Život(i) na Kosovu

Napredak i globalizacija su već došli na Kosovo koje je godinama tituliralo za jedan od najnerazvijenijih europskih prostora, a čini se da trenutno od toga najviše profitira privatni sektor, a manje onaj socijalni.

Republika Kosovo je, teritorijalno gledano, najmanja država na prostoru koji se kolokvijalno naziva Balkan, ali je istovremeno i prostor koji je generirao ponajviše političkih problema, od nacionalnih do međunarodnih. Slučaj Kosova u mnogim aspektima predstavlja presedan, ali ponajviše u međunarodnom intervencionizmu u toj zemlji. NATO intervencija na Kosovu 1999. godine, koja je trajala nekoliko mjeseci, a nije bila eksplicitno autorizirana mandatom Vijeća sigurnosti, i danas predstavlja predmet prijepora na visokim pozornicama međunarodne politike, a slično je i s proglašenjem nezavisnosti te zemlje 2008. Lideri Ruske Federacije ponajviše ističu kako je navedeni unilateralni intervencionizam posve promijenio međunarodne odnose i prisilio ih da redefiniraju svoju međunarodnu i vojnu doktrinu, pa očekivano samostalnost Kosova ne priznaju, kao uostalom ni Kina, Brazil, Indija i Južna Afrika – zemlje BRICS-a. No, iako je teško očekivati da će samostalnost Kosova priznati sve zemlje, među kojima su Cipar, Rumunjska, Grčka, Slovačka i Španjolska, faktična realnost Republike Kosovo je nešto što se u biti više i ne dovodi u pitanje, a u vremenu koje slijedi očekuje se djelomična ili potpuna inkorporacija Kosova u međunarodne institucije.

Drugi dan XVI Foruma za tranzicionu pravdu u postjugoslovenskim zemljama

U organizaciji Fonda za humanitarno pravo (FHP) i Fonda za humanitarno pravo Kosovo (FHPK), koji su deo REKOM mreže pomirenja, u nedelju je, u Hotelu International u Prištini/Prishtinë, održan drugi dan XVI Foruma za tranzicionu pravdu u postjugoslovenskim zemljama. Drugi dan Foruma, posle dva panela, obeležila je poseta porodicama Bogujevci i Duriqi i mestima na kojima počivaju žrtve masakra u Podujevu/Podujevë.

Na XVI Forumu prethodno je predstavljen drugi tom Kosovske knjige pamćenja (1998–2000), naslovljen „Dostojanstvo za nestale”.

XVI Forum za tranzicionu pravdu u postjugoslovenskim zemljama

Crvena linija: Srebrenica, 29 godina poslije

Da li je Međunarodnim danom sjećanja na žrtve genocida u Srebrenici došlo do afirmacije istine i uspostavljanja trajne kulture sjećanja kako bi se spriječilo ponavljanje genocida ili je otvorena Pandorina kutija i produbio jaz i mržnja u regionu?

Gdje je na 29. godišnjicu obilježavanja genocida u Srebrenici mjesto Srbije ako je EU jasno poručila da „nema mjesta među nama“ za one koji negiraju genocid, pokušavaju ponovo da pišu historiju i slave ratne zločince?

Kako poslije tri decenije do trajnog mira u regionu uz Rezolucije, Deklaracije, mržnju i podjele?

Mogu li buduće generacije doći do istine, pravde, povjerenja i dijaloga?

Jovana Kolarić: Manipulacijom se štiti sistem koji je dozvolio i podržavao genocid

„Lustracija ili vetting i sudska praksa mogu da budu paralelni procesi“ – kaže Kolarić za BUKA magazin.

Srbija da proglasi 11. jul Danom sećanja na genocid u Srebrenici

Antiratne aktivistkinje su u Beogradu održale komemoraciju u tišini za žrtve masakra u Srebrenici 1995. godine, pozivajući vlasti da napuste svoju politiku negiranja i proglase Dan sećanja na genocid u Srebrenici.

Mirovna grupa „Žene u crnom“ je tokom godišnjeg obeležavanja sećanja na srebreničke žrtve u sredu uveče u Beogradu pozvala srpske vlasti da 11. jul proglase Danom sećanja na genocid u Srebrenici.

Stajanjem u tišini na Trgu Republike, aktivistkinje su držale transparente sa porukama: „Nikada nećemo zaboraviti genocid u Srebrenici“, „Solidarnost“, „Odgovornost“, kao i broj 8.372, koji predstavlja broj poznatih žrtava masakra.

Srbija će morati sama sebi da prizna istinu i uperi prstom u krivce za genocid u Srebrenici

BEOGRAD — Odgovornost za genocid u Srebrenici Srbiji nije naneo svet, već ovdašnje vlasti, koje od vremena vladavine Slobodana Miloševića do danas nisu uspele da uspostave diskontinuitet sa narativom prošlosti i donesu suštinsku promenu u pogledu odnosa prema ratnim zločinima i ratu u Jugoslaviji tokom devedesetih godina, zaključak je javne debate “Rekonstrukcija odgovornosti, društveno pamćenje genocida”, koja je u organizaciji Fonda za humanitarno pravo održana u sredu u Beogradu.

“Od tog stravičnog događaja 1995. godine do dana današnjeg u Srbiji postoji kontinuitet negacije genocida u Srebrenici i povezivanje odgovornosti čitavog naroda i države sa tim ratnim zločinom je sistematski rađena sa namerom da se oni koji su vinovnici i koji su osuđeni pred Haškim tribunalom – u stvari opravdaju”, stav je istoričara i diplomate Milana St. Protića.

Izveštaj sa debate: ReKonstrukcija odgovornosti – društveno pamćenje genocida

Povodom 29. godišnjice genocida u Srebrenici, Fond za humanitarno pravo je 10. jula 2024. godine organizovao javnu debatu pod nazivom „ReKonstrukcija odgovornosti – društveno pamćenje genocida“. Cilj debate bio je kritička refleksija konstruisanog političkog diskursa o genocidu u kome nacija postaje odbrambeni mehanizam koji onemogućava razgovor o odgovornosti.

O tome kako danas govorimo o Srebrenici, o odnosu odgovornosti i krivice, i o ulozi nacije u zvaničnom narativu, na debati su govorili Marija Mandić, lingvistkinja i viša naučna saradnica Instituta za filozofiju i društvenu teoriju, Milan St. Protić, istoričar i diplomata, i Srđan Milošević, pravnik i istoričar.

Jovana Kolarić, koordinatorka i istraživačica FHP, moderirala je debatu, i otvorila je predstavljajući sudski utvrđene činjenice o pravnoj kvalifikaciji genocida u Srebrenici kroz pravnosnažne presude međunarodnih sudova. Navela je da je Tužilaštvo za ratne zločine Republike Srbije za 20 godina postojanja podiglo samo pet optužnica za zločine počinjene u julu 1995. godine u vezi sa Srebrenicom. Ni u jednoj od ovih optužnica se ne pominje genocid, dok se u čak tri ne pominje ni Srebrenica. Iako se o ovim činjenicama u Srbiji ne razgovara osim kada se one negiraju, o Srebrenici se ipak govori.

Kolarić: Mjesto obilježavanja srebreničkog genocida je i u Beogradu

I ove godine će 11. juli, koji je UN-ovom rezolucijom proglašen Međunarodnim danom sjećanja na genocid u Srebrenici, u Srbiji obilježiti tek aktivisti i nevladine organizacije.

Nova epizoda podkasta Kulture sećanja u dijalogu: „Od krivice ka odgovornosti“

Nemačka predstavlja jedinstven slučaj društva koje je tokom perioda od 50 godina bilo prinuđeno da dva puta sagledava svoju prošlost. Prvo sučeljavanje dogodilo se nakon Drugog svetskog rata, kada su suđenja u Nirnbergu pred međunarodni tribunal izvela lidere poražene države, kojima su sudili pobednici u ratu. Drugo suočavanje s prošlošću nametnulo se nemačkom društvu nakon ujedinjenja podeljene Nemačke u jednu državu, 1989. godine.