BEOGRAD, 23. juni 2009. — Veće za ratne zločine Okružnog suda u Beogradu, kojim je predsedavao sudija Vesko Krstajić, izreklo je osuđujuću presudu optuženom Damiru Sireti, kojom ga je osudilo na kaznu zatvora u trajanju od dvadeset (20) godina za ratni zločin protiv ratnih zarobljenika iz člana 144 KZ SRJ, u vezi člana 22 KZ SRJ.
Republičko javno pravobranilaštvo podnelo je zahtev za reviziju presude Okružnog suda u Beogradu kojom se potvrđuje presuda Prvog opštinskog suda da se po tužbi Radmile i Dragomira Petrovića iz Beograda protiv Republike Srbije, na ime naknade nematerijalne štete za pretrpljene duševne bolove usled smrti sina jedinca, njima isplati po milion dinara. Fond za huminatarno pravo (FHP) je u ime Radmile i Dragomira Petrovića podneo tužbu za naknadu štete 26. decembra 2002. godine.
Fond za humanitarno pravo iz Beograda i Centar za studije globalnog upravljanja, Londonske škole za ekonomiju i političke nauke, organizovali su 19.06.2009. u beogradskom hotelu Zira panel diskusiju na temu “Tranziciona pravda: Uloga civilnog društva”.
Seminar pod nazivom Tranziciona pravda – osnovni mehanizmi, izazovi i problemi, održan je u Novom Pazaru u organizaciji Fonda za humantarno pravo (FHP) i Sandžačkog odbora za zaštitu ljudskih prava i sloboda. Seminaru je prisustvovalo oko četrdeset učesnika, predstavnika nevladinih organizacija, udruženja žrtava proteranih stanovnika iz opštine Priboj, studentskih asocijacija, lokalnih medija, ali i pojedinaca.
BEOGRAD, 18. juni 2009. — Veće za ratne zločine Okružnog suda u Beogradu osudilo je četvoricu bivših pripadnika rezervnog sastava MUP-a Srbije, jedinice Škorpioni, za ratni zločin nad albanskim civilima, 28. marta 1999. godine u Podujevu na Kosovu. Sudsko veće, kojim je predsedavala sudija Snežana Nikolić-Garotić osudilo je Željka Đukića, Dragana Medića i Dragana Borojevića na po 20 godina, a Miodraga Šolaju na 15 godina zatvora.
HAG, 17. juni 2009. (B92/Tanjug) — Direktorka beogradskog Fonda za humanitarno pravo Nataša Kandić svedočila je pred Haškim tribunalom kao svedok odbrane Florans Artman.
Piše: Tea Gorjanc Prelević
Akcija za ljudska prava, Podgorica
Koalicija za REKOM
Zahvaljujem urednicama Peščanika i profesoru Pavloviću što su omogućili još jednu priliku za objašnjenje regionalne inicijative za osnivanje REKOM (povodom teksta Srđe Pavlovića “Šta si radio u ratu tata, Vol. 3“).
DNEVNI AVAZ, 9. juni 2009. — Tradicionalna manifestacija kojom se obilježava godišnjica genocida u Srebrenici, a koju svake godine organizira drugi džemat Bošnjačke islamske zajednice u Danskoj, ove godine održana je u Esbjergu.
Izvršna direktorka Fonda za humanitarno pravo, Nataša Kandić, uputila je pismo sudiji Veća za ratne zločine Okružnog suda u Beogradu, Vesku Krstajiću, u kojem ga obaveštava da više neće zastupati oštećenu porodicu Bytyqii u krivičnom predmetu protiv okrivljenih Sretena Popovića i dr. jer i porodica i ona smatraju da to suđenje ne vodi postizanju pravde za žrtve, nego da je sračunato na zaštitu naredbodavaca svirepog ubistva Agrona, Mehmeta Yllia Bytyqi od krivične odgovornosti.
Odgovor Srđi Pavloviću
Tea Gorjanc Prelević
03.06.2009.
U tekstu pod naslovom „Šta si radio u ratu tata, vol. 2“, Srđa Pavlović, profesor istorije u Kanadi, netačno je prikazao inicijativu koalicije 180 nevladinih organizacija i 110 pojedinaca iz Bosne i Hercegovine, Crne Gore, Hrvatske, Srbije i sa Kosova za osnivanje Regionalne komisije za utvrđivanje činjenica o ratnim zločinima i teškim kršenjima ljudskih prava na teritoriji bivše SFRJ (REKOM).