Stav Vlade Srbije je da svaki ratni zločin mora biti istražen i kažnjen u skladu sa važećim domaćim i međunarodnim pravilima, bez obzira na nacionalnu ili versku pripadnost ili neko drugo lično svojstvo žrtve ili počinioca.
Povećanje efikasnosti krivičnog gonjenja za ratne zločine, unapređen sistem podrške svedocima i žrtvama, unapređena međuinstitucionalna saradnja, kontinuirano zalaganje i rad Tužilaštva na međunarodnoj i regionalnoj saradnji i transparentnost rada Tužilaštva.
U sredu, 22. juna 2016. godine Fond za humanitarno pravo (FHP) predstavio je trogodišnji izveštaj „Tranziciona pravda u Srbiji u periodu od 2013. do 2015. godine“. Pružajući uvid u dostignuća i probleme u funkcionisanju mehanizama tranzicione pravde u Srbiji u periodu od 2013. do 2015. godine, izveštaj informiše domaću i međunarodnu javnost o napretku procesa uspostavljanja tranzicione pravde u ovoj post-konfliktnoj državi.
U Srbiji nije bilo značajnijeg napretka u procesu uspostavljanja tranzicione pravde, zbog sporih i neefikasnih suđenja za ratne zločine i nedostatka političke volje, stoji u izveštaju Fonda za humanitarno pravo.
Cilj izveštaja „Tranziciona pravda u Srbiji u periodu od 2013. do 2015. godine“ je da informiše domaću i međunarodnu javnost o napretku procesa uspostavljanja tranzicione pravde u Srbiji.
U delu programa u kome govori o prioritetnim predmetima, ističe da su to “Braća Bitići”, “Štrpci”, “Srebrenica”, “Veliki park”, “Naser Orić” i “Trgovina organima”Beograd – Određivanje prioritetnih predmeta, poput “Braće Bitići”, “Štrbaca”, “Srebrenice”, “Velikog parka”, “Nasera Orića” i “Trgovine organima”, prebacivanje predmeta u Tužilaštvo za ratne zločine, osnivanje Službe za pomoć i podršku oštećenim i svedocima, osnaživanje oficira za vezu, posebno regionalnih, donošenje Strategije za procesuiranje ratnih zločina – glavni su aspekti programa kandidata za tužioca za ratne zločine Milana Petrovića, u koji je Danas imao uvid.
Srpsko Tužilaštvo “po pravilu goni izvršioce koji su počinili zločine na štetu hrvatskih civila ili ratnih zarobljenika”, dok je obratno izuzetakBeograd – Procesuiranje odgovornih za zločine izvršene nad licima srpske nacionalnosti, insistiranje na suđenjima u odsustvu i sporazumima o priznavanju krivičnog dela, kritika na račun Hrvatske, jer “osporava nadležnost pravosudnih tela Republike Srbije za ratne zločine počinjene na celom prostoru bivše Jugoslavije”, i pribavljanje podataka o predmetima ratnih zločina izvršenih na štetu srpskih civila od Tužilaštva BiH – neki su od glavnih aspekata programa rada Tužilaštva za ratne zločine 2016- 2022. kandidatkinje za mesto tužioca za ratne zločine i trenutne zamenice tužioca, Snežane Stanojković.
Belgrade – Onog trenutka kada u Srbiji vladavina prava bude iznad političkih, ideoloških i drugih interesa, izjave političara o časti oficira koji su učestvovali u ratovima obeleženim egzekucijama žena, dece i staraca, predstavljaće tešku sramotu, pre svega za njih.
Do tada, ove izjave su samo dijagnoza društva koje nije ni počelo da se suočava sa zločinima iz devedesetih, posebno kada je reč o Kosovu, već i dalje računaju na političku dobit na ispraznoj kvazipatriotskoj retorici. Ako je za predsednika Srbije načelnik Generalštaba Ljubiša Diković častan oficir i čovek iza čije vojske su ostali leševi civila, popaljena i opljačkana imovina u to vreme građana Jugoslavije, i čija je vojska skrivala tela žrtava od njihovih porodica, ni malo ne čudi ni kada predsednik nedugo posle javno zapreti tužiocu za ratne zločine zbog angažovanja na pronalasku masovnih grobnica sa telima kosovskih Albanaca – ističe u oproštajnom intervjuu za Danas Sandra Orlović, izvršna direktorka Fonda za humanitarno pravo (FHP).
Saopštenje povodom 19. juna – Međunarodnog dana borbe protiv seksualnog nasilja u sukobima
Autonomni ženski centar, Fond za humanitarno pravo i Žene u crnom će povodom Međunarodnog dana borbe protiv seksualnog nasilja u sukobima organizovati mirovnu akciju u crnini i ćutanju.
Akcija će biti organizovana 17. juna 2016. godine od 18h do 19h na Trgu Republike u Beogradu.
Kazani su mjesto na Trebeviću gdje je u ratu, vjeruje se, ubijeno 30-ak mahom sarajevskih Srba, civila.
Predsjedavajući Predsjedništva BiH Bakir Izetbegović posjetio je Kazane, mjesto iznad Sarajeva koje je bilo stratište sarajevskih Srba 1993. godine.
Izetbegoviću su se, kako je rečeno, samoinicijativno pridružili predsjedavajući Vijeća ministara BiH Denis Zvizdić, premijer Federacije BiH Fadil Novalić, kantonalni premijer Elmedin Konaković i drugi visoki dužnosnici.
Izetbegović je tu posjetu nazvao svojevrsnim dugom prema žrtvama.
“Imao sam osjećaj duga u odnosu na Kazane da izrazim svoj pijetet i saučešće porodicama čiji su članovi ovdje na užasan način završili“, izjavio je Izetbegović.