Balkan Insight: Poziv na regionalnu Komisiju za istinu o ratnim zločinima
Intervju sa izvrsnom direktorkom FHP, Natašom Kandić
Razgovarao: Peđa Obradović
Intervju sa izvrsnom direktorkom FHP, Natašom Kandić
Razgovarao: Peđa Obradović
Vrhovni sud Srbije je 4.12.2009. godine potvrdio presudu Okružnog suda u Beogradu, Veća za ratne zločine, kojom je optuženi Boro Trbojević oglašen krivim zbog krivičnog dela ratni zločin protiv civilnog stanovništva i osuđen na kaznu zatvora u trajanju od 10 godina. Vrhovni sud Srbije je odbio kao neosnovane žalbe Tužioca za ratne zločine kao i odbrane optuženog Trbojevića. U obrazloženju ovaj sud navodi da prvostepena presuda ne sadrži bitne povrede odredaba krivičnog postupka niti povrede krivičnog zakona na koje drugostepeni sud pazi po službenoj dužnosti.
Hapšenje Ratka Mladića bilo je jedan od uslova Međunarodne zajednice za viznu liberalizaciju. Građani Srbije će za nekoliko dana bez viza moći da putuju po Evropi, a Ratko Mladić je i dalje na slobodi. U intervjuu za DW radio, Nataša Kandić, direktorka Fonda za humanitarno pravo Srbije, kaže:
“Ratko Mladić je prema mom mišljenju i dalje važan. Da li se nešto menja u uslovima Međunarodne zajednice i Haškog tribunala, to jeste pitanje o kojem se može raspravljati. Evidentno je da tu postoje neka slobodna tumačenja šta je ta saradnja sa Haškim tribunalom, i otuda stalno imamo formulacije kao što su ”Ima napretka”, ”Srbije čini sve što može”, Da je mogla, već bi ga uhapsila” i slično. Ako se ne primenjuje zakon u odnosu na Mladića, ako se on ne hapsi, postavlja se pitanje svih suđenja za ratni zločin. Ako on ne odgovara, zašto bi odgovarao neko drugi? To je vrlo teška odluka Međunarodne zajednice, koja će koštati Srbiju i region, a ne Međunarodnu zajednicu. Ne bude li nikakvog izgleda za hapšenje Mladića, a Srbiji u međuvremenu bude odmrznut Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju, neće to biti dobro za Srbiju, njene mlade generacije, a ni za odnos Srbije sa Bosnom i Hercegovinom i Kosovom.”
Pravnica Sandra Orlović izBeograda, poreklom iz Tuzle, ovogodišnja je dobitnica nagrade „Mlada Evropljanka 2009. godine“, koju dodeljuje nemačka Fondacija „Hajnc Švarzkopf“ pod pokroviteljstvom Evropskog parlamenta.
Konferencija „Evropske integracije i tranziciona pravda: perspektive i strategije za uspostavljanje restorativne pravde na zapadnom Balkanu“, održana je u utorak 1. decembra u Briselu, u organizaciji London School of Economic (LSE), The Center for the Study of Global Governance, i Fonda za humanitarno pravo.
Presudom Suda Bosne i Hercegovine od 29.07.2008. godine, optuženi Miloš Stupar, Milenko Trifunović, Brano Džinić, Aleksandar Radovanović, Slobodan Jakovljević i Branislav Medan oglašeni su krivim da su na način opisan u tački 1. i 2. izreke prvostepene presude počinili krivična dela, i to: optuženi Milenko Trifunović, Aleksandar Radovanović, Brano Džinić, Slobodan Jakovljević i Branislav Medan, kao saizvršioci svojim radnjama, krivično delo genocid iz člana 171. tačka a) u vezi sa članom 29. i 180. stav 1. Krivičnog zakona Bosne i Hercegovine (KZ BiH), a optuženi Miloš Stupar krivično delo genocid iz člana 171. tačka a) u vezi sa članom 180. stav 2. KZ BiH. Istom presudom, Milovan Matić, Velibor Maksimović i Dragiša Živanović oslobođeni su od optužbi da su počinili krivično delo genocid iz člana 171. KZ BiH, u vezi sa članom 29. i 180. stav 1. KZ BiH.
U organizaciji Kancelarije za mlade i podršku Sekretarijata za privredu grada Beograda, u Hali 5 Beogradskog sajma održan je 26. i 27. novembra prvi Sajam praksi.
Izražavamo ozbiljnu zabrinutost za bezbijednost Slobodana Pejovića, javnog svjedoka ratnog zločina deportacije bosansko-hercegovačkih izbjeglica iz Crne Gore Vojsci Republike Srpske 1992. godine.
Predstavnici Fonda za humanitarno pravo (FHP), zajedno sa izvršnom direktorkom Natašom Kandić, prisustvovali su u četvrtak 19.11.2009. u Vukovaru komemoraciji pod nazivom „Vukovar jučer, danas i sutra: Dani sjećanja na žrtvu Vukovara 1991“, u organizaciji udruge Vukovarske majke. Zajedno sa predstavnicima FHP, u Vukovar su iz Beograda doputovale i predstavnice Žena u crnom, kao i Inicijative mladih za ljudska prava.