Glavnog tužitelja Haškog tribunala posebno zabrinjava glorificiranje ratnih zločinaca u regiji.
Glavni tužitelj Haškog tribunala Serge Brammertz je izjavio da će arhiv Međunarodnog krivičnog suda za bivšu Jugoslaviju predstavljati pravnu istinu i biti najbolji odgovor onima koji negiraju opsadu Sarajeva ili genocid u Srebrenici.
Predsednik Međunarodnog krivičnog suda za bivšu Jugoslaviju (MKSJ) sudija Karmel Ađus posetio je 31. oktobra 2017. godine Fond za humanitarno pravo (FHP). On je tom prilikom sa predstavnicima FHP-a razgovarao o efikasnosti procesuiranja ratnih zločina u Srbiji, saradnji Srbije i zemalja u regionu sa MKSJ i međusobno, te o važnosti približavanja sudski utvrđenih činjenica post-konfliktnim društvima bivše Jugoslavije.
Otkad je postao zvanična državna ideologija pre tri decenije, velikosrpski nacionalizam stalno regrutuje nove kadrove, podmlađuje krv, svako malo neko izađe iz plakara i autuje se kao nacionalista.
Premijerka Vlade Srbije Ana Brnabić do sad je bila birokratski uzdržana i činovnički neutralna, ali ju je poslednja poseta predsednika Haškog tribunala Karmela Ađijusa naterala da otvori svoju digitalizovanu dušu i saopšti javnosti šta joj je na srcu.
Ispostavilo se da joj na srcu leže i baškare se srpski ratni zločinci koji su dopali haških ćelija.
Fond za humanitarno pravo (FHP) juče su posetili aktivisti koalicije „Pravda za mir u Donbasu“ iz Ukrajine. Koalicija okuplja nevladine organizacije i inicijative iz Ukrajine, sa ciljem dokumentovanja kršenja ljudskih prava u onim regionima koji su od 2014. godine zahvaćeni oružanim sukobom. Cilj Koalicije je da prikupi svu relevantnu dokumentaciju o kršenjima ljudskih prava, koja će kasnije podržati sudske procese protiv počinilaca zločina i time osigurati jedan od osnovnih preduslova za povratak mira i pomirenje u istočnoj Ukrajini.
Jelena Krstić i Relja Radosavljević iz FHP-a predstavili su aktivistima Koalicije svoj rad u oblasti dokumentovanja ratnih zločina i drugih kršenja ljudskih prava tokom oružanih sukoba u bivšoj Jugoslaviji. Aktivistima iz Ukrajine je bilo zanimljivo i da čuju o načinima na koji FHP koristi prikupljenu dokumentaciju za pokretanje krivičnih i drugih procesa tranzicione pravde. Posebno su bili zanteresovani za odnos Srbije prema žrtvama ratnih zločina u pogledu reparacija za pretrpljena nedela, a diskutovalo se i o saradnji sa relevantnim institucijama, odnosu društva prema prošlosti i kažnjavanju počinilaca ratnih zločina.
Kroz udžbenike istorije ili građanskog vaspitanja, učenici osnovnih i srednjih škola na Kosovu moraju da uče o tranzicionoj pravdi, smatraju u Fondu za humanitarno pravo na Kosovu.
U organizaciji ovog fonda, u petak je održan okrugli sto na temu „Suočavanje s prošlošću preko istorijskih udžbenika ili putem građanskog vaspitanja“, kako bi se podstakla revizija školskih udžbenika po tom pitanju.
Fond za humanitarno pravo na Kosovu je pre dve godine sproveo projekat koji se tiče obrazovanja mladih u oblasti tranzicione pravde. U sklopu njega, održan je niz predavanja u srednjim školama širom Kosova, a uočeni su i nedostaci.
* Vladimir Vukčević: U vreme kada je istraga pokrenuta bilo je dokaza da se nekadašnji komandant 125. motorizovane brigade sumnjiči za ratne zločineTužilaštvo za ratne zločine prekinulo je istragu protiv generala Dragana Živanovića, koji se sumnjičio da je znao, a nije sprečio ratne zločine nad albanskim civilima na Kosovu 1999. godine, saznaje Danas.
Istraga protiv Živanovića, koji se branio sa slobode, pokrenuta je još 2014. kada je na čelu Tužilaštva za ratne zločine bio Vladimir Vukčević. To je bio prvi postupak koje je ovo Tužilaštvo pokrenulo protiv nekog generala iz Srbije. Živanović je bio komandant 125. motorizovane brigade, a teretio se da nije sprečio ubistva najmanje 118 albanskih civila, povređivanje 13 ljudi, uništavanje 40 kuća i pljačku imovine i raseljavanje albanskih civila u selima Ćuška, Pavljan, LJubenić i Zahač.
U nedelju, 22. oktobra, na mostu na Limu u selu Mioče i kod spomenika u selu Sjeverin nadomak Priboja, pod sunčanim nebom okupile su se porodice meštana ovog kraja, izvedenih iz lokalnog autobusa i ubijenih pre tačno 25 godina.
Ubijenih samo zato što su bili drugačije veroispovesti od njihovih ubica, pripadnika paravojne bande zvane “Osvetnici”, koja je ratovala na strani Vojske Republike Srpske i čiji je monstruozni vođa Milan Lukić osuđen na doživotnu robiju pred Tribunalom u Hagu.
Navršeno je 25 godina od otmice i ubistva 17 građana bošnjačke nacionalnosti, državljana SR Jugoslavije, iz mesta Sjeverin kod Priboja, koje su izveli pripadnici paravojne formacije “Osvetnici”, kojom je komandovao Milan Lukić za vreme rata u Bosni i Hercegovini. Do sada su pronađeni samo posmrtni ostaci Medredina Hodžića.
Porodice ubijenih, predstavnici Islamske zajednice u Srbiji, nevladinih organizacija i lokalne vlasti položili su cveće na spomen-obeležje ubijenim meštanima Sjeverina.
Dževad Koldžić imao je 11 godina kada mu je ubijena majka Mevlida. Detinjstvo je proveo sa majčinim roditeljima.
U nedelju, 22. oktobra, navršiće se tačno 25 godina od otmice i ubistva 17 građana Srbije bošnjačke nacionalnosti kod mesta Sjeverin u opštini Priboj. Fond za humanitarno pravo (FHP) i Sandžački odbor za zaštitu ljudskih prava i sloboda (Sandžački odbor) podsećaju da državni organi Srbije i nakon 25 godina ništa nisu preduzeli kako bi ispunili svoju moralnu i pravnu obavezu prema porodicama žrtava, kako u pogledu pronalaženja posmrtnih ostataka stradalih, tako i u pružanju pravičnog obeštećenja.
