučaja, knjiga „Neka vrsta pravde“ nudi nove informacije u pogledu dva pitanja koja su predmet intenzivne debate: šta je verodostojan cilj međunarodnih krivičnih sudova, i koji faktori određuju koliki će biti uticaj ovih udaljenih sudova na društva koja su svedočila okrutnom nasilju? Knjiga istražuje uticaj Međunarodnog krivičnog tribunala za bivšu Jugoslaviju u dvema državama na koje rad suda direktno utiče. Prva, Bosna i Hercegovina, doživela je razne nivoe etnički motivisanog nasilja, koje je kulminiralo genocidom u Srebrenici 1995. godine. Vlada druge države, Srbije, uvukla je region u sukob.

Zatvaranje MKSJ-a krajem 2017. godine, čini ga sudom za ratne zločine koji je najduže radio u istoriji, te stoga nudi neuporedivo bogatstvo studija slučajeva o tome kako jedan tribunal inspirisan Nirnbergom, utiče na društva koja se oporavljaju od urušavajućeg nasilja.

Ovom prilikom, o uticaju koji je rad Međunarodnog krivičnog tribunala za bivšu Jugoslaviju imao i na druge post-Jugoslovenske države razgovaraćemo i sa:

  • Hrvojem Klasićem, docentom na Odsjeku za povijest Sveučilišta u Zagrebu
  • Ernom Mačkić, analitičarkom Balkanske istraživačke mreže iz Bosne i Hercegovine
  • Adriatikom Kelmendijem, novinarom sa Kosova, i
  • Nemanjom Stjepanovićem, novinarom iz Srbije

Debata se održava 5. oktobra 2018. godine, u Ustanovi kulture Parobrod (Kapetan Mišina 6a), sa početkom u 19:00 časova.

Share

Najdugotrajniji pokolj ljudi, grada i istorije

Najdugotrajniji pokolj ljudi, grada i istorije

danas_logoU Parobrodu održan Javni čas o opsadi Sarajeva.

Mogao sam da pobijem hiljadu muslimana, pa nisam, rekao je jedan od prisutnih slušalaca javnog časa o opsadi Sarajeva, u Parobrodu, proteklog vikenda, koji se predstavio kao bivši borac na strani Srbije, tokom rata u Bosni.

Velika knedla zastala je u grlu većine prisutnih zbog zaprepašćenosti tom neosetljivošću i bezobzirnošću čoveka, koji nije prestajao da izgovara sramotne i nepodnošljive stvari pred desetinama mladih iz Sarajeva.

Share

Nećemo živeti u društvu u kojem se zločinci slave kao heroji

Nećemo živeti u društvu u kojem se zločinci slave kao heroji

Razgovor sa Ivanom Žanić, koordinatorkom Pravnog tima Fonda za humanitarno pravo, počinjemo reakcijom Fonda na dodelu najvišeg srpskog odlikovanja generalu Ljubiši Dikoviću prilikom penzionisanja.

“Ljubiša Diković  bio je 1995. godine komandant 16. Graničnog bataljona Vojske Jugoslavije; kada je krajem jula pala enklava Žepa, oko 800 Bošnjaka iz te enklave prešlo je preko Drine, bežeći od Vojske Republike Srpske. Uspeli su se uz planinu Zvijezda, nadajući se da će spas pronaći na teritoriji Srbije. Prvi kontakt imali su sa graničarima 16. bataljona kojim je komandovao Diković. Oni su ih mučili, zlostavljali, tukli, neki su podlegli povredama koje su bile posledica prebijanja. Mladić Mujo Hodžić je u strahu od naoružanih ljudi, graničara, počeo da beži i ubijen je, a posmrtni ostaci su pronađeni godinama kasnije.


Share

Jelena Krstić o izložbi „Opkoljeno Sarajevo“

Jelena Krstić o izložbi „Opkoljeno Sarajevo“

Share

U Beogradu otvorena izložba ‘Opkoljeno Sarajevo’

U Beogradu otvorena izložba ‘Opkoljeno Sarajevo’

aljazeeta_logoNa izložbi se mogu vidjeti autentični artefakti i fotografije iz perioda od 1992. do 1995. godine, kada su snage bosanskih Srba držale Sarajevo pod opsadom.

U prepunoj Ustanovi kulture Parobrod, u centru Beograda, u utorak navečer je otvorena izložba “Opkoljeno Sarajevo”, u organizaciji Fonda za humanitarno pravo iz Beograda i Historijskog muzeja Bosne i Hercegovine.

Izložba je deo stalne postavke Historijskog muzeja Bosne i Hercegovine, a na njoj se mogu videti autentični artefakti i fotografije iz perioda od 1992. do 1995. godine, kada su snage bosanskih Srba držale Sarajevo pod opsadom tri i po godine.

Eksponati pokazuju kako se odvijao svakodnevni život u opkoljenom, granatiranom i snajperisanom gradu. Ratne pećnice, vuneni džemper dečaka Nermina Divovića, koji je ubijen snajperskim metkom, fotografije masakra na Markalama, pokolja u Ulici Vase Miskina, natpis “Don’t let them kill us” sa izbora za mis Sarajeva 1993. godine, karton sa natpisom “Pazi snajper”, dečje igračke, kanisteri za vodu – samo su neki od eksponata koji posetiocima izložbe svedoče o životu u opkoljenom Sarajevu.

Share

Nataša Kandić: Vlast nameće Dikovića kao heroja

Nataša Kandić: Vlast nameće Dikovića kao heroja

danas_logoOsnivačica Fonda za humanitarno pravo za Danas povodom penzionisanja načelnika Generalštaba VS i dodeljivanja Karađorđeve zvezde

Nataša Kandić, osnivačica Fonda za humanitarno pravo (FHP), ističe za Danas da je penzionisanje doskorašnjeg načelnika Generalštaba Vojske Srbije LJubiše Dikovića pokušaj prikrivanja pritisaka međunarodne zajednice da Diković bude sklonjen sa te funkcije.

S druge strane, dodeljivanje Dikoviću ordena Karađorđeve zvezde prvog stepena jeste pokušaj vlasti da se nametne političko pamćenje da je on veliki heroj, veliki vojskovođa i častan oficir. Vlast računa da će upravo to ostati budućim generacijama. Međutim, vlast se preračunala, jer postoje sudski utvrđene činjenice o tome šta se dešavalo u zoni odgovornosti 37. motorizovane brigade Vojske Jugoslavije kojom je tokom sukoba na Kosovu upravo komandovao Diković. Na primer, postoje dokazi o ubistvima seljaka, proganjanju civilnog stanovništva u opštini Glogovac, o granatiranju sela, teranju civila da beže u šume, a potom odvajanju i ubijanju muškaraca, naglašava Kandić.

Share

Povodom penzionisanja načelnika Generalštaba Vojske Srbije Ljubiše Dikovića

Povodom penzionisanja načelnika Generalštaba Vojske Srbije Ljubiše Dikovića

dikovic_penzija-tanjugNakon što je predsednik Srbije Aleksandar Vučić u petak 14. septembra 2018. godine prihvatio zahtev za penzionisanje dosadašnjeg načelnika Generalštaba Vojske Srbije Ljubiše Dikovića, Fond za humanitarno pravo (FHP) smatra da je Diković morao biti smenjen nakon što je FHP izneo ozbiljne tvrdnje da je u zoni odgovornosti 37. motorizovane brigade Vojske Jugoslavije (37. mtbr VJ), kojom je tokom sukoba na Kosovu komandovao Diković, ubijeno oko 1.400 albanskih civila, a njih više hiljada proterano. Samo dva dana nakon što je FHP objavio Dosije „Ljubiša Diković“, Tužilaštvo za ratne zločine (TRZ) je obavestilo javnost da je istražilo navode FHP-a i da ne postoji osnov za Dikovićevu krivičnu odgovornost. Kako nije realno da se navodi iz Dosijea mogu istražiti za samo dva dana, FHP zahteva od TRZ-a da pristupi sveobuhvatnoj istrazi svih navoda o Dikovićevoj odgovornosti za ove zločine.


Share

Poziv na izložbu „Opkoljeno Sarajevo“

Poziv na izložbu „Opkoljeno Sarajevo“

izlozbaSarajevoIzložba „Opkoljeno Sarajevo“ govori o životu građana u periodu opsade, o upornosti, snalažljivosti i kreativnosti Sarajlija koji su 1.335 dana živeli bez struje, vode i grejanja. Ona prikazuje kako je tekao svakodnevni život u gradu, gde i kako su građani nabavljali vodu i hranu, kako su izgledale gradske pijace i ulice, kako se komuniciralo, kako su radile bolnice i škole, kakav je bio kulturni život… Priča o opsadi ispričana je kroz fotografije, dokumente i predmete koje su pravili građani. Izložba je stalna postavka Historijskog muzeja Bosne i Hercegovine. U njenom stvaranju učestvovali su i građani Sarajeva, doniranjem ratnih predmeta Muzeju i deljenjem svojih ratnih priča i sećanja.

U saradnji Fonda za humanitarno pravo i Historijskog muzeja BiH, izložba će biti otvorena 25. septembra 2018. godine u Ustanovi kulture Parobrod (Beograd, Kapetan Mišina 6a), sa početkom u 19:00 časova.

Program

25. IX u 19h Otvaranje izložbe

  • Budimir Ivanišević, izvršni direktor, Fond za humanitarno pravo
  • Elma Hašimbegović, direktorica, Historijski muzej Bosne i Hercegovine
  • Milutin Petrović, v.d. direktor, Ustanova kulture Parobrod

27. IX u 17h Javni čas o opsadi Sarajeva

  • Nemanja Stjepanović

4. X u 18h Film “Opsada”, Remy Ourdan

  • Razgovor sa autorom filma i Sarajlijama
  • (rezervišite svoje mesto na: events@hlc-rdc.org)

5. X u 19h Promocija knjige “Some Kind of Justice – The ICTY’s Impact in Bosnia and Serbia” i razgovor sa:

  • Diane Orentlicher, autorka knjige, Washington College of Law, SAD
  • Hrvoje Klasić, istoričar, Univerzitet u Zagrebu, Hrvatska
  • Erna Mačkić, Balkanska istraživačka mreža, BiH
  • Adriatik Kelmendi, novinar, Kosovo
  • Nemanja Stjepanović, novinar, Srbija

Ulaz na izložbu je slobodan, a dodatne informacije mogu se zatražiti putem email adrese events@hlc-rdc.org ili telefonom na (011) 3349-766.

Postavljanje i održavanje izložbe u Beogradu podržavaju: Ambasada Švajcarske u Beogradu, Civil Rights Defenders, i Kancelarija Fondacije Hajnrih Bel u Beogradu

Share

Povodom presude za naknadu štete sestrama Bogujevci

Povodom presude za naknadu štete sestrama Bogujevci

Logo FHPViši sud u Beogradu doneo je 7. juna 2018. godine presudu, kojom je obavezao Republiku Srbiju (RS) da isplati naknadu nematerijalne štete u ukupnom iznosu od 3.050.000,00 dinara sestrama Sarandi, Jehoni i Lirie Bogujevci (sestre Bogujevci), teško ranjenim u zločinu koji su pripadnici jedinice „Škorpioni” počinili u Podujevu 28. marta 1999. godine. Fond za humanitarno pravo (FHP) smatra da je ovaj sudski postupak trajao nedopustivo dugo, kao i da je dosuđeni iznos naknade štete neadekvatan u odnosu na teške povrede koje su sestre Bogujevci pretrpele u ovom zločinu. Uz podršku FHP, sestre Bogujevci su 28. avgusta ove godine, u zakonskom roku od 15 dana nakon što su dobile presudu, uložile žalbu Apelacionom sudu u Beogradu.

Pripadnici jedinice „Škorpioni” su 28. marta 1999. godine u dvorištu porodice Gashi u Podujevu streljali 14 albanskih civila – sedmoro dece uzrasta od dve do 15 godina i sedam žena. Streljanje je, iako teško ranjeno, preživelo petoro dece iz porodice Bogujevci – Saranda, Lirie, Jehona, Genc i Fatos. Za ovaj zločin su pred domaćim sudom na višegodišnje kazne zatvora osuđena petorica pripadnika jedinice „Škorpioni”. Jedinica „Škorpioni” se nalazila u sastavu Specijalne antiterorističke jedinice Ministarstva unutrašnjih poslova Srbije (MUP), te je, na osnovu Zakona o obligacionim odnosima, Republika Srbija odgovorna za štetu koju su njeni državni organi (u ovom slučaju MUP) prouzrokovali u svom radu.

Share