Posledice političkih tenzija na procesuiranje ratnih zločina: Srbija prvi put ne učestvuje na regionalnoj konferenciji tužilaca za ratne zločine

Posle 12 godina kontakata tužilaštava iz regiona u okviru saradnje u procesuiranju ratnih zločina, Tužilaštvo za ratne zločine Republike Srbije (TRZ) prvi put nije učestvovalo na regionalnoj konferenciji tužilaca za ratne zločine, desetoj po redu, koja je počela 5. septembra 2016. godine na Brionima u Hrvatskoj. Reč je o dramatičnoj promeni dugogodišnje prakse koja se dešava u trenutku teško narušenih bilateralnih odnosa Srbije i Hrvatske, kao i političke krize u regionu. Fond za humanitarno pravo (FHP) smatra da se radi o alarmantnom pokazatelju uticaja politike na pravosuđe i ističe da je odluka o neučestvovanju TRZ na konferenciji u direktnoj suprotnosti sa obavezama Republike Srbije preuzetim Akcionim planom za Poglavlje 23 i Nacionalnom strategijom za procesuiranje ratnih zločina.

Prekid ćutnje o tajnim grobnicama i sudbini nestalih u ratovima na području bivše SFRJ

U ratovima na teritoriji nekadašnje SFRJ život je izgubilo najmanje 130.000 ljudi. Sudbina najmanje 13.000 ljudi još uvek nije razjašnjena.

Najveći broj nestalih je u Bosni i Hercegovini – oko 10.000 ljudi. Republika Hrvatska traga za posmrtnim ostacima 930 Hrvata, svojih državljana, za čiji nestanak i skrivanje posmrtnih ostataka, okrivljuje državne institucije Srbije i vrh bivše JNA.

TU SU REČI, A DELA?

„Za nas kao narod, za nas kao Vladu Srbije i za mene lično nikada nije, pa ni danas ne predstavlja problem da preuzmemo odgovornost za greške koje su činili naši sunarodnici u odnosima Srba i Albanaca“, izjavio je prošle sedmice premijer Srbije Aleksandar Vučić nakon sastanka sa američkim potpredsednikom Džozefom Bajdenom. Ako bismo baš hteli da cepidlačimo, mogli bismo primetiti da je izjava umnogome neodređena, da se ne zna o kakvim se tačno „greškama“ radi, koji su ih naši „sunarodnici“ počinili i za šta tačno odgovornost preuzimamo. No, hajde da poverujemo u iskrene namere premijera i, posebno ako se zna da je u istom nastupu pominjao „drugačiju budućnost“, prihvatimo njegove reči kao znak volje da se prevaziđe traumatična prošlost i albansko-srpski odnosi trajno poprave.

Ostaju činjenice i dokazi protiv Miloševića

Piše: Serž Bramerc

Pažnja svijeta je uglavnom usredotočena na današnje humanitarne krize. To je razumljivo. Sprečavanje i zaustavljanje oružanih sukoba mora biti prvi prioritet, naročito u situaciji kada smo suočeni s ogromnom patnjom civila.

Međutim, važno je da se ne izgubi iz vida ono što se događa kada se sukobi okončaju. Potrebne su godine teškog rada da se obezbijedi mir i ponovo stvori red.

Da li bi Milošević bio osuđen za genocid?

U najnovijem Mostu Radija Slobodna Evropa razgovaralo se o odnosu Haškog tribunala prema Slobodanu Miloševiću. ​Povod za ovaj razgovor bila je priča da je Haški tribunal u presudi Radovanu Karadžiću oslobodio Miloševića odgovornosti za zločine počinjene u jugoslovenskim ratovima. Sagovornici su bili Nataša Kandić,koordinatorka REKOM-a, Inicijative za osnivanje Komisije za ratne zločine počinjene u jugoslovenskim ratovima, i Mirko Klarin, direktor novinske agencije SENSE koja se specijalizovala za izveštavanje o radu Haškog tribunala. Bilo je reči o tome ko je lansirao priču o Miloševićevoj nevinosti koju su zdušno prihvatila dva ministra u Vučićevoj vladi, kome je u interesu rehabilitacija Miloševića, zašto je Milošević u zatvoru uzimao lek koji je uzrokovao njegovu smrt, da li je Tužilaštvo u procesu protiv Miloševića iznelo ubedljive dokaze, kako se Milošević branio i da li bi bio osuđen za genocid da suđenje nije bilo prekinuto zbog njegove smrti.

Nemanja Stjepanović za HRT o ulozi Srbije pod vođstvom Slobodana Miloševića u ratovima na području bivše Jugoslavije

Srbijanski ministar vanjskih poslova Ivica Dačić i počasni predsjednik njegove Socijalističke partije Srbije Milutin Mrkonjić najavili su da će od države tražiti podizanje spomenika Slobodanu Miloševiću, nakon što je u jednom odjeljku haške presude Karadžiću navedeno kako nema dovoljno dokaza da je Milošević bio član udruženog zločinačkog pothvata u BiH.

Spomenik Miloševiću

Od 2001. godine do danas u Srbiji su otkrivene četiri masovne grobnice sa blizu hiljadu tela albanskih žena, dece i muškaraca koje su tokom tri meseca 1999. godine ubile vojne i policijske snage pod kontrolom Slobodana Miloševića i po njegovom nalogu premestile sa Kosova u Srbiju. U Batajnici, Petrovom Selu, okolini jezera Perućac i u Rudnici na mestima gde su tela ekshumirana stoje gole ledine. Nema nikakvog spomen obeležja. Postoji jedino inicijativa za memorijalizaciju batajničke masovne grobnice, ali državni organi ćute.

Povodom izjava ministara u Vladi Srbije Ivice Dačića i Aleksandra Vulina: Umesto „oslobađanja“ Miloševića utvrditi činjenice o prošlosti

Reagujući na tvrdnje izvesnih analitičara i blogera po kojima je bivši predsednik Srbije i SR Jugoslavije Slobodan Milošević u haškoj presudi Radovanu Karadžiću „oslobođen“ optužbi za zločine u Bosni i Hercegovini, ministri u Vladi Srbije Ivica Dačić i Aleksandar Vulin požurili su da takvu ocenu prihvate i zaključe da je „Hag potvrdio ispravnost Miloševićeve politike“. Fond za humanitarno pravo (FHP) najoštrije osuđuje izjave koje za cilj imaju negiranje činjenica o ratovima u bivšoj Jugoslaviji i restauraciju Miloševićeve politike, a od državnih organa Srbije zahteva otvaranje široke društvene debate o prošlosti i iniciranje osnivanja Regionalne komisije za utvrđivanje činjenica o ratnim zločinima i drugim teškim povredama ljudskih prava počinjenim na teritoriji nekadašnje Jugoslavije od 1991. do 2001. godine (REKOM).

Defending Milosevic! Defending Serbia!

Eto koliko se čitaju haške presude, kad je državni vrh Srbije čekao skoro pet meseci da iz daleke Amerike (preko Rusije) stigne vest da im je (bivši) predsednik Slobodan Milošević oslobođen svih optužbi za ratne zločine počinjene tokom rata u Bosni i Hercegovini. Javljeno je da se on u haškoj presudi Radovanu Karadžiću ne navodi na spisku učesnika udruženog zločinačkog poduhvata, što je okarakterisano kao neupitni pokazatelj Miloševićeve nevinosti.

Film „Dubina dva“ najbolji na prizrenskom DokuFestu

Dokumentarni film „Dubina dva“ Ognjena Glavonića, koji se bavi zločinima policijskih i vojnih snaga Srbije na Kosovu, osvojio je nagradu za najbolji dokumentarni film u kategoriji Balkan Dox na 15. Festivalu DokuFest u Prizrenu.