Učinak Srbije u tranzicionoj pravdi je poražavajući, o obeštećenju nije razmišljala nijedna postpetooktobarska politička elita, a sudovi su izvor dubokog nerazumevanja kulture ljudskih prava i pravno-političkih načela na kojima počivaju
U sredu, 12. juna 2013. godine u Medija centru, Fond za humanitarno pravo (FHP) predstavio je izveštaj Ostvarivanje prava žrtava na reparacije u sudskim postupcima u Srbiji – uspostavljanje pravde ili relativizacija zločina. Na konferenciji su govorili Tanja Drobnjak, advokatica FHP koja zastupa žrtve u postupcima protiv države Srbije, Petar Žmak, koordinator projekta reparacija u FHP, doc. dr Saša Gajin sa Pravnog fakulteta Univerziteta Union i Senad Jusufbegović, bivši logoraš logora Šljivovica i Mitrovo polje. Skup je moderirala Sandra Orlović, izvršna direktorka FHP.
Odšteta koja se dodeljuje žrtvama mučenja i zlostavljanja u ratovima devedesetih je mizerna, suđenja su duga, a država pokušava da zataška svoju ulogu u sukobima, stoji u novom izveštaju Fonda za humanitarno pravo.
Sudovi u Srbiji i dalje u najvećem broju slučajeva odbijaju zahteve žrtava za obeštećenjem, proglašavajući ih zastarelim ili zbog toga što ne prihvataju dokaze koje prilažu žrtve, ključna je ocena iz najnovijeg izveštaja Fonda za humanitarno pravo posvećenom sudskim procesima u kojima su žrtve ratova tokom devedesetih pokušavale da ostvare svoje pravo na reparaciju.
Beograd – Sudski postupci za ostvarivanje prava na materijalne reparacije traju u proseku pet godina. Ovako dugo trajanje sudskih postupaka, prema standardima Evropskog suda za ljudska prava, predstavlja kršenje prava na pravično suđenje, ističe se u izveštaju „Ostvarivanje prava žrtava na reparacije u sudskim postupcima u Srbiji“, koji je juče predstavio Fond za humanitarno pravo. Sandra Orlović, direktorka FHP-a, kazala je da je utisak da na društveno-političkoj agendi političke elite i institucija ne postoji pitanje uspostavljanja pravde za žrtve kršenja ljudskih prava tokom devedesetih za koje su odgovorni pripadnici oružanih snaga Srbije.
Film ‘Obrazovanje za Pomirenje,’ nastao u produkciji Fonda za humanitarno pravo (FHP), je film o Regionalnoj školi za tranzicionu pravdu, koja je održana u organizaciji FHP-a, Fonda za humanitarno pravo Kosovo i Udruženja Pravnik iz Bosne i Hercegovine. Regionalna škola je desetodnevni program neformalnog obrazovanja gde polaznici slušaju predavanja o utvrđenim činjenicama na sudskim procesima pred Haškim tribunalom, vansudskim mehanizmima za utvrđivanje činjenica o zločinima iz prošlosti, pravu žrtava kršenja ljudskih prava na reparacije i doprinosu arhiva i medija u utvrđivanju istine i odgovornosti, kulturi i sukobu sećanja i procesu pomirenja u post-konfliktnim društvima. Među predavačima na Školi su neki od najvećih regionalnih eksperata za teme tranzicione pravde, kulturu sećanja i vladavini prava u post-konfliktnim društvima. Film ‘Obrazovanje za Pomirenje’ prati nekoliko studenata iz BiH, Kosova i Srbije, beležeći njihove utiske o predavanjima i stavove o temama koje su obrađivane na Školi.
U ovom izveštaju dat je prikaz 15 predmeta u kojima je FHP zastupao žrtve, a u kojima su sudovi tokom 2012. godine doneli presude. Ukupno je doneto 15 presuda, od kojih je 12 negativnih a šest pozitivnih, kojima je žrtvama na ime obeštećenja dosuđeno 1,76 miliona dinara odštete.
Pozitivni pomaci u dijalogu Beograda i Prištine osete se i u realnosti, iz medija je nestao neprijateljski jezik prema Kosovu, kaže u intervjuu za Radio Slobodna Evropa bivša direktorka Fonda za humanitarno prava i zagovaračica REKOM-a Nataša Kandić. Dodaje da je priznanje Vlastimira Đorđevića, bivšeg pomoćnika ministra unutrašnjih poslova Srbije, o postojanju masovnih grobnica važno, za porodice, za društvo, za budućnost regije, ali njegovo pokajanje moraju da prate i dela, u ovom slučaju da iznese podatke o masovnim grobnicama.
Beograd – Sudovi u Srbiji najčešće odbijaju tužbe žrtava koje traže nadoknadu zbog teških kršenja ljudskih prava usled navodne zastarelosti prava na potraživanje štete od države. Tokom 2012. godine sudovi su zbog zastarelosti odbili tužbene zahteve 23 žrtve, navodi se u izveštaju Fonda za humanitarno pravo, u koji je Danas imao uvid.
Kako vreme odmiče, a rat “zastareva”, informacije o nestalim licima su sve malobrojnije, premda se operacije za njihovo nalaženje još uvek sprovode na terenu.