Monstrumi i dalje nacionalni heroji

NAJAVA DOGAĐAJA:ReKonstrukcija odgovornosti – društveno pamćenje genocida

Povodom 29. godišnjice genocida u Srebrenici Fond za humanitarno pravo vas poziva na javnu debatu „ReKonstrukcija odgovornosti – društveno pamćenje genocida“ u kojoj učestvuju:

• Srđan Milošević, istoričar i pravnik
• Marija Mandić, lingvistkinja, IFDT
• Milan St. Protić, istoričar i diplomata
• Olga Manojlović Pintar, istoričarka
• Jovana Kolarić, FHP, moderatorka

Kako govorimo o Srebrenici? Na koji način se pojam odgovornosti zloupotrebljava za društvenu amnestiju počinilaca? Zašto se prihvatanje odgovornosti tumači kao opasnost po naciju?

Debata će biti održana 10. jula 2024. godine u 17.30h, Prostor Miljenko Dereta (Dobračina 55)

Simultani prevod na engleski jezik je obezbeđen

MUP da povuče zabranu festivala Mirëdita, dobar dan!

Fond za humanitarno pravo izražava protest protiv naredbe Ministarstva unutrašnjih poslova Republike Srbije da prekine održavanje festivala “Mirëdita, dobar dan!” i zahteva od ministra Ivice Dačića da hitno opozove odluku i obezbedi mirno održavanje te kulturne manifestacije.

Institucije Republike Srbije su dužne da svojim građanima i svim učesnicima festivala omoguće slobodu izražavanja i kretanja, kao i da garantuju bezbednost tokom održavanja festivala.

Saopštenje povodom izjave Aleksandra Šapića o festivalu Mirëdita, dobar dan

Najoštrije osuđujemo izjavu vršioca dužnosti gradonačelnika Beograda Aleksandra Šapića, koji je rekao da „Grad Beograd neće davati niti jednu vrstu saglasnosti za održavanje festivala Mirëdita, dobar dan.“

(English) In Serbia, Justice Overruled: 25 Years after NATO Intervention, a Pass for Atrocity Crimes

Sadržaj dostupan na English.

Kakve prepreke imaju novinari koji izveštavaju o suđenjima za ratne zločine na Kosovu

Novinari imaju ključnu ulogu u informisanju javnosti o suđenjima za ratne zločine, istaknuto je na konferenciji „Uloga medija u kreiranju javnog mišljenja o suđenjima za ratne zločine“, koju je organizovao Fond za humanitarno pravo Kosova.

Nenad Golčevski: U Srbiji suđenja za ratne zločine sve duža, broj optužnica sve manji

Dugo trajanje suđenja, smanjivanje broja optužnica i veličanje ratnih zločina. To je, po oceni Fonda za humanitarno pravo, sažeti opis postupaka za ratne zločine koji se vode u Srbiji. Tokom nedavne halabuke oko Rezolucije o sećanju na genocid u Srebrenici, u argumentaciji srpskih vlasti, koje su se protivile tom dokumentu, čulo se, pre svega, da su svi postupci za ratne zločine završeni i da je sve već presuđeno na šta su upućeni odmah skrenuli pažnju da to nije tačno. O suđenjima za ratne zločine, sada skoro tri decenije nakon rata, za Dnevnik Tv Nova govorio je Nenad Golčevski, izvršni direktor Fonda za humanitarno pravo.

U Srbiji suđenja za ratne zločine sve duža, optužnica sve manje

Dugo trajanje suđenja, smanjenje broja optužnica i veličanje ratnih zločinaca.

To je trend koji je u Srbiji nastavljen i u 2023. godini, upozorio je u novom izveštaju nevladin Fond za humanitarno pravo koji prati suđenja za ratne zločine.

“Izveštaj objavljujemo u kontekstu kampanje bez presedana protiv prihvatanja presuda ne jednog, ne dva, nego tri međunarodna suda”, rekao je 29. maja na predstavljanju izveštaja izvršni direktor Fonda Nenad Golčevski.

Tužilaštvo sa sve manje tužbi

BOG, BATINA I ZABORAV

„[…] u Sušici ja sam bio s jedne strane sa oružjem, uniforma; s druge strane bile su žene koje su godina moje majke, bila su djeca, bili su moji drugovi s kojima sam godine provodio u kafeima, sportskim terenima, ljetovanjima.“ – Dragan Nikolić, MKSJ

Pre 32 godine, 31. maja 1992. godine, po naređenju komandata Prve birčanske pešadijske brigade Vojske Republike Srpske, majora Svetozara Andrića, u Vlasenici je formiran logor Sušica, jedan od najozloglašenijih zatočeničkih objekata u istočnoj Bosni. Za četiri meseca koliko je funkcionisao, vojska i policija bosanskih Srba su u logoru Sušica zatočili najmanje 2000 bosanskih Muslimana, pretežno civila – muškaraca, žena, staraca i dece. U logoru je streljano ili je od posledica premlaćivanja preminulo oko 200 zatočenika.