Vlasti u Srbiji i SR Jugoslaviji pojačale su, posle raspisivanja predsedničkih i saveznih izbora, nasilno ponašanje prema političkim neistomišljenicima ugrožavajući osnovna prava i slobode građana. Izborna kampanja u Srbiji odvija se u uslovima svakodnevnog hapšenja aktivista Otpora, nevladinih organizacija i članova opozicionih partija.
Fond za humanitarno pravo ponovo apeluje na domaće i strane donatore da hitno obezbede sredstva za smeštaj osam romskih porodica koje je opština Čukarica izbacila iz kućice na placu u Zimonjićevoj ulici na Košutnjaku.
Fond za humanitarno pravo smatra da u ovom trenutku u Srbiji nema uslova da se kosovskim Albancima, Ljuanu i Bekimu Mazreku, optuženim za najteže zločine protiv civila, sudi na pošten način. Oni su proglašeni krivim za zločin u Klečki još u avgustu 1998. godine, kada su bili primorani da pred kamerama RTS-a izjave da su učestvovali u otmici, ubijanju i spaljivanju tela orahovačkih Srba i silovanju devojčice.
Veće Okružnog suda u Nišu odlučilo je, na zahtev branilaca, da suđenje albanskoj lekarki i pesnikinji s Kosova Flori Brovini odloži za 12. oktobar da bi optužena mogla da se pripremi za odbranu. Brovini, naime, nije dostavljeno rešenje Vrhovnog suda Srbije o ukidanju prvobitne presude Okružnog suda kojom je decembra prošle godine osuđena na 12 godina zatvora zbog udruživanja radi neprijateljske delatnosti i vezi sa krivičnim delom teroririzma.
Fond za humanitarno pravo uputio je zahtev načelniku Odeljenja za kontrolu zakonitosti u radu SUP-a Beograd Miroslavu Miloševiću da u što kraćem roku istraži incident u kojem je policajac Dragoslav Krsmanović maltretirao Rehada Ilijazija (1984) samo zato što je po nacionalnosti Goranac.
Četvorici Albanaca iz “Uroševačke grupe” sud je dostavio presude za terorizam čak dve i po godine nakon izricanja pred Okružnim sudom u Prištini. Takvim postupanjem, sud je uskratio pravo na odbranu okrivljenima koji se nalaze u nezakonitom pritvoru od juna 1998. godine. Njihovi branioci, među kojima i advokati Fonda za humanitarno pravo, tek sada mogu da podnesu žalbu na presudu Vrhovnom sudu Srbije.
Nataša Kandić je rođena 1946. godine. Diplomirala je sociologiju 1972. godine. Zajedno sa Srđom Popovićem, Ivanom Jankovićem, Vesnom Pešić i Svetlanom Slapšak 1990. objavljuje knjigu “Kosovski čvor” u kojoj na istraživački i dokumentovan način pokazuju da su navodi zvanične srpske politike o ugroženosti Srba na Kosovu neosnovani. Inicijator je mnogih antiratnih akcija. Osnivač je i izvršni direktor Fonda za humanitarno pravo. Nagrade: Human Rights Watch (1993), US and EU Democracy and Civil Society (1998), Martin Ennals (1999), Komitet pravnika za ljudska prava (1999), NED Democracy (2000), Geuzepenning (2000), Roger E. Joseph (2000).
Iako je slučaj Filipović drastičan i pokazuje nameru vlasti da onemogući pisanje o odgovornosti za zločine, nismo uspeli da adekvatno reagujemo i počnemo da pričamo o onome što svi znaju, da iznosimo činjenice i podatke koji su svima dostupni.
Vojni sud je osudio Miroslava Filipovića zato što se usudio da takne u zabranjene teme u Srbiji. Sa najopasnijom, o kojoj jako puno znamo svi mi u Srbiji, suočio se Miroslav Filipović i nije mogao, kao mi drugi, da izbegne da je pokaže u kontekstu političke, komandne, moralne i krivične odgovornosti. Osuđen je za spijunažu i širenje lažnih vesti zato što se u svom tekstu o Kosovu u vreme intervencije NATO na SR Jugoslaviju pozvao na reči oficira koji su sprovodili naredbu o proterivanju albanskog stanovništva, sa znanjem o tome da nakon što vojska uradi svoj deo posla nastupaju policija i razne posebne jedinice koje pljačkaju, pale imovinu i vrše selekciju muškaraca na one kojima “daruju” život i na one koje zadržavaju radi zatvraranja ili likvidacije.
Okruzni sud u Prizrenu koji je smesten u zgradi Okruznog suda u Pozarevcu, u krivicnom predmetu protiv Isma Fadilja i 22 drugih kosovskih Albanaca, izrekao je osudjujucu presudu za kvalifikovani oblik krivicnog dela terorizma u saizvrsilastvu.