NAJAVA: Predstavljanje izveštaja „Suditi nekažnjeno: Uloga tužilaca i sudija u montiranim procesima protiv kosovskih Albanaca 1998–2000. godine“

U utorak 25. jula 2017. godine Fond za humanitarno pravo predstaviće izveštaj „Suditi nekažnjeno: Uloga tužilaca i sudija u montiranim procesima protiv kosovskih Albanaca 1998–2000. godine.“ Prezentacija će biti održana u Velikoj sali Medija centra u Beogradu (Terazije 3, II sprat), sa početkom u 11 časova.

Preko Drine

O novom dosijeu Fonda za humanitarno pravo „Deportacija izbeglica iz Srebrenice“, koji se bavi sudbinama muslimana iz Srebrenice koji su u julu 1995. bežali u Srbiju odakle su ih naše vlasti vraćale preko Drine i predavale snagama bosanskih Srba – govore Muhamed Avdić, Abdurahman Malkić, Milica Kostić i Nemanja Stjepanović. Razgovor vodila Svetlana Lukić

Preko Drine from PEŠČANIK on Vimeo.

FHP: Srbija isporučila Srebreničane Mladićevim ubicama

Fond za humanitarno pravo predstavio je dosije “Deportacija izbeglica iz Srebrenice” o 30 Bošnjaka koji su nakon masovnih streljanja u Srebrenici prebegli u Srbiju, verujući da su na sigurnom, ali gde su uhvaćeni i vraćeni policiji i Vojsci Republike Srpske. Većina je potom ubijena, njihovi ostaci su pronađeni u masovnim grobnicama ili se vode kao nestali, tek neznatan broj je preživeo torture kojima su bili izloženi u zatvorima u Srbiji ili u logorima u istočnoj Bosni. Novi dosije Fonda bavi se ulogom državnih organa Srbije u deportacijama zarobljenih na teritoriju BiH . O tome se u Srbiji sada prvi put javno progovorilo.

Sud u Beogradu odbacio optužnicu za zločine za Srebrenici

Optužnica za ratne zločine protiv osmorice bivših pripadnika Specijalne brigade MUP-a Republike Srpske za ratni zločin nad civilima u selu Kravica, kod Bratunca odbačena je pred Apelacionim sudom u Beogradu. U izjavi za Radio Slobodna Evropa to nam je potvrdila koordinatorka za medije Apelacionog suda Mirjana Pirić.

“Odeljenje za ratne zločine Apelacionog suda u Beogradu preinačilo je rešenje Višeg suda u Beogradu, Odeljenja za ratne zločine, od 30. maja 2017. godine i odbacilo optužnicu Tužilaštva za ratne zločine od 21. januara 2016. godine. Tom optužnicom je okrivljenima: Nedeljku Milidragoviću, Aleksi Golijaninu, Milivoju Batinici, Aleksandru Dačeviću, Bori Miletiću, Jovanu Petroviću, Dragomiru Paroviću i Vidoslavu Vasoviću stavljeno na teret izvršenje krivičnog dela ratni zločin protiv civilnog stanovništva u saizvršilaštvu.

Škola tranzicione pravde: znanjem ka priznanju

Održavanjem javnog časa o sudski utvrđenim činjenicama o genocidu u Srebrenici, u utorak 11. jula u Beogradu je završena osma Škola tranzicione pravde Fonda za humanitarno pravo (FHP).

Ovogodišnja Škola tranzicione pravde održana je uz podršku predstavništva Fondacije Hajnrih Bel u Beogradu. Pohađali su je studenti prava, političkih nauka, ekonomije, istorije, bezbednosti, kao i aktivisti organizacija za ljudska prava, omladinski radnici, advokatski i sudski pripravnici. Tokom prethodnih nekoliko nedelja oni su stekli znanja o raspadu Jugoslavije i oružanim sukobima koji su ga pratili, institucionalnim i naporima nevladinih organizacija da žrtvama i društvima pruže priznanje i omoguće pristup pravdi i istini, doprinosu Haškog tribunala i domaćih sudskih procesa, kao i o sudski utvrđenim činjenicama o operaciji Oluja, opsadi Vukovara, i zločinima na Kosovu. O ovim temama polaznici su razgovarali sa istoričarkama Radinom Vučetić i Marijanom Toma, stručnjakom za međunarodno humanitarno pravo Ivanom Jovanovićem, profesorom na Pravnom fakultetu Univerziteta Union Sašom Gajinom, kao i sa istraživačima FHP-a.

Dosije „Deportacija izbeglica iz Srebrenice“

Nakon pada Srebrenice 11. jula 1995. godine, procenjuje se da je nestalo 7.905 osoba, najvećim delom muškaraca koje je Vojska Republike Srpske (VRS) smatrala «vojno sposobnim».  DNK analizom posmrtnih ostataka pronađenih u masovnim grobnicama, do danas je identifikovano 5.977 osoba ubijenih u Srebrenici.

Većina tih muškaraca je ubijena u periodu od 13. do 16. jula 1995. godine, i to mahom u masovnim streljanjima. Između 10 i 16 hiljada muškaraca je dan pre pada enklave pobeglo u šume oko Srebrenice, u nameri da se domognu «slobodne teritorije» pod kontrolom Armije BiH. Potraga, zarobljavanje i ubijanje preostalih muškaraca trajalo je nedeljama nakon pada Srebrenice.

Porodice žrtava: Da se smire ove duše

Odgovornost Srbije se izgubila u fontani i Beogradu na vodi

Kako se o genocidu u Srebrenici izveštava u medijima, posebno između obeležavanja godišnjica, a kako se o tome govori u politici, obrazovanju, umetnosti i kolika je odgovornost Srbije za smrt preko 8.000 Bošnjaka, bile su glavne teme tribine Fonda za humanitarno pravo (FHP).

Na debati, “Razgovor o odgovornosti i načinima sećanja na žrtve genocida u Srebrenici”, učestvovali su istoričarka Marijana Toma, novinar i publicista Ivica Đikić, umetnik Vladimir Miladinović, profesorka Fakulteta političkih nauka Daša Duhaček i novinar Filip Švarm, a moderator je bio Nemanja Stjepanović iz FHP-a.

FHP podsetio na dokumenta Srba iz BiH koja su najavila zločin u Srebrenici

Predstavnici Fonda za humanitarno pravo održali su danas u beogradskom Centru za kulturnu dekontaminaciju javni čas o sudski utvrdjenim činjenicama o genocidu u Srebrenici u kome je ubijeno više od 8.000 Bošnjaka.

Istraživač FHP Nemanja Stjepanović ukazao je na skupu na dokumenta bosanskih Srba iz decembra 1991. i maja 1992. koja su “predstavljala uvod u srebreničku operaciju i zločine prema bošnjačkom stanovništvu”.

I porodice žrtava snosiće cijenu negiranja genocida

Uporedo sa obilježavanjem 22. godine genocida nad Bošnjacima Srebrenice, traje i program obilježavanja stradanja Srba – Petrovdanski dani. Jedan sadržaj pobuđuje posebnu pažnju. U petak je planirana promociji knjige “Srebrenica – laž i podvala srpskom narodu“, autorke Ljiljane Bulatović u kojoj se veličaju likovi haških optuženika najodgovornijih za genocid.

Bošnjaci iz Srebrenice iznenađeni su i zabrinuti jer događaj organizuje i finansira opština Srebrenica na čijem je čelu novi načelnik Mladen Grujičić.

Mnogi smatraju da se tim činom dižu tenzije koje su već počele napadom na Muniru Subašić, predsjednicu udruženja „Pokret majki enklava Srebrenica i Žepa“, koji se dogodio 4. jula.