Daleko od katarze: Žigosanje zbog suočavanja s istinom
I petnaest godina nakon završetka poslednjih ratova kojima se raspala bivša Jugoslavija, društvo se u Srbiji teško suočava sa istinom o sebi. Da je teško izaći iz uvreženog stava kako su Srbi najveće žrtve devedesetih godina, pokazuju i žestoki napadi u kojima glavnu ulogu igraju mediji. Posebno na one koji pokušavaju, barem delimično, prošlost pokazati realnijom. Ipak protekle sedmice je napravljen mali iskorak.
Petoro dece, Saranda, Jehona, Fatos, Lirie i Genz, preživelo je streljanje 28. marta 1999. godine u Podujevu, dok je 14 članova porodice Bogujevci i Duriqi, od bebe do starca od preko 70 godina, usmrćeno kišom rafala koje su ispalili pripadnici “Škorpiona”, ratne jedinice MUP-a Srbije.
Ustavni sud je jednom optuženom za ratni zločin na “Ovčari” priznao povređeno pravo na pravično suđenje, pa će pasti sve presude na ukupno 227 godina zatvora, kaže za „Blica“ tužilac za ratne zločine Vladimir Vukčević.
„Ovo jeste priča o porodici Bogujevci, ali i o mnogim drugim porodicama koje su tokom rata u bivšoj Jugoslaviji pogođene nasiljem, promenjene zauvek, zbog toga što su njihovi članovi ubijeni, nestali, što su preživeli nasilje. Ovo je priča o svakoj porodici u bivšoj Jugoslaviji koja je preživela zlo tokom rata“, kaže Sandra Orlović.
Nepoznati čovek Nataši Kandić tvrdio da bi prepoznao ubicu, ona je zabeležila njegove podatke u beležnicu koja je – nestala