U četvrtak, 23. marta 2023. godine, Fond za humanitarno pravo (FHP) predstaviće svoj petnaesti dosije pod nazivom „Srpska dobrovoljačka garda“ (Dosije). Prezentacija će biti održana u velikoj sali Medija centra u Beogradu (Terazije 3, II sprat), sa početkom u 12 časova.
U ponedeljak, 27. februara 2023. godine, navršavaju se tri decenije od zločina u Štrpcima. Pre 30 godina, pripadnici Vojske Republike Srpske (VRS), na železničkoj stanici u Štrpcima (BiH), iz voza koji je saobraćao na relaciji Beograd–Bar izveli su 20 putnika i potom ih ubili. U proteklih godinu dana, sudovi u Srbiji i Bosni i Hercegovini doneli su tri prvostepene presude za ovaj zločin. Međutim, Fond za humanitarno pravo (FHP), Žene u crnom, Sandžački odbor za zaštitu ljudskih prava i sloboda i Inicijativa mladih za ljudska prava podsećaju da porodice žrtava ni posle 30 godina nisu dobile pravdu.
Viši sud u Beogradu doneo je 7. februara 2023. godine presudu kojom je optužene Gojka Lukića, Duška Vasiljevića i Jovana Lipovca osudio na kazne zatvora u trajanju od po 10 godina, a Draganu Đekić na kaznu zatvora u trajanju od pet godina zbog otmice iz putnika iz voza u mestu Štrpci, zlostavljanja, mučenja i ubistva 20 civila nesrpske nacionalnosti 27. februara 1993. godine. Fond za humanitarno pravo (FHP) smatra da su izrečene kazne zatvora preblage u odnosu na težinu ovog zločina i njegove posledice koje traju i danas, nakon 30 godina.
Tužilaštvo za ratne zločine (TRZ) podiglo je 10. maja 2018. godine optužnicu protiv Gojka Lukića, Duška Vasiljevića, Ljubiše Vasiljevića i Dragane Đekić, pripadnika jedinice „Osvetnici“ u sastavu VRS, kao i protiv Jovana Lipovca, pripadnika 1. čete 1. bataljona Višegradske brigade VRS, zbog ubistva 20 civila nesrpske nacionalnosti, državljana Savezne Republike Jugoslavije, 27. februara 1993. godine u mestu Štrpci. Optuženi su prvo legitimisali, a nakon toga iz brzog voza 671 koji je saobraćao na liniji Beograd-Bar izveli 20 civila – Zeković Fevziju, Zupčević Halila, Ličina Ilijaza, Ćorić Rasima, Kajević Nijazima, Hanić Muhedina, Babačić Ismeta, Kapetanović Esada, Đečević Senada, Preljević Safeta, Alomerović Adema, Zuličić Zvijezdana, Softić Šeća, Bekija Fehima, Husović Rafeta, Rastoder Jusufa, Topuzović Džafera, Memović Fikreta, Buzov Tomu i jedno NN lice – a zatim ih uz pretnju oružjem ukrcali u kamion i prevezli do zgrade osnovne škole u Prelovu, gde su ih tukli i oduzeli im novac i dragocenosti. Nakon toga, optuženi su civile samo u donjem vešu i sa rukama vezanim žicom kamionom odvezli do sela Mušići, gde su ih ubili.
Predsedniku Republike Srbije,
Vladi Republike Srbije i
Narodnoj Skupštini,
Mi dole potpisane organizacije i pojedinci tražimo od predsednika Republike Srbije Aleksandra Vučića, Vlade Republike Srbije i Narodne skupštine da prihvate predloge koji se tiču preduzimanja neophodnih koraka koji vode normalizaciji odnosa Beograda i Prištine. Institucije Republike Srbije i njihovi predstavnici, kao nosioci javnih funkcija, dužni su da svojim građanima i budućim generacijama garantuju punu primenu budućih sporazuma između Kosova i Srbije.
Ovo je istorijska prilika da vlasti u Srbiji i njeni građani prihvate realnost, kao i da se postave temelji za izgradnju dobrosusedskih odnosa Srba i Albanaca koji bi trajno promenili perspektivu čitavog Balkana. Svaka nemogućnost razgovora sa Prištinom ima korene u našoj konfliktnoj prošlosti te je preko potrebno da se rešenja pronalaze radom na uzrocima koji predstavljaju žarišta našeg nerazumevanja i imaju posledice na svakodnevne živote ljudi.
Standardizacija sećanja u ime ljudskih prava i postjugoslovenska društva
U svim konfliktnim i postkonfliktnim društvima zagovara se suočavanje sa prošlošću, dužnost sećanja na kršenja ljudskih prava i pravda za žrtve. Ova načela postala su temelji politika sećanja promovisanih u ime ljudskih prava, koje Lea David naziva moralnim sećanjem (moral remembrance). U knjizi „Prošlost nas ne može izlečiti. Propisano sećanje – opasnosti standardizacije u ime ljudskih prava”, prevedenoj u izdanju REKOM mreže pomirenja, David kritički ispituje odnos sećanja i ljudskih prava. Knjiga prati uspon globalnog fenomena memorijalizacije ljudskih prava koji naziva „moralno sećanje”, i istražuje šta se dešava kada se ta agenda sprovede i koje su njene posledice. Na primerima Zapadnog Balkana i Izraela i Palestine, David pokazuje da su dugoročni rezultati ovih napora suprotni od očekivanih i da dolazi do jačanja podela i novih oblika društvenih nejednakosti umesto očekivanog prihvatanja vrednosti ljudskih prava u širem društvu.
Kako se fenomen „moralnog sećanja“ ogleda na postjugoslovenskom prostoru? Koji su rezultati napora i procesa suočavanja sa prošlošću više od tri decenije nakon početka ratova?
Osnivačica Fonda za humanitarno pravo Nataša Kandić ponovila je u emisiji Dan uživo je da je u selu Račak počinjen zločin nad albanskim civilima od strane srpskih bezbednosnih snaga. “Relevanto je šta kažu sudski zaključci i konstatacije Haškog tribunala, a ne ono što nam ovde pričaju svedoci odbrane”, rekla je ona. Na pitanje zašto niko nije osuđen za taj zločin, Nataša Kandić je odgovorila: “Veliki broj zločina je napravljen na Kosovu sa velikim brojem žrtava. Sa tim zločinima tužilaštvo je dokazivalo bazu zločina. I njima je bilo dovoljno šest takvih slučajeva… A onda je u jednom trenutku zbog celishodnosti postupka doneta odluka da se smanji broj slučajeva za dokazivanje baze zločina. Izbačeno je ubistvo preko 100 albanskih zatvorenika u KPZ “Dubrava”, a potom je i doneta odluka za Račak. Imali su previše tih slučajeva koji samo dokazuju da su te i te žrtve, a one su bile nepobitne. Postojali su zapisnici, i već su bile ekshumirane masovne grobnice. Bilo je dovoljno dokaza da te žrtve jesu ubijene. I u tom smislu su Račak i Dubrava izbačeni. Ne iz razloga nedostatka dokaza”, kazala je Kandić.
Nataša Kandić, osnivačica FHP, govorila je o zločinu u Račku u Dnevniku Novas 15. januara 2023. godine.
Nastava istorije ima veliki potencijal da doprinese procesima pomirenja u post-konfliktnim društvima. Nažalost, u post-jugoslovenskim društvima vrlo često se ovaj potencijal ne koristi, a neretko se nastava istorije zloupotrebljava kako bi se održavala negativna slika o drugim grupama. U lekcijama o raspadu Jugoslavije se zanemaruju, selektivno prikazuju, ili u potpunosti iskrivljuju određene činjenice o oružanim sukobima i zločinima počinjenim tokom njih.
Šta propisuju nastavni planovi i programi nastave istorije u Srbiji i Hrvatskoj kada se radi o raspadu Jugoslavije? Kakav je sadržaj lekcija o raspadu Jugoslavije u udžbenicima istorije? Kako ovim temama pristupaju nastavnici istorije u svom svakodnevnom radu? Kako se obrazuju budući nastavnici istorije?
Diskusija će se održati u utorak, 24. januara.2023. godine sa početkom u 19 časova putem Zoom platforme. Registracije je otvorena putem linka, a diskusiju je takođe moguće pratiti putem prenosa na linku.
Nataša Kandić, utemeljiteljica Fonda za humanitarno pravo iz Beograda i jedna od najuglednijih aktivistkinja za ljudska prava na području bivše Jugoslavije, uoči 15. Foruma za tranzicijsku pravdu u Zagrebu govori o procesima kaznene pravde, prepoznavanja žrtava i poslijeratnog pomirenjaNa dan izlaska ovog broja Nacionala, u utorak, 13. prosinca, u Zagrebu će biti održan 15. Forum za tranzicijsku pravdu u post-jugoslavenskim zemljama, tradicionalni jednogodišnji skup predstavnika udruženja žrtava, država i pravosuđa te aktivista za ljudska prava, stručnjaka, umjetnika i novinara, na kojemu se raspravlja o uspjesima i neuspjesima u kompleksnim procesima poslijeratne tranzicijske pravde. Ti procesi obuhvaćaju kaznene postupke protiv počinitelja ratnih zločina, društveno i legislativno prepoznavanje i obeštećenje žrtava, kolektivnu kulturu sjećanja te procese pomirenja i suočavanja s prošlošću. Ovogodišnji Forum, najavili su organizatori, bit će posvećen “prekinutom pomirenju i odgovoru na prevladavajuće nacionalističke politike”, a razgovor će se voditi iz perspektive političara, akademske zajednice, žrtava, umjetnika, novinara i civilnog društva, “kako bismo iz različitih točki gledišta pokušali sagledati ima li pomirenje alternativu te kako nastaviti procese pomirenja ako nema političke volje”. U povodu Foruma, Nacional je razgovarao s beogradskom mirovnom aktivistkinjom Natašom Kandić, utemeljiteljicom Fonda za humanitarno pravo i jednom od najuglednijih aktivistkinja za ljudska prava na području Jugoslavije. Nataša Kandić jedna je od pokretačica antiratnog pokreta u Srbiji, koja se aktivno i hrabro, od samih početaka uspona Slobodana Miloševića na vlast, suprotstavljala agresivnome velikosrpstvu.
Hrvatska prednjači i u suđenjima u odsustvu, ali uvek je spremna deliti lekcije drugima. O njenoj potrebi i obavezi da bude primer drugim bivšim jugoslovenskim republikama u hrvatskoj se javnosti i društvenom i političkom životu ne govori. Kad bi Hrvatska prestala sa suđenjima u odsustvu, verujem da bi se ona zaustavila i u Srbiji i na Kosovu, kaže koordinatorica REKOM-a i osnivačica Fonda za humanitarno pravo.