Počiniocima ratnih zločina je mesto u zatvoru, ne u javnom prostoru

Fond za humanitarno pravo podneo urgenciju za postupanje po krivičnoj prijavi za ratni zločin protiv Ratka Adžića, koji je napao studente tokom blokade u Beogradu:

Nakon medijskih izveštaja o nasilničkom ponašanju Ratka Adžića prema studentima i srednjoškolcima koji su mirno odavali počast stradalima u obrušavanju nadstrešnice u Novom Sadu i pozivali na odgovornost institucija, Fond za humanitarno pravo (FHP) je 19. decembra 2024. godine uputio urgenciju Javnom tužilaštvu za ratne zločine (JTRZ) sa ciljem da se dobiju konkretne informacije o postupanju po krivičnoj prijavi koju su FHP i Udruženje porodica nestalih općine Ilijaš (Bosna i Hercegovina) podneli protiv Adžića 2016. godine.

Krivična prijava je podneta pod osnovanom sumnjom da su Ratko Adžić i drugi odgovorni za ratne zločine i zločine protiv čovečnosti počinjene nad nesrpskim stanovništvom u opštini Ilijaš 1992. godine. Postupanje JTRZ po toj krivičnoj prijavi bilo bi višestruko korisno za društvo u Srbiji. Utvrđivanje individualne odgovornosti za teška krivična dela počinioce ratnih zločina po pravilu uklanja iz javnog prostora, čineći ga bezbednijim za građane. U ovom slučaju, ono bi onemogućilo i da obrazovno-vaspitni rad sa srednjoškolcima realizuje osoba za koju postoji osnovana sumnja da je učestvovala u ubistvima, silovanjima, zlostavljanju i pljački civila. Pravovremeno, efikasno i adekvatno kažnjavanje kršenja ljudskih prava u prošlosti takođe utiče na izgradnju odgovornosti u društvu i doprinosi jačanju vladavine prava u kojoj su svi jednaki pred zakonom i kažnjivi za njegovo kršenje. Da je procesuiran za zločine sa kojima se dovodi u vezu, Ratko Adžić ne bi danas predstavljao pretnju građanima na ulici, niti bi bilo moguće da događaj kao što je obrušavanje nadstrešnice toliko dugo ostane nekažnjen.

Zašto pravda nije umela da peva

Brojnost primera u kojima predstavnici institucija i najviši državni funkcioneri relativizuju i poriču zločine, a promovišu zločince kao heroje, potvrđuje da je zvanična politika sećanja u Srbiji aktivno usmerena ka revizionizmu i manipulativnim praksama sećanja. Prema žrtvama se ne iskazuje poštovanje i empatija, već se prema njima ponaša na neprihvatljiv način, tako što im se uskraćuje ili otežava ostvarivanje prava, dok se njihovo stradanje zanemaruje, prećutkuje, relativizuje ili otvoreno poriče

Kada se u ratu počini strašan, nepojmljiv zločin – kada neko zapali žive ljude ili siluje devojčicu ili muči čoveka do smrti – to bezrazložno nasilje nad drugim, ta nepravda je toliko potpuna da se nikada ne može ispraviti. Tada ne postoji ni pravo ni pravda – počinilac je gospodar života i smrti, a žrtva je potpuno nemoćna, prepuštena volji zločinca. Jedino što tada ostaje, kao izbledeli trag pravde, kao dug toj žrtvi i njenoj porodici, te kao potreba društva pa i celog čovečanstva, jeste da će jednog dana, kada oružje utihne, pravo ponovo preuzeti vlast – tada će oni koji su tu neispravljivu nepravdu počinili biti izvedeni pred lice pravde i odgovarati za svoja nedela. U tom procesu žrtve bivaju priznate i dobijaju simboličnu ili materijalnu odštetu, a društvo ponovo uspostavlja vladavinu zakona i vrednosti pravde, istine i humanosti.

Bol koja traje četvrt veka – potraga za nestalima tokom rata na Kosovu

“Porodice nestalih su, na Merdaru, preuzele posmrtne ostatke. Preuzimanju posmrtnih ostataka su prisustvovali članovi Komisije za nestala lica”, agencijska vest, koju mnogi i ne pročitaju, ili ne izazove emociju. A u njoj višegodišnja bol porodica kojima su članovi nestali tokom rata na Kosovu.

“Dobijete jednu gomilicu, gledate, i ostaje vam samo da verujete da je to to, da imate nešto da sahranite, mesto gde da se pomolite i zapalite sveću”, tako taj trenutak preuzimanja posmrtnih ostataka svog oca opisuje Marinko Đurić.

Njegov otac je, sa još nekoliko članova uže i šire porodice, ubijen krajem juna 1999. godine a posmrtne ostatke su preuzeli 2002.  godine.

Prvostepena presuda u predmetu Jajce – izrečene kazne za ubistvo civila nedopustivo niske

Odeljenje za ratne zločine Višeg suda u Beogradu donelo je 16. decembra 2024. godine presudu kojom su Jovo Jandrić i Slobodan Pekez oglašeni krivim za ubistvo 23 civila, među kojima 4 maloletnika i 10 žena, meštana sela Čerkazovići i Ljoljići (opština Jajce), čime su počinili ratni zločin protiv civilnog stanovništva. Jovo Jandrić osuđen je na kaznu zatvora od 13 godina, a Slobodan Pekez na kaznu zatvora od 10 godina.

Presudom je utvrđeno da je, 10. septembra 1992. godine, kasno uveče, grupa od oko 10 naoružanih pripadnika vojske i policije, među kojima su bili Slobodan Pekez, Mirko (Špiro) Pekez, Mirko (Mile) Pekez, Simo Savić, Milorad (Đura) Savić, Zoran Marić, Ilija Pekez, Milorad (Ljupko) Savić i Blagoje Jovetić, a koju je organizovao i predvodio Jovo Jandrić, nezakonito lišila slobode i nasilno izvela iz kuća bošnjačko stanovništvo iz sela Čerkazovići i Ljoljići, većinom žene, decu i starce. Pod pretnjom smrću, oduzeli su im sve dragocenosti i, udarajući ih puškama i nogama, sproveli ih do mesta zvanog „Tisovac“. Tu su im naredili da se poređaju jedno pored drugog iznad provalije. Ubrzo potom, otvorili su rafalnu paljbu i ubili 23 civila.

EU pohvalila BG i PR: Zajednička komisija nadgledaće sprovođenje Deklaracije o nestalima, strane da nominuju predstavnike

Nakon serije sastanaka bez konkretnih vidljivih rezultata u prethodnom periodu i poziva stranama na konstruktivnost, Evropska unija večeras se oglasila u drugačijem tonu. Posle nove runde dijaloga u Briselu pohvalili su se time da su „uspešno okončani pregovori za implementaciju Deklaracije o nestalim osobama“.

Skoro dva meseca nakon poslednjeg sastanaka, danas je održana nova runda dijaloga. Prvo bilateralni susreti – Petar Petković i Besnik Bisljimi odvojeno sa izaslanikom EU, Miroslavom Lajčakom, a zatim i trilateralni sastanak.

Najpre se oglasio glavni pregovarač Beograda, koji je potvrdio da je dogovoren „poslednji korak“ za sprovođenje deklaracije o nestalima, odnosno formiranje zajedničke komisije koja će da pruži podršku radnoj grupi kojom predsedava, međunarodni komitet Crvenog Krsta.

„Da nije bilo napora sa naše strane, do tog dogovora ne bi ni došlo“, kazao je šef srpskog pregovaračkog tima.

Sa druge strane, Besnik Bisljimi je kazao da je do dogovora došlo „nakon pritiska“ kosovske strane, da Beograd povuče zahtev kojim je tražio da se osnaži uloga UNMIK-a u vezi sa pitanjem nestalih.

Kako osuđenici za ratni zločin u Foči izbjegavaju zatvor

Zoran Vuković, kojeg je Viši sud u Podgorici osudio za ratni zločin počinjen nad civilnim stanovništvom Foče, nije proveo ni dana u zatvoru kao ni ostala trojica osuđenih za ubistvo tročlane porodice Klapuh, ali je 2020. godine obavljao funkciju člana biračkog odbora ispred Srpske demokratske stranke (SDS) u ovome gradu na lokalnim izborima, Detektor može potvrditi. Razočaran što nisu u zatvoru, jedini preživjeli član ove porodice danas želi dostojanstveno ukopati svoje najmilije čija tijela su, prema njegovim saznanjima, u Crnoj Gori.

Podrška borbi za utvrđivanje činjenica i odgovornosti za nesreću na železničkoj stanici u Novom Sadu 1. 11. 2024.

Fond za humanitarno pravo podržava studente i studentkinje, srednjoškolce i srednjoškolke u Srbiji u njihovim zahtevima i spremnosti da u njima istraju. U izrazu solidarnosti s kolegama i građanima napadnutim na protestima na kojima se tražila pravda za žrtve nesreće na novosadskoj železničkoj stanici, studenti širom Srbije blokadama fakulteta i plenumima pokazuju empatiju u odnosu prema žrtvama i odlučnost u zaštiti ljudskih prava.

Ističući da ih pokreću potraga za istinom i borba za pravdu, studenti i studentkinje podsećaju na načelo podele vlasti i u skladu s tim upućuju svoje zahteve, među kojima su pravda za žrtve, sloboda za pritvorene učesnike protesta, procesuiranje odgovornih za nasilje na protestima i veća finansijska potpora državnim fakultetima.

Preblaga kazna za seksualno nasilje u ratu

Odeljenje za ratne zločine Višeg suda u Beogradu donelo je 12. decembra 2024. godine presudu kojom je optuženog Lazara Mutlaka, pripadnika čete „Podkamen“ Štaba TO Srpsko Goražde, oglasilo krivim zbog krivičnog dela ratni zločin protiv civilnog stanovništva – silovanja Bošnjakinje uz pretnju pištoljem 25. maja 1992. godine u mestu Lozje (opština Goražde, BiH), i osudilo ga na kaznu zatvora u trajanju od sedam godina.

Fond za humanitarno pravo smatra da je izrečena kazna preblaga te da je sud dao previše značaja olakšavajućim okolnostima, imajući u vidu da se radi o seksualnom nasilju koje je, kako je utvrđeno, ostavilo trajne posledice po oštećenu. Iako je sud ovaj postupak proveo efikasno, s obzirom na to da je glavni pretres počeo 13. aprila 2023. godine, izrečena presuda ne pruža adekvatnu satisfakciju za oštećenu, koja je na pravdu čekala više od tri decenije.

Obrazlažući izrečenu presudu, predsednik sudskog veća, sudija Vladimir Duruz, naveo je da je tokom postupka nesporno utvrđeno da je optuženi počinio krivično delo za koje se tereti, i to na osnovu iskaza same oštećene, iskaza drugih svedoka, te pisanih dokaza.

(English) President honours erased on Human Rights Day

Sadržaj dostupan na English.

BiH prednjači u procesuiranju