EU pohvalila BG i PR: Zajednička komisija nadgledaće sprovođenje Deklaracije o nestalima, strane da nominuju predstavnike

Nakon serije sastanaka bez konkretnih vidljivih rezultata u prethodnom periodu i poziva stranama na konstruktivnost, Evropska unija večeras se oglasila u drugačijem tonu. Posle nove runde dijaloga u Briselu pohvalili su se time da su „uspešno okončani pregovori za implementaciju Deklaracije o nestalim osobama“.

Skoro dva meseca nakon poslednjeg sastanaka, danas je održana nova runda dijaloga. Prvo bilateralni susreti – Petar Petković i Besnik Bisljimi odvojeno sa izaslanikom EU, Miroslavom Lajčakom, a zatim i trilateralni sastanak.

Najpre se oglasio glavni pregovarač Beograda, koji je potvrdio da je dogovoren „poslednji korak“ za sprovođenje deklaracije o nestalima, odnosno formiranje zajedničke komisije koja će da pruži podršku radnoj grupi kojom predsedava, međunarodni komitet Crvenog Krsta.

„Da nije bilo napora sa naše strane, do tog dogovora ne bi ni došlo“, kazao je šef srpskog pregovaračkog tima.

Sa druge strane, Besnik Bisljimi je kazao da je do dogovora došlo „nakon pritiska“ kosovske strane, da Beograd povuče zahtev kojim je tražio da se osnaži uloga UNMIK-a u vezi sa pitanjem nestalih.

Kako osuđenici za ratni zločin u Foči izbjegavaju zatvor

Zoran Vuković, kojeg je Viši sud u Podgorici osudio za ratni zločin počinjen nad civilnim stanovništvom Foče, nije proveo ni dana u zatvoru kao ni ostala trojica osuđenih za ubistvo tročlane porodice Klapuh, ali je 2020. godine obavljao funkciju člana biračkog odbora ispred Srpske demokratske stranke (SDS) u ovome gradu na lokalnim izborima, Detektor može potvrditi. Razočaran što nisu u zatvoru, jedini preživjeli član ove porodice danas želi dostojanstveno ukopati svoje najmilije čija tijela su, prema njegovim saznanjima, u Crnoj Gori.

Podrška borbi za utvrđivanje činjenica i odgovornosti za nesreću na železničkoj stanici u Novom Sadu 1. 11. 2024.

Fond za humanitarno pravo podržava studente i studentkinje, srednjoškolce i srednjoškolke u Srbiji u njihovim zahtevima i spremnosti da u njima istraju. U izrazu solidarnosti s kolegama i građanima napadnutim na protestima na kojima se tražila pravda za žrtve nesreće na novosadskoj železničkoj stanici, studenti širom Srbije blokadama fakulteta i plenumima pokazuju empatiju u odnosu prema žrtvama i odlučnost u zaštiti ljudskih prava.

Ističući da ih pokreću potraga za istinom i borba za pravdu, studenti i studentkinje podsećaju na načelo podele vlasti i u skladu s tim upućuju svoje zahteve, među kojima su pravda za žrtve, sloboda za pritvorene učesnike protesta, procesuiranje odgovornih za nasilje na protestima i veća finansijska potpora državnim fakultetima.

Preblaga kazna za seksualno nasilje u ratu

Odeljenje za ratne zločine Višeg suda u Beogradu donelo je 12. decembra 2024. godine presudu kojom je optuženog Lazara Mutlaka, pripadnika čete „Podkamen“ Štaba TO Srpsko Goražde, oglasilo krivim zbog krivičnog dela ratni zločin protiv civilnog stanovništva – silovanja Bošnjakinje uz pretnju pištoljem 25. maja 1992. godine u mestu Lozje (opština Goražde, BiH), i osudilo ga na kaznu zatvora u trajanju od sedam godina.

Fond za humanitarno pravo smatra da je izrečena kazna preblaga te da je sud dao previše značaja olakšavajućim okolnostima, imajući u vidu da se radi o seksualnom nasilju koje je, kako je utvrđeno, ostavilo trajne posledice po oštećenu. Iako je sud ovaj postupak proveo efikasno, s obzirom na to da je glavni pretres počeo 13. aprila 2023. godine, izrečena presuda ne pruža adekvatnu satisfakciju za oštećenu, koja je na pravdu čekala više od tri decenije.

Obrazlažući izrečenu presudu, predsednik sudskog veća, sudija Vladimir Duruz, naveo je da je tokom postupka nesporno utvrđeno da je optuženi počinio krivično delo za koje se tereti, i to na osnovu iskaza same oštećene, iskaza drugih svedoka, te pisanih dokaza.

(English) President honours erased on Human Rights Day

Sadržaj dostupan na English.

BiH prednjači u procesuiranju

Položaj žrtava seksualnog nasilja u sudskim postupcima u Republici Srbiji

Analiza i preporuke za potrebe predlaganja izmena i dopuna Zakonika o krivičnom postupku i Zakona o parničnom postupku Republike Srbije

Višegodišnjim praćenjem i analizom suđenja za ratne zločine u Srbiji, Fond za humanitarno pravo (FHP) je uočio manjkavosti normativnog okvira u oblasti podrške i zaštite svedoka i oštećenih u krivičnim postupcima, posebno u onim koji se vode za seksualno nasilje u ratu. Uočene praznine i neadekvatna zakonska rešenja, kao i izvesna neusaglašenost s međunarodnim standardima, potvrđene su i kroz konsultativni proces koji je FHP sproveo radi ispitivanja prava i položaja žrtava seksualnog nasilja u sudskim postupcima.

Kosovo: Oprezni koraci ka očuvanju sećanja na ratna silovanja

Na Kosovu, kada je reč o ratnom silovanju, postoji kultura ćutanja, ali inicijative poput novootvorenog Muzeja žrtava ratnog silovanja u Prištini pokušavaju da obezbede očuvanje sećanja na zločine i ljude koji su pretrpeli stradanje.

Nema zemlje za ratne zločince: Hrvatska podigla optužnicu protiv generala HVO-a Nedjeljka Obradovića

Hrvatsko pravosuđe u medijskoj tišini podiglo je optužnicu protiv generala HVO-a Nedjeljka Obradovića za ratne zločine nad Bošnjacima za vrijeme rata u BiH. Iako hrvatska javnost nije službeno obaviještena o ovom procesu, suđenje Obradoviću može predstavljati presedan u procesuiranju ratnih zločina HVO-a u Hrvatskoj ali i otvoriti pitanje dvostrukih standarda prema ulozi Hrvatske u ratu u Bosni i Hercegovini.

Film o prisilno mobiliziranim Srbima iz Hrvatske