Nataša Kandić, izvršna direktorka Fonda za humanitarno pravo, pozvana je da govori na inauguracionoj sednici Saveta za ljudska prava Ujedinjenih nacija (UNHRC), koja će se održati 22. juna u Ženevi. Nataša Kandić je jedna od pet osoba izabranih ispred nevladinih organizacija u svetu, koja će da govori na prvoj sednici Saveta za ljudska prava Ujedinjenih nacija.
Izveštaj se zasniva na preko 60 intervjua sa pripadnicima manjinskih etničkih zajednica u vezi sa sledećim pitanjima: sloboda kretanja, povratak raseljenih, jednak pristup institucijama, pristup javnim uslugama, obrazovanju, vaspitanju i zapošljavanju, upotreba maternjeg jezika i obnova kuća, kao i na intervjuima sa žrtvama etnički motivisanih incidenata i dostupnim podacima o kažnjavanju pojedinaca za etničko nasilje 17. marta 2004. godine.
Dr. Christian Schwarz-Schilling, Visoki predstavnik međunarodne zajednice u Bosni i Hercegovini, posetio je Fond za humanitarno pravo, u okviru svoje prve posete Beogradu, gde se sastao sa izvršnom direktorkom FHP-a, Natašom Kandić.
Vrhovni sud Srbije je 18. maja 2006. potvrdio presudu Okružnog suda u Beogradu, kojom se četvorica pripadnika oružane formacije Osvetnici koja je bila u sastavu Vojske Republike Srpske, osuđuju na višegodišnje kazne zatvora zbog otmice i ubistva 16 Bošnjaka iz sela Sjeverin u mestu Mioče u Bosni Hercegovini u oktobru 1992. godine. Za ovaj zločin osuđeni su Milan Lukić, Dragutin Dragičević, Oliver Krsmanović i Đorđe Šević.
Fond za humanitarno pravo najoštrije osuđuje kamenovanje kuće sociologa religije Mirka Đorđevića u noći između 16. i 17. maja i apeluje na MUP Srbije da preduzme sve mere kako bi počinioci ovog akta što pre bili privedeni pravdi.
Drugi opštinski sud u Beogradu osudio je 14. aprila 2006. godine Nataliju Lazić, medicinsku sestru iz Velikog Gradišta, na plaćanje novčane kazne u iznosu od 100.000 dinara zbog njenih izjava u vezi sa seksualnim zlostavljanjem maloletnog Roma u Velikom Gradištu, koje je dala kao gost u TV emisiji Ključ.
Istraživačko dokumentacioni centar (BiH), Fond za humanitarno pravo (Srbija) i Documenta (Hrvatska), potpisnici Protokola o saradnji na dokumentovanju ratnih zločina i protiv nekažnjivosti (2004), održali su 5. i 6. maja 2006. godine u Sarajevu konferenciju o inicijativama i perspektivama za utvrđivanje istine o prošlosti koja je predmet međunarodnih i nacionalnih suđenja za ratne zločine.
Fond za humanitarno pravo je 14. aprila 2006. godine podneo krivičnu prijavu Okružnom tužilaštvu u Kraljevu protiv NN počinilaca koji su, u noći 24. marta 1999. godine, pretukli Albance Behrama Gigolaja (Behram Gigollaj) i njegovog sedamnaestogodišnjeg sina Ganija, u Mataruškoj Banji, dok su radili u svojoj pekari. Behram je od posledica prebijanja preminuo tri dana kasnije.
Ovaj izveštaj se zasniva na preko 60 intervjua sa pripadnicima manjinskuh etničkih zajednica u vezi sa sledećim pitanjima: sloboda kretanja, povratak raseljenih, jednak pristup institucijama, pristup javnim uslugama, obrazovanju, vaspitanju i zapošljavanju, upotreba maternjeg jezika i obnova kuća, kao i na intervjuima sa žrtvama etnički motivisanih incidenata i dostupnim podacima o kažnjavanju pojedinaca za etničko nasilje 17. marta 2004. godine…