Porodice nestalih za mir i pravdu

Porodice nestalih za mir i pravdu

portalnovosti_logoZločin prisilnog nestanka posebno je okrutan jer se ne završava nakon što je počinjen, već traje i nastavlja se nad porodicom sve dok istina i posmrtni ostaci ne budu pronađeni, kazala je Elsana Nurković. O potrazi za svojim ocem Halitom govorila je na REKOM-ovom Forumu za tranzicijsku pravdu, gdje su se obiteljima nestalih s Kosova pridružile i one iz BiH

Halit Nurković, 62-godišnji taksist iz Rožaja u Crnoj Gori, 24. jula 1999. odvezao je svoje posljednje mušterije. Ostavio ih je u selu Gornji Petrič, u blizini Peći, gdje mu se izgubio svaki trag.

– Da je tata nestao i da mu se nešto dogodilo saznala sam slučajno, na autobuskoj stanici u Sarajevu, gdje sam kao studentica otišla da kupim kartu za povratak kući. Srela sam jednog Rožajca koji me upitao da li ima novosti o Halitu. Zbunio me jer nisam znala zašto me to pita. Odmah sam nazvala tetku koja mi je rekla da je tata zadržan na Kosovu, ali da će biti brzo pušten jer, pobogu, ništa nije uradio – govori Elsana Nurković.


Share

29. godišnjica „Oluje“ – politička zloupotreba sećanja

29. godišnjica „Oluje“ – politička zloupotreba sećanja

Saopštenje Rezolucija - 2Povodom 29. godišnjice vojno-policijske operacije „Oluja“, tokom i nakon koje su hrvatske snage počinile rasprostranjene i sistematske zločine nad civilnim stanovništvom srpske nacionalnosti i njegovom imovinom, Fond za humanitarno pravo ponavlja višegodišnji zahtev upućen vlastima i institucijama Srbije da žrtvama omoguće ostvarivanje statusa civilnih žrtava rata i da prestanu s političkom zloupotrebom sećanja na stradale.

Nijedna žrtva „Oluje“ u Srbiji i dalje ne može da ostvari svoja prava jer postojeće zakonsko rešenje, osim što ne zadovoljava potrebe žrtava, diskriminiše žrtve koje su nastradale van teritorije Srbije. To civilne invalide i porodice žrtava „Oluje“ lišava finansijske, zdravstvene i psihosocijalne podrške institucija.


Share

Život(i) na Kosovu

Život(i) na Kosovu

logo-oslobodjenjeNapredak i globalizacija su već došli na Kosovo koje je godinama tituliralo za jedan od najnerazvijenijih europskih prostora, a čini se da trenutno od toga najviše profitira privatni sektor, a manje onaj socijalni.

Republika Kosovo je, teritorijalno gledano, najmanja država na prostoru koji se kolokvijalno naziva Balkan, ali je istovremeno i prostor koji je generirao ponajviše političkih problema, od nacionalnih do međunarodnih. Slučaj Kosova u mnogim aspektima predstavlja presedan, ali ponajviše u međunarodnom intervencionizmu u toj zemlji. NATO intervencija na Kosovu 1999. godine, koja je trajala nekoliko mjeseci, a nije bila eksplicitno autorizirana mandatom Vijeća sigurnosti, i danas predstavlja predmet prijepora na visokim pozornicama međunarodne politike, a slično je i s proglašenjem nezavisnosti te zemlje 2008. Lideri Ruske Federacije ponajviše ističu kako je navedeni unilateralni intervencionizam posve promijenio međunarodne odnose i prisilio ih da redefiniraju svoju međunarodnu i vojnu doktrinu, pa očekivano samostalnost Kosova ne priznaju, kao uostalom ni Kina, Brazil, Indija i Južna Afrika – zemlje BRICS-a. No, iako je teško očekivati da će samostalnost Kosova priznati sve zemlje, među kojima su Cipar, Rumunjska, Grčka, Slovačka i Španjolska, faktična realnost Republike Kosovo je nešto što se u biti više i ne dovodi u pitanje, a u vremenu koje slijedi očekuje se djelomična ili potpuna inkorporacija Kosova u međunarodne institucije.


Share

Drugi dan XVI Foruma za tranzicionu pravdu u postjugoslovenskim zemljama

Drugi dan XVI Foruma za tranzicionu pravdu u postjugoslovenskim zemljama

Drugi_dan_XVI_ForumaU organizaciji Fonda za humanitarno pravo (FHP) i Fonda za humanitarno pravo Kosovo (FHPK), koji su deo REKOM mreže pomirenja, u nedelju je, u Hotelu International u Prištini/Prishtinë, održan drugi dan XVI Foruma za tranzicionu pravdu u postjugoslovenskim zemljama. Drugi dan Foruma, posle dva panela, obeležila je poseta porodicama Bogujevci i Duriqi i mestima na kojima počivaju žrtve masakra u Podujevu/Podujevë.

Na XVI Forumu prethodno je predstavljen drugi tom Kosovske knjige pamćenja (1998–2000), naslovljen „Dostojanstvo za nestale”.


Share

XVI Forum za tranzicionu pravdu u postjugoslovenskim zemljama

XVI Forum za tranzicionu pravdu u postjugoslovenskim zemljama

XVI-ForumFond za humanitarno pravo (FHP) i Fond za humanitarno pravo Kosovo (FHPK), kao deo REKOM mreže pomirenja, otvorili su u subotu, u Hotelu International u Prištini/Prishtinë, XVI Forum za tranzicionu pravdu u postjugoslovenskim zemljama, na kojem je, uz nekoliko panela, zvanično predstavljen drugi tom Kosovske knjige pamćenja “Dostojanstvo za nestale” (1998–2000).

Drugi tom Kosovske knjige pamćenja (1998–2000) pruža uvid u različite i bolne okolnosti u kojima su nestajali ljudi za vreme sukoba na Kosovu: neki su odvedeni iz svojih kuća, sa njiva, neki su izvedeni iz izbegličke kolone, a među njima su i osobe sa invaliditetom i onemoćali, više od 70 maloletnih i preko 200 starijih od 70 godina.


Share

Crvena linija: Srebrenica, 29 godina poslije

Crvena linija: Srebrenica, 29 godina poslije

N1_logoDa li je Međunarodnim danom sjećanja na žrtve genocida u Srebrenici došlo do afirmacije istine i uspostavljanja trajne kulture sjećanja kako bi se spriječilo ponavljanje genocida ili je otvorena Pandorina kutija i produbio jaz i mržnja u regionu?

Gdje je na 29. godišnjicu obilježavanja genocida u Srebrenici mjesto Srbije ako je EU jasno poručila da „nema mjesta među nama“ za one koji negiraju genocid, pokušavaju ponovo da pišu historiju i slave ratne zločince?

Kako poslije tri decenije do trajnog mira u regionu uz Rezolucije, Deklaracije, mržnju i podjele?

Mogu li buduće generacije doći do istine, pravde, povjerenja i dijaloga?


Share

Jovana Kolarić: Manipulacijom se štiti sistem koji je dozvolio i podržavao genocid

Jovana Kolarić: Manipulacijom se štiti sistem koji je dozvolio i podržavao genocid

buka-logo„Lustracija ili vetting i sudska praksa mogu da budu paralelni procesi“ – kaže Kolarić za BUKA magazin.

Jovana Kolarić je istraživačica Fonda za humanitarno pravo iz Beograda.

„Istorijska istraživanja svakako idu mnogo šire od sudskih procesa i svakako da je moguće baviti se i kontekstom koji je omogućio sistem u kom su počinjeni brojni zločini, pa i genocid“ – ističe Kolarić u razgovoru za BUKA magazin.

Šta je cilj manipulacija kolektivnom odgovornošću i kolektivnom krivicom za genocid u Srebrenici?

Cilj takve manipulacije je relativizacija sudski utvrđenih činjenica. Cilj je da u konačnici dođemo do zaključka da ne mogu svi biti krivi, odnosno da ukoliko su krivi posledično niko nije kriv, pa na kraju ni oni koji su osuđeni za genocid u Srebrenici. Takvom manipulacijom se onemogućava razgovor o činjenicama, o politikama koje su zločin pripremale i podržavale, onemogućava se suočavanje sa odgovornošću za takve politike. Tom manipulacijom se štiti sistem koji je dozvolio i podržavao taj zločin. Ako priznanje genocida u Srebrenici definišete kao ugrožavajuće po društvo, preciznije – naciju – jer to je kategorija kojom barata politička elita, onda je poricanje tog zločina dužnost. Cilj je da se politička odbrana sistema pokaže kao nekakava volja naroda, a ne jasna politička agenda.


Share

Srbija da proglasi 11. jul Danom sećanja na genocid u Srebrenici

Srbija da proglasi 11. jul Danom sećanja na genocid u Srebrenici
BalkanInsight_logoAntiratne aktivistkinje su u Beogradu održale komemoraciju u tišini za žrtve masakra u Srebrenici 1995. godine, pozivajući vlasti da napuste svoju politiku negiranja i proglase Dan sećanja na genocid u Srebrenici.

Mirovna grupa „Žene u crnom“ je tokom godišnjeg obeležavanja sećanja na srebreničke žrtve u sredu uveče u Beogradu pozvala srpske vlasti da 11. jul proglase Danom sećanja na genocid u Srebrenici.

Stajanjem u tišini na Trgu Republike, aktivistkinje su držale transparente sa porukama: „Nikada nećemo zaboraviti genocid u Srebrenici“, „Solidarnost“, „Odgovornost“, kao i broj 8.372, koji predstavlja broj poznatih žrtava masakra.


Share

Srbija će morati sama sebi da prizna istinu i uperi prstom u krivce za genocid u Srebrenici

Srbija će morati sama sebi da prizna istinu i uperi prstom u krivce za genocid u Srebrenici

Odgovornost za genocid u Srebrenici Srbiji nije naneo svet, već ovdašnje vlasti, koje od vremena vladavine Slobodana Miloševića do danas nisu uspele da uspostave diskontinuitet sa narativom prošlosti i donesu suštinsku promenu u pogledu odnosa prema ratnim zločinima i ratu u Jugoslaviji tokom devedesetih godina, zaključak je javne debate “Rekonstrukcija odgovornosti, društveno pamćenje genocida”, koja je u organizaciji Fonda za humanitarno pravo održana u sredu u Beogradu.

“Od tog stravičnog događaja 1995. godine do dana današnjeg u Srbiji postoji kontinuitet negacije genocida u Srebrenici i povezivanje odgovornosti čitavog naroda i države sa tim ratnim zločinom je sistematski rađena sa namerom da se oni koji su vinovnici i koji su osuđeni pred Haškim tribunalom – u stvari opravdaju”, stav je istoričara i diplomate Milana St. Protića.


Share

Izveštaj sa debate: ReKonstrukcija odgovornosti – društveno pamćenje genocida

Izveštaj sa debate: ReKonstrukcija odgovornosti – društveno pamćenje genocida

Javna debata slika - 2Povodom 29. godišnjice genocida u Srebrenici, Fond za humanitarno pravo je 10. jula 2024. godine organizovao javnu debatu pod nazivom „ReKonstrukcija odgovornosti – društveno pamćenje genocida“. Cilj debate bio je kritička refleksija konstruisanog političkog diskursa o genocidu u kome nacija postaje odbrambeni mehanizam koji onemogućava razgovor o odgovornosti.

O tome kako danas govorimo o Srebrenici, o odnosu odgovornosti i krivice, i o ulozi nacije u zvaničnom narativu, na debati su govorili Marija Mandić, lingvistkinja i viša naučna saradnica Instituta za filozofiju i društvenu teoriju, Milan St. Protić, istoričar i diplomata, i Srđan Milošević, pravnik i istoričar.

Jovana Kolarić, koordinatorka i istraživačica FHP, moderirala je debatu, i otvorila je predstavljajući sudski utvrđene činjenice o pravnoj kvalifikaciji genocida u Srebrenici kroz pravnosnažne presude međunarodnih sudova. Navela je da je Tužilaštvo za ratne zločine Republike Srbije za 20 godina postojanja podiglo samo pet optužnica za zločine počinjene u julu 1995. godine u vezi sa Srebrenicom. Ni u jednoj od ovih optužnica se ne pominje genocid, dok se u čak tri ne pominje ni Srebrenica. Iako se o ovim činjenicama u Srbiji ne razgovara osim kada se one negiraju, o Srebrenici se ipak govori.


Share