Izveštaj o konsultacijama sa civilnim društvom u Vojvodini o osnivanju REKOM-oma

28.03.2009, Pančevo, Srbija

U ime Koalicije za osnivanje REKOM Građanska akcija Pančevo organizovala je Konsultacije sa predstavnicima civilnog društva o osnivanju REKOM, u Pančevu 28.03.2009. godine. Na Konsultacijama je učestvovalo 30 aktivista civilnog društva Vojvodine, predstavnika demokratskih političkih partija i omladinskih grupa, od kojih je jedan broj pristupio Koaliciji.


Share

RTV Mostar:’POLITIČKA ELITA SRBIJE NESPREMNA DA SE ODREKNE PROŠLOSTI’

Izvor: RTV Mostar

Politička elita u Srbiji je nespremna da se odrekne prošlosti, izjavila je uz ostalo u ekskluzivnom intervjuu za politički magazin ‘Fokus’ RTM-a, direktorica beogradskog Fonda za humanitarno pravo, Nataša Kandić.


Share

Mondo: FHP: Zašto se prećutkuju albanske žrtve

Izvor: Mondo

Fond za humanitarno pravo (FHP) optužio je zvaničnu Srbiju da prećutkuje albanske žrtve iz vremena NATO bombardovanja i da su tada “srpska policija i vojska počinile najstrašnije ratne zločine na Kosovu”.


Share

E-Novine: Obaveza države da saopšti činjenice porodicama

Izvor: E-Novine

Fond za humanitarno pravo (FHP) optužio je u nedelju zvaničnu Srbiju da prećutkuje albanske žrtve iz vremena NATO bombardovanja i da su tada “srpska policija i vojska počinile najstrašnije ratne zločine na Kosovu”

U saopštenju FHP navodi se da je, prema više nezavisnih izvora, na Kosovu za vreme NATO bombardovanja pod motom odbrane zemlje ubijeno preko 10.000 Albanaca.


Share

Radio-televizija Vojvodine: REKOM: Žrtve ratova stavljene u drugi plan

Izvor: Radio-televizija Vojvodine

Države bivše SFRJ nemaju sluha za žrtve u ratovima od 1991. do 1999. godine, već pažnju uglavnom posvećuju počiniocima zločina, ocenjeno je u Pančevu na debati o osnivanju Regionalne komisije za utvrđivanje činjenica o ratnim zločinima (REKOM).


Share

H-Alter: Pod motom obrane zemlje

Pod motom obrane zemlje

kosovo_zlocini

Zvanična Srbija prećutkuje da su za vreme NATO bombardovanja srpska policija i vojska počinile najstrašnije ratne zločine na Kosovu

Fond za humanitarno pravo podseća da je na Kosovu za vreme NATO bombardovanja pod motom odbrane zemlje ubijeno preko 10 000 Albanaca, kako navode više nezavisnih izvora. Presuda Nikoli Šainoviću i policijskim i vojnim generalima obavezuje državu da istraži i kazni počinioce svih masovnih zločina koji su dokumentovani i dokazani na tom sudjenju.


Share

Prećutkuju se albanske žrtve iz vremena NATO bombardovanja

Zvanična Srbija prećutkuje da su za vreme NATO bombardovanja srpska policija i vojska  počinile najstrašnije ratne zločine na Kosovu. Fond za humanitarno pravo podseća da je na Kosovu za vreme NATO bombardovanja pod motom odbrane zemlje ubijeno preko 10 000 Albanaca, kako navode više nezavisnih izvora. Presuda Nikoli Šainoviću i policijskim i vojnim generalima obavezuje državu da istraži i kazni počinioce svih masovnih zločina koji su dokumentovani i dokazani na tom sudjenju.


Share

bihvijesti.net: Nataša Kandić – Politička elita Srbije nespremna da se odrekne prošlosti

Politička elita u Srbiji je nespremna da se odrekne prošlosti, izjavila je uz ostalo u ekskluzivnom intervjuu za politički magazin ‘Fokus’ RTM-a, direktorica beogradskog Fonda za humanitarno pravo, Nataša Kandić.

Ona je u intrevjuu uredniku ‘Fokusa’ Aliji Behramu uz ostalo govorila o tome koliko su suđenja za ratne zločine doprinijela da se sazna istina o ratnim zbivanjima na prostoru bivše Jugoslavije, te da dođe do katarze u državama nastalim njenim raspadom.


Share

Međunarodna politika: EU i tranziciona pravda

Izvor: Međunarodna politka

Centar za studije globalnog upavljanja Londonske škole za ekonomiju i političke nauke (The Centre for the Study of Global Governance, London School of Economics and Poltical Science – LSE) i Fond za humanitarno pravo organizovali su 7. februara u Beogradu međunarodni seminar Evropske integracije i tranziciona pravda: Od retributivne do restorativne pravde. Cilj konferencije bio je da ponudi kritičku procenu retributivnih strategija tranzicione pravde koju favorizuje Evropska unija, i da ispita potrebu restorativnih pristupa tranzicionoj pravdi i neophodnost regionalnog pristupa. Konferencija je nastojala da ponudi i akademski i praktični pristup ovim problemima, te su svoje nalaze predstavili kako univerzitetski istraživači, tako i predstavnici nevladinog sektora i iskusni novinari sa međunarodnom reputacijom. Ključna poruka ovog skupa bila je da Evropska unija nema strategiju sprovođenja tranzicione pravde i primenjuje politiku uslovljavanja, koja se svodi na saradnju sa Međunarodnim krivičnim tribunalom za bivšu Jugoslaviju.


Share