Ništa od Nikolićevog obećanja o klečanju u Srebrenici
Osamnaesta godišnjica genocida u Srebrenici, za razliku od evropskih i regionalnih zemalja, u Srbiji je gotovo ignorisana. Državne delegacije Srbije u Potočarima nije bilo, a sve što je iz Beograda stiglo u vezi sa Srebrenicom jeste saopštenje Kolegijuma Skupštine Srbije u kojem se izražava pijetet prema nevinim žrtvama bošnjačke nacionalnosti i saosećanje njihovim porodicama. A o perspektivi da Srbija prihvati da 11. jul zvanično obeležava kao Dan sećanja na žrtve srebreničkog genocida najverovatnije nema ni govora jer nema ni najmanjeg signala odozgo da bi u bližoj budućnosti to ovde moglo postati značajnija tema.
Prvi osnovni sud u Beogradu doneo je presudu kojom je obavezao Republiku Srbiju da trojici kosovskih Albanaca isplati odštetu u iznosu od po 150.000 dinara zbog odgovornosti za zlostavljanje i nehumano postupanje koje su nad njima izvršili pripadnici Ministarstva unutrašnjih poslova Srbije (MUP) tokom nezakonitog pritvora 1999. i 2000. godine. Fond za humanitarno pravo (FHP) ističe da mizernim odštetama žrtvama teških kršenja ljudskih prava sudovi u Srbiji relativizuju nedela počinjena tokom devedesetih za koja su odgovorni predstavnici državnih organa.
Beogradski Fond za humanitarno pravo (FHP) podneo je krivičnu prijavu protiv nekoliko bivših pripadnika Vojske Jugoslavije (VJ) zbog ubistva 21 kosovskog Albanca tokom sukoba 1999. godine.
Predsednik Republike Srbije Tomislav Nikolić imenovao je sudiju Apelacionog suda u Beogradu Sinišu Važića za ličnog izaslanika u Regionalnoj ekspertskoj grupi za REKOM. Predsednik Hrvatske Ivo Josipović je na tu poziciju već imenovao Zlatu Đurđević, redovnu profesorku na Pravnom fakultetu Sveučilišta u Zagrebu; predsednik Makedonije Đorge Ivanov Lubena Arnaudoskog, zamenika generalnog sekretara za pravne i organizacione poslove u kabinetu predsednika Makedonije; predsednik Crne Gore Filip Vujanović, dekanicu Pravnog fakulteta u Podgorici i svoju ličnu savetnicu za manjinska i ljudska prava, Sonju Tomović-Šundić; predsednica Kosova Atifete Jahjaga, svog ličnog pravnog savetnika Selima Selimija; član Predsedništva BiH Bakir Izetbegović Aljošu Čamparu, dogradonačelnika Sarajeva; a član Predsedništva BiH Željko Komšić imenovao je Gorana Mihaljevića, pravnog eksperta za saradnju sa Haškim tribunalom za ličnog izaslanika za REKOM. Lične izaslanike još uvek nisu imenovali treći član Predsedništva BiH, Nebojša Radmanović, i predsednik Slovenije, Borut Pahor.
Grupa nevladinih organizacija i pojedinaca iz regiona, među kojima su Fond za humanitarno pravo Srbije i Kosova i Inicijativa mladih za ljudska prava Hrvatske i Srbije, uputila je pismo generalnom sekretaru Ujedinjenih nacija Ban Ki-munu, u kojem traže da UN preispita slučajeve koji su, kako navode, doprineli slabljenju kredibiliteta Haškog tribunala.