Na izložbi se mogu vidjeti autentični artefakti i fotografije iz perioda od 1992. do 1995. godine, kada su snage bosanskih Srba držale Sarajevo pod opsadom.
U prepunoj Ustanovi kulture Parobrod, u centru Beograda, u utorak navečer je otvorena izložba “Opkoljeno Sarajevo”, u organizaciji Fonda za humanitarno pravo iz Beograda i Historijskog muzeja Bosne i Hercegovine.
Izložba je deo stalne postavke Historijskog muzeja Bosne i Hercegovine, a na njoj se mogu videti autentični artefakti i fotografije iz perioda od 1992. do 1995. godine, kada su snage bosanskih Srba držale Sarajevo pod opsadom tri i po godine.
Eksponati pokazuju kako se odvijao svakodnevni život u opkoljenom, granatiranom i snajperisanom gradu. Ratne pećnice, vuneni džemper dečaka Nermina Divovića, koji je ubijen snajperskim metkom, fotografije masakra na Markalama, pokolja u Ulici Vase Miskina, natpis “Don’t let them kill us” sa izbora za mis Sarajeva 1993. godine, karton sa natpisom “Pazi snajper”, dečje igračke, kanisteri za vodu – samo su neki od eksponata koji posetiocima izložbe svedoče o životu u opkoljenom Sarajevu.
Osnivačica Fonda za humanitarno pravo za Danas povodom penzionisanja načelnika Generalštaba VS i dodeljivanja Karađorđeve zvezde
Nataša Kandić, osnivačica Fonda za humanitarno pravo (FHP), ističe za Danas da je penzionisanje doskorašnjeg načelnika Generalštaba Vojske Srbije LJubiše Dikovića pokušaj prikrivanja pritisaka međunarodne zajednice da Diković bude sklonjen sa te funkcije.
S druge strane, dodeljivanje Dikoviću ordena Karađorđeve zvezde prvog stepena jeste pokušaj vlasti da se nametne političko pamćenje da je on veliki heroj, veliki vojskovođa i častan oficir. Vlast računa da će upravo to ostati budućim generacijama. Međutim, vlast se preračunala, jer postoje sudski utvrđene činjenice o tome šta se dešavalo u zoni odgovornosti 37. motorizovane brigade Vojske Jugoslavije kojom je tokom sukoba na Kosovu upravo komandovao Diković. Na primer, postoje dokazi o ubistvima seljaka, proganjanju civilnog stanovništva u opštini Glogovac, o granatiranju sela, teranju civila da beže u šume, a potom odvajanju i ubijanju muškaraca, naglašava Kandić.
Nakon što je predsednik Srbije Aleksandar Vučić u petak 14. septembra 2018. godine prihvatio zahtev za penzionisanje dosadašnjeg načelnika Generalštaba Vojske Srbije Ljubiše Dikovića, Fond za humanitarno pravo (FHP) smatra da je Diković morao biti smenjen nakon što je FHP izneo ozbiljne tvrdnje da je u zoni odgovornosti 37. motorizovane brigade Vojske Jugoslavije (37. mtbr VJ), kojom je tokom sukoba na Kosovu komandovao Diković, ubijeno oko 1.400 albanskih civila, a njih više hiljada proterano. Samo dva dana nakon što je FHP objavio Dosije „Ljubiša Diković“, Tužilaštvo za ratne zločine (TRZ) je obavestilo javnost da je istražilo navode FHP-a i da ne postoji osnov za Dikovićevu krivičnu odgovornost. Kako nije realno da se navodi iz Dosijea mogu istražiti za samo dva dana, FHP zahteva od TRZ-a da pristupi sveobuhvatnoj istrazi svih navoda o Dikovićevoj odgovornosti za ove zločine.
Izložba „Opkoljeno Sarajevo“ govori o životu građana u periodu opsade, o upornosti, snalažljivosti i kreativnosti Sarajlija koji su 1.335 dana živeli bez struje, vode i grejanja. Ona prikazuje kako je tekao svakodnevni život u gradu, gde i kako su građani nabavljali vodu i hranu, kako su izgledale gradske pijace i ulice, kako se komuniciralo, kako su radile bolnice i škole, kakav je bio kulturni život… Priča o opsadi ispričana je kroz fotografije, dokumente i predmete koje su pravili građani. Izložba je stalna postavka Historijskog muzeja Bosne i Hercegovine. U njenom stvaranju učestvovali su i građani Sarajeva, doniranjem ratnih predmeta Muzeju i deljenjem svojih ratnih priča i sećanja.
U saradnji Fonda za humanitarno pravo i Historijskog muzeja BiH, izložba će biti otvorena 25. septembra 2018. godine u Ustanovi kulture Parobrod (Beograd, Kapetan Mišina 6a), sa početkom u 19:00 časova.
25. IX u 19h Otvaranje izložbe
27. IX u 17h Javni čas o opsadi Sarajeva
4. X u 18h Film “Opsada”, Remy Ourdan
5. X u 19h Promocija knjige “Some Kind of Justice – The ICTY’s Impact in Bosnia and Serbia” i razgovor sa:
Ulaz na izložbu je slobodan, a dodatne informacije mogu se zatražiti putem email adrese events@hlc-rdc.org ili telefonom na (011) 3349-766.
Postavljanje i održavanje izložbe u Beogradu podržavaju: Ambasada Švajcarske u Beogradu, Civil Rights Defenders, i Kancelarija Fondacije Hajnrih Bel u Beogradu
Viši sud u Beogradu doneo je 7. juna 2018. godine presudu, kojom je obavezao Republiku Srbiju (RS) da isplati naknadu nematerijalne štete u ukupnom iznosu od 3.050.000,00 dinara sestrama Sarandi, Jehoni i Lirie Bogujevci (sestre Bogujevci), teško ranjenim u zločinu koji su pripadnici jedinice „Škorpioni” počinili u Podujevu 28. marta 1999. godine. Fond za humanitarno pravo (FHP) smatra da je ovaj sudski postupak trajao nedopustivo dugo, kao i da je dosuđeni iznos naknade štete neadekvatan u odnosu na teške povrede koje su sestre Bogujevci pretrpele u ovom zločinu. Uz podršku FHP, sestre Bogujevci su 28. avgusta ove godine, u zakonskom roku od 15 dana nakon što su dobile presudu, uložile žalbu Apelacionom sudu u Beogradu.
Pripadnici jedinice „Škorpioni” su 28. marta 1999. godine u dvorištu porodice Gashi u Podujevu streljali 14 albanskih civila – sedmoro dece uzrasta od dve do 15 godina i sedam žena. Streljanje je, iako teško ranjeno, preživelo petoro dece iz porodice Bogujevci – Saranda, Lirie, Jehona, Genc i Fatos. Za ovaj zločin su pred domaćim sudom na višegodišnje kazne zatvora osuđena petorica pripadnika jedinice „Škorpioni”. Jedinica „Škorpioni” se nalazila u sastavu Specijalne antiterorističke jedinice Ministarstva unutrašnjih poslova Srbije (MUP), te je, na osnovu Zakona o obligacionim odnosima, Republika Srbija odgovorna za štetu koju su njeni državni organi (u ovom slučaju MUP) prouzrokovali u svom radu.
Povodom Međunarodnog dana nestalih, Koalicija za REKOM poziva nadležne organe Republike Srbije da utvrde tačnost informacije o postojanju masovne grobnice u selu Medevce, na 30 metara od puta Lekovac – Priština, na 1,5 km od graničnog prelaza Mutivode, u kopnenoj zoni bezbednosti prema Kosovu, na oko 300m udaljenosti od jedinica KFOR-a.
Pismo osnivačice Fonda za humanitarno pravo predsedniku Kosova Hašimu Tačiju
Poštovani predsedniče Kosova,
Vaše zalaganje za pomirenje između Srba i Albanaca i za multietničku državu Kosovo ima podršku međunarodne političke zajednice i civilnog društva, ali nailazi na nevericu kod kosovskih Srba koji danas žive u Srbiji.
Ja sam 13. 6. 1999. godine u Đakovici videla unesrećene albanske porodice, ljude u strahu od srpske policije, kuće oko bolnice u plamenu i lekare koji su skupljali novac da policiji i „paramilitarcima“ plate za život. Pomogla sam koliko sam mogla. Nikada veće hvala nisam dobila.
Ovom prilikom, molim Vas da se lično angažujete kako bi Srbi iz Đakovice, 28. avgusta 2018. godine, mogli da posete crkvu i svoje kuće i da ne budu izloženi poniženju kao prethodnih godina.
Autorka je osnivačica Fonda za humanitarno pravo
Preuzeto sa portala Danas
Fond za humanitarno pravo Kosovo (FHP Kosovo) oštro osuđuje rečnik kojim je premijer Ramush Haradinaj ocenio delovanje dosadašnjeg tužioca Kancelarije specijalnog tužilaštva Kosova, Eleza Blakaja.
Bez obzira na odluku Blakaja da se povuče sa svoje funkcije zbog pretnji koje je dobio nakon istrage u predmetu lažnih vojnih veterana, oceniti jednog tužioca kao “lopova kokoški” i “fićfirića” predstavlja, od proglašenja nezavisnosti, najtežu uvredu koju je jedan od najviših državnih funkcionera Kosova uputio na račun pripadnika tužilačkog sistema. Štaviše, ocenivši da „ljudi koji su bili u Blacu ili Stankovecu tokom rata na Kosovu nemaju pravo da broje veterane u regionu Dukađina“, on je izvršio direktan politički uticaj na tužilaštvo. To predstavlja opasan presedan, koji, ako se ne bude reagovalo na njega i izjava ne bude povučena, otvara vrata za dalje direktno mešanje i pritisak na tužilački sistem, koji je po ustavu i zakonu kompletno nezavistan od politike.
FHP Kosovo ocenjuje da je premijer Kosova svojom izjavom na račun nekadašnjeg tužioca Blakaja načinio medveđu uslugu naporima da se na Kosovu izgradi efikasan i nezavistan sistem za vladavinu prava. Tamo gde politički funkcioneri uzimaju sebi za pravo da omalovažavaju i vređaju državne pravosudne funkcionere nema vladavine prava, već je na delu vladavina moćnih političara.
FHP Kosovo traži od premijera Haradinaja da povuče svoju izjavu i javno se izvini gospodinu Blakaju ali i celom tužilačkom sistemu. U protivnom, traži od poslanika Skupštine da pokrenu predlog za izglasavanje nepoverenja.
Policija je početkom avgusta, u trećoj po redu takvoj akciji, pokušala prinudno da iseli raseljene porodice sa Kosova, koje bespravno žive u jednoj zgradi u Beogradu.
Samo četiri dana kasnije, Ivica Dačić, ministar spoljnih poslova, uručio je ključeve 15 stanova u Arilju za izbeglice iz Bosne i Hecegovine i Hrvatske.
Ono što je zajedničko i za porodice koje su iz domova proterivali, ali i za „srećne” dobitnike ključeva jeste – skoro dve i po decenije čekanja pred imaginarnim vratima, kako bi na kraju i dobili stan koji im je obećan.
Čak 800.000 izbeglica i raseljenih iz bivše SFRJ bilo je u takvoj situaciji u Srbiji, podaci su Komeserijata za izbeglice. Država je do sada podelila 20.000 stanova i drugih rešenja, a pronašla je krov nad glavom za 70.000 ljudi.