Nataša Kandić: Opet pokušaj da se odgovorni zaštite

Komisija za istragu ubistava novinara ne može da reši ubistvo braće Bitići. Nijedna komisija formirana na prostoru bivše Jugoslavije za istragu o ratnim zločinima nije imala istražne funkcije. Komisija za istragu otmice u Štrpcima, koju je formirao Parlament Crne Gore, u završnom izveštaju navela je da nije uspela da istraži otmicu jer nije imala istražne funkcije – ni od jedne državne institucije nije dobila dokumenta pomoću kojih je mogla da rekonstruiše i utvrdi lanac naredbodavaca i počinilaca.

Srbija i dalje štiti ratne zločince

Tokom 1990-ih godina, SAD su predvodile NATO u dve kampanje vazdušnih udara kako bi sprečile dalje ratne zločine Srbije na Kosovu i u Bosni i Hercegovini. Aktuelni premijer Aleksandar Vučić davao je elan tadašnjoj kriminalnoj politici Srbije. Premijerova prva zvanična poseta Vašingtonu, zakazana za sledeću nedelju, ne bi smela da zaobiđe njegovo neangažovanje na rasvetljavanju ratnih zločina.

Slučaj Bytyqi između Srbije i SAD

Nerasvetljen slučaj ubistava braće Bitići, državljana SAD čija tela su pronađena u masovnoj grobnici u Petrovom Selu, kočnica su u odnosima Srbije i SAD.

Rezolucija o slučaju Braća Bytyqi

Dana 21. maja 2015. godine članovi Odbora za spoljne poslove Kongresa Sjedinjenih Američkih Država (SAD) predstavili su Predstavničkom domu rezoluciju o važnosti utvrđivanja odgovornosti za ubistvo američkih državljana Mehmeta (21), Agrona (23) i Yllija Bytyqija (25) 1999. godine u Srbiji. Podnosioci rezolucije su naglasili da je uspostavljanje pravde u slučaju Bytyqi ključno za unapređivanje odnosa između SAD i Srbije.

Kandićeva saslušana po tužbi Dikovića

Osnivačica Fonda za humanitarno pravo, Nataša Kandić saslušana je u Prvom osnovnom sudu u Beogradu po tužbi koju je protiv nje podneo načelnik Generalštaba Vojske Srbije Ljubiša Diković.

Kandićeva svedočila, Diković u Beneluksu

Nataša Kandić, kao osnivač Fonda za humanitarno pravo, saslušana je u Prvom osnovnom sudu u Beogradu po tužbi koju je protiv nje podneo načelnik Generalštaba Vojske Srbije Ljubiša Diković.

Kandić: Ostajem pri navodima iz dosijea o Dikoviću

Osnivačica Fonda za humanitarno pravo, Nataša Kandić saslušana je u Prvom osnovnom sudu u Beogradu po tužbi koju je protiv nje podneo načelnik Generalštaba Vojske Srbije Ljubiša Diković, zbog povrede ugleda i časti objavljivanjem dosijea “Ljubiša Diković” u kojem se navodi da postoje indicije da je on počinio ratne zločine.

Muhamed, Kadrija, i njihovo ljudsko dostojanstvo

Sredinom maja 2015. u organizaciji Instituta za islamsku tradiciju Bošnjaka, u Sarajevu je održana konferencija o genocidu u Srebrenici. U julu 2015. biće dvadeset godina, pa će raznih skupova na ovu temu biti još. I dobro je što je tako, sve i ako će sigurno biti glasova koji će imati šta da zamere ‘turizmu’ i ‘profanisanju’. Voleo bih ipak da se cinici ovoga puta ne oglase. Reči, geste, molitve, slike, hodočašća kojima se podseća na smrt nevinih ljudi, trebaju nam svakog dana, uvek iznova, da zaustave zaborav i laž.

Preminuo advokat Dragoljub Todorović

Fond za humanitarno pravo (FHP) sa žaljenjem obaveštava javnost da je 14. maja 2015. godine u Beogradu preminuo naš dugogodišnji saradnik i prijatelj advokat Dragoljub Todorović.

Od početka suđenja za ratne zločine u Srbiji Dragoljub je u ime FHP-a zastupao žrtve i članove porodica žrtava. Svojim upornim zalaganjem za zaštitu njihovih prava, pomogao je da se u sudnicama utvrdi istina o otmici u Štrpcima, svirepom streljanju porodice Bogujevci u Podujevu, zločinu na Ovčari, Zvorniku, Trnovu… Dragoljub je tokom 1999. i 2000. godine sa timom advokata FHP-a u politički motivisanim postupcima branio nezakoninto pritvorene kosovske Albance.

Razgovor sa predstavnicima koalicije „Pravdom do mira u Donbasu“

Oleksii Bida, aktivista nevladine organizacije Centar za audio-vizuelnu umetnost, otet je početkom maja 2014. godine u svom gradu Lugansku. Njega su pripadnici proruskih snaga protivpravno zatvorili, ispitivali i više sati vršili torturu nad njim. Pušten je sutradan i odmah potom napustio je Lugansk. Oleksii je prethodno organizovao i učestvovao u nizu događaja u znak podrške jedinstvenoj Ukrajini. Osim tog angažmana, nije se bavio politikom niti je učestvovao u sukobu. Ovo je samo jedan od brojnih slučajeva kršenja ljudskih prava na teritorijama pod kontrolom proruskih snaga u Ukrajini.