Dana 18. februara, navršavaju se 22 godine od napada Vojske Jugoslavije na selo Kukurovići kod Priboja, u kojem su ubijeni starci Uzeir Bulutović, Mušan Husović i Fatima Sarač. Do danas, institucije nisu identifikovale počinioce, a porodicama žrtava nisu priznale status civilnih žrtava rata.
U najnovijem Mostu RSE razgovaralo se o tome da li nedavna presuda Međunarodnog suda pravde, kojom su odbačene međusobne tužbe Hrvatske i Srbije za genocid, obavezuje Zagreb i Beograd da sude počiniocima i inspiratorima ratnih zločina koji su utvrđeni tom presudom. Sagovornici su bili Marijana Toma, zamenica direktorke Fonda za humanitarno pravo iz Beograda, i Mario Mažić, programski direktor Inicijative mladih za ljudska prava iz Zagreba.
Nisam gajio prevelike iluzije da će se gospodin Apostolovski u odgovoru na moj komentar previše baviti sadržajem Dosijea „Rudnica“. Osim u poslednja dva pasusa. Pasuščića, da ne kažem. Ja ću obrnuti stvar – u dva pasusa ću odgovoriti manje važne stvari, a ostatak ću posvetiti Dosijeu „Rudnica“. To će biti moj poslednji pokušaj da ubedim novinara Politike da pažljivo pročita 42 stranice teksta ako već želi da piše o Dosijeu.
Uporno ponavljanje sintagme „optužbe protiv Dikovića bez dokaza“, u tekstovima Bilbije, Apostolovskog i glavne urednice Politike nameću pitanje šta se događa sa tom novinom, ako nema nijedne reči saosećanja sa porodicama Rukolli, Deliu, Dobruna, Aruqi, Aliu, Zabeli, Hoti, Ahmeti, Buçinc, Nika, Morina i Demaku, koje su nakon 15 godina, umesto istine i pravde, dobile posmrtne ostatke svojih najbližih, koje su srpske snage ubile, a potom zazidale u kamenolomu Rudnica.
Fond za humanitarno pravo (FHP), Fond za humanitarno pravo Kosovo i Udruženje Pravnik iz Sarajeva, u saradnji sa Pravnim fakultetom Univerziteta Union i Centrom za uporedne pravne studije, organizovali su 6. februara 2015. godine konferenciju o ulozi obrazovanja u procesima i strategijama tranzicione pravde. Konferencija je održana na Pravnom fakultetu Univerziteta Union, uz učešće predstavnika akademskih zajednica iz Bosne i Hercegovine, Srbije i Kosova, među kojima su bili profesori univerziteta, istraživači i naučni saradnici u oblastima prava, istorije, antropologije, sociologije, političkih nauka i drugih nauka i disciplina, kao i predstavnici tri generacije studenata Regionalne škole tranzicione pravde.
Kao jedan od troje ljudi koji su 29. februara ove godine na konferenciji za medije učestvovali u, kako novinar Politike Aleksandar Apostolovski kaže, „desantu na generala Dikovića“, smatram važnim da se osvrnem na njegov tekst od petka 6. februara 2015, prepun mistifikacija, nedorečenosti i nelogičnosti.
Srpske izbjeglice iz Hrvatske koje je nakon ‘Bljeska’ i ‘Oluje’, po dolasku na teritorij Srbije, tamošnja policija privodila i predavala paravojnim formacijama, o svojoj dvostrukoj traumi uglavnom odbijaju javno govoriti. Neki su se ipak na to odvažili
Transkript video izdanja Peščanika od 6. februara 2015. godine. Tema emisije bili su nalazi objavljeni u Dosijeu Rudnica, reakcija vlasti i izbegavanje odgovornosti za zločine koji su počinjeni na Kosovu. O ovim temama razgovarali su izvršna direktorka Fonda za humanitarno pravo Sandra Orlović, predsednik Upravnog odbora Beogradskog centra za bezbednosnu politiku Miroslav Hadžić i autorka emisije Svetlana Lukić.
Centar za evoratlantske studije iz Beograda (CEAS) smatra da je, danas predstavljena, evaluirana baza podataka Fonda za humanitarno pravo „Kosovska knjiga pamćenja“ o ljudskim gubitcima (ukupno ukupno 13.538 ljudi – 10.812 Albanaca, 2.197 Srba i 526 Roma, Bošnjaka, Crnogoraca i drugih nealbanaca) tokom sukoba na Kosovu, u kojoj su obrađeni i podaci o žrtvama NATO bombardovanja tadašnje SRJ, izuzetna naučna građa na koju zvaničnici Srbije i međunarodne zajednice moraju obratiti dužnu pažnju.
U beogradskom Medija centru danas je održana prezentacija i evaluacija Baze podataka Kosovske knjige pamćenja (KKP). Bazu podataka KKP zajednički su izgradili Fond za humanitarno pravo (FHP) i Fond za humanitarno pravo Kosovo o ljudima koji su izgubili život ili nestali u vezi sa ratom na Kosovu, u periodu od 1. januara 1998. do 31. decembra 2000. godine. Konferenciju je pratio veliki broj medija, nevladinih organizacija, domaćih i međunarodnih institucija i stručnjaka.