Koalicija za REKOM: Pronalaženje posmrtnih ostataka „nestalih“ je kamen temeljac u stvaranju javne kulture sećanja o prošlosti

Povodom Međunarodnog dana nestalih, Koalicija za REKOM poziva vlade postjugoslovenskih zemalja u regionu, nacionalne komisije i druga nadležna tela da pronalaženje posmrtnih ostataka prinudno nestalih proglase prioritetom u regionalnoj saradnji i time postave kamen temeljac u stvaranju javne kulture sećanja o zajedničkoj prošlosti.

Međunarodni dan nestalih: Zajednički apel srpskih i albanskih porodica

Na Međunarodni dan nestalih, 30. avgust, iz Beograda, po prvi put zajedno, predstavnici porodica onih kojima se tokom rata izgubio svaki trag, uputili su apel vlastima Kosova i Srbije, međunarodnim autoritetima i javnosti.

Poseta studenata programa ‘Hands on the Balkans’

U subotu, 23. avgusta 2014. godine, Fond za humanitarno pravo (FHP) posetili su polaznici programa Hands on the Balkans u organizaciji Centra za Demokratiju i Pomirenje iz Soluna. Polaznici programa su mladi studenti i istraživači sa fakulteta političkih nauka širom Evrope, koji tokom dvonedeljnog boravka u regionu Zapadnog Balkana iz prve ruke uče o održivom razvoju i demokratizaciji regiona.

Uključiti prava žrtava na reparacije u Poglavlje 23

Izveštaj Evropske komisije (EK) o skriningu za Poglavlje 23, koje se odnosi na pravosuđe i ljudska prava, ne sadrži preporuke o pravima žrtava ratnih zločina i masovnih kršenja ljudskih prava iz 1990-ih godina na materijalnu kompenzaciju i druge vidove reparacija. Fond za humanitarno pravo (FHP) poziva sve učesnike pregovora o pristupanju Srbije Evropskoj uniji (EU) da tokom procesa harmonizacije domaćih propisa sa pravom EU uvaže sve tekovine i međunarodne standarde u pogledu prava žrtava kršenja ljudskih prava, uključujući i pravne tekovine EU.

Sveštenik koji je bio i ostao čovek

Nezavisno društvo novinara Vojvodine i Udruženja BH novinari sprovode zajednički projekat “Živeti zajedno”, koji se bavi temama rata na prostorima bivše Jugoslavije kroz pozitivne ljudske priče, koje pokazuju da je i posle svega moguće živeti zajedno. U sklopu projekta biće urađeno pet dokumentarnih filmova i 10 tekstova, koje ćemo objaviti tokom letnjih meseci, kao medijski partner u Srbiji. Autonomija donosi priču o svešteniku koji nije želeo da propoveda mržnju…

Suđenja za ratne zločine: Na redu komandni kadar

Da li je pokretanje istrage protiv jednog generala u Beogradu za ratne zločine na Kosovu, znak da su na red došli oni najodgovorniji koji su sedeli u komandnim štabovima i u najmanju ruku nisu sprečili, a znali su za zločine? Potvrdan odgovor na ovo pitanje dobili smo i u Fondu za humanitarno pravo i u Tužilaštvu za ratne zločine.

Odeljenje za ratne zločine u Beogradu blokira suđenje za zločine u selu Trnje/Tërrnje

Porodice žrtava iz sela Trnje/Tërrnje, opština Suvareka/Suharekë, obavestile su sudiju Mirjanu Ilić, predsednicu Odeljenja za ratne zločine u Beogradu, ujedno i predsednicu Veća u predmetu protiv oficira Rajka Kozline i Pavla Gavrilovića, za ubistvo 27 žena, dece i staraca 25. marta 1999. godine, da neće učestvovati u daljem postupku zbog odluke o isključenju zastupnika oštećenih, advokata sa Kosova, sa obrazloženjem da nisu upisani u Advokatsku komoru Srbije.

Američki tužilac – garant pravde za žrtve OVK

U stvarnosti se potvrđuje da jedino američki tužilac ima potencijal da osigura pravdu za srpske, romske i druge nealbanske žrtve, kao i za one Albance koji su ubijeni iz političkih razloga

Peti broj biltena kroz PRISTUPANJE ka PRAVDI

Objavljen je peti broj biltena kroz PRISTUPANJE ka PRAVDI!

Peti broj inicira diskusiju o značaju osnivanja Regionalne komisije za utvrđivanje činjenica o ratnim zločinima i drugim teškim kršenjima ljudskih prava na području nekadašnje SFRJ (REKOM), i podseća na jedno zaboravljeno pitanje – prava žrtava prisilnih mobilizacija koje su se u Srbiji dešavale tokom oružanih sukoba u Hrvatskoj i BiH.

Stalne rubrike nude pregled događaja i suđenja za ratne zločine u periodu od 15.06.2014.

Bilten kroz PRISTUPANJE ka PRAVDI ukazuje na važnost pokretanja procesa suočavanja sa prošlošću za državu koja pretenduje da se uključi u zajednicu evropskih država, ali i za samu Evropsku uniju. Istorija je pokazala da su nerešena pitanja iz prošlosti uvek prisutna i ometaju funkcionisanje političkog sistema, bilo da je reč o državi ili zajednici država. Stoga, i Republika Srbija i države članice Evropske unije imaju obavezu prema svojim građanima da im omoguće stabilan politički i pravni poredak, u kome postoji vladavina prava i koji pruža zaštitu i osigurava poštovanje ljudskih prava svojim građanima.

Vaše komentare na bilten i možete poslati na adresu towardsJUSTICE@hlc-rdc.org i priključiti se diskusiji na Twitteru/#towardsJUSTICE.

Svoj primerak biltena preuzmite ovde.

FHP Kosovo: Povodom izjave tužioca Specijalnog istražnog tima

Fond za humanitarno pravo Kosovo (FHP Kosovo) ocenjuje da rezultati dosadašnje istrage nezavisnog Specijalnog istražnog tima na čelu sa tužiocem Clintom Williamsonom ubedljivo pokazuju da je na Kosovu posle rata sprovedena kampanja progona protiv Srba, Roma i drugog manjinskog stanovništva, kao i protiv političkih protivnika vođa OVK, o čemu se na Kosovu zna ali se ćuti iz straha za vlastitu sigurnost.