Podmetačina je da bi narod bio kriv

Rat u Bosni i Hercegovini bio je međunarodni oružani sukob u koji su bile uključene i Srbija i Hrvatska

Glavni tužitelj Haškog tribunala, Serge Brammertz za avangardu komentira presude Mladiću, “dokazano je da su počinjeni masovni zločini protiv čovječnosti u općinama u Bosni i Hercegovini”, Prliću i ostalima: “Dokazano je da je Hrvatska imala punu kontrolu nad HVO-om koji je počinio široko rasprostranjene zločine, ili da je Hrvatska dala svoje vlastite oficire Hrvatske vojske da komanduju snagama HVO-a u Bosni i Hercegovini, ili da je Hrvatska pružila logističku podršku tim snagama, ili da je Hrvatska slala vlastite snage Hrvatske vojske u Bosnu i Hercegovinu da neposredno učestvuju u sukobu”; o komentarima po kojima se Srbija, nakon presuda Mladiću i Karadžiću, “izvukla” od odgovornosti za rat u BiH, “Međunarodni sud pravde je utvrdio da je Srbija propustila spriječiti i kazniti genocid u Srebrenici.

Nemanja Stjepanović za N1 o završetku rada Haškog tribunala

Nemanja Stjepanović iz Fonda za humanitarno pravo smatra da je sada teže prekrajati istoriju, pošto je Tribunal u Hagu ostavio dosta činjenica. On kaže da je danas lakše onima koji proučavaju dokumenta suda, da se obračunaju s mitovima koji se uspostavljaju.

Izvor: N1

Povodom pokretanja prekršajnog postupka protiv aktivistkinja i aktivista Inicijative mladih DRŽAVNA ODBRANA RATNIH ZLOČINACA

Osnovno javno tužilaštvo u Staroj Pazovi podnelo je prekršajne prijave protiv devet aktivistkinja i aktivista Inicijative mladih za ljudska prava zbog incidenta u vojvođanskom selu Beška 17. januara 2017. godine. Oni su tada iz protesta prekinuli tribinu Srpske napredne stranke zbog toga što je jedan od govornika bio osuđeni ratni zločinac Veselin Šljivančanin, nakon čega su nasilno izbačeni iz sale, pretučeni i povređeni. Fond za humanitarno pravo smatra da je odluka Tužilaštva iz Stare Pazove da pokrene prekršajni postupak protiv napadnutih aktivista pokazatelj da se državne institucije stavljaju na stranu ratnih zločinaca i obračunavaju sa onima koji im se suprotstavljaju.

Istraživanje javnog mnjenja „Obaveštenost građana Srbije o ratovima iz ’90-ih, ratnim zločinima i suđenjima optuženima za ratne zločine“

Istraživanje koje je sproveo Istraživačko-izdavački centar Demostat za potrebe dnevnog lista Danas, prvi put od 2011. godine predstavlja stavove građana o suđenjima za ratne zločine pred domaćim sudovima i Haškim tribunalom, ali i o otvaranju arhiva, regionalnoj saradnji pravosudnih tela, političkoj rehabilitaciji osuđenih za ratne zločine, nadoknadi štete žrtvama i podizanju spomenika, reformi obrazovnog programa, te govori o percepciji krivice, odgovornosti za počinjene zločine i opštoj obaveštenosti građana o ratovima i zločinima iz 1990-ih godina.

Predstavljeni Prvi izveštaj o sprovođenju Nacionalne strategije za procesuiranje ratnih zločina i istraživanje javnog mnjenja o stavovima građana o ratovima 1990-ih

U ponedeljak, 18. decembra 2017. godine, na konferenciji koju su organizovali Fond za humanitarno pravo (FHP) i dnevni list „Danas“, predstavljeni su Prvi izveštaj o sprovođenju Nacionalne strategije za procesuiranje ratnih zločina i rezultati istraživanja javnog mnjenja „Obaveštenost građana Srbije o ratovima ’90-ih, ratnim zločinima i suđenjima optuženima za ratne zločine“.

Proslava na masovnim grobnicama

Kako vreme odmiče, tihi ponos postaje glasniji. Posle slavljenja „legendarnog“ Prištinskog korpusa i „herojske“ Treće armije VJ koji su 1999. godine na Kosovu u delo sprovodili cilj udruženog zločinačkog poduhvata da se albansko stanovništvo zločinima zastraši i trajno protera, nije bilo razloga da se slična počast ne ukaže i Specijalnoj antiterorističkoj jedinici (SAJ), takođe umešanoj u kosovski sukob.

Hag nakon kraja

Dvadeset tri godine od početka rada, Tribunal u Hagu zatvara vrata. Srbija je tom sudu izručila ukupno 45 optuženika, od 46 koliko ih je Hag tražio (bivši ministar unutrašnjih poslova Vlajko Stojiljković izvršio je samoubistvo). Od tog broja, bilo je 27 dobrovoljnih predaja, 14 hapšenja i još četiri hapšenja u inostranstvu.

Posle odslužene kazne, jedan broj osuđenih za najteže ratne zločine vraća se u Srbiju. Kako ih država i društvo dočekuju i tretiraju, i kakav je odnos prema presudama Tribunala, pogledajte u specijalu Radija Slobodna Evropa „Haški tribunal – posle kraja“.

Izvor: Slobodna Evropa

Srbija: Malo se zna o ratovima i zločinima

Građani Srbije slabo su obavešteni o ratovima na prostoru bivše Jugoslavije, ratnim zločinima i samim suđenjima. Njih 59 odsto je sopstvenu informisanost procenilo kao lošu, jedan je od pokazatelja istraživanja, koje su zajednički sproveli Fond za humanitarno pravo, Istraživačko – izdavački centar Demostat i dnevni list Danas.

Da li je Hag amnestirao Miloševića?