Zašto BiH isplaćuje ogromne odštete oslobođenima za ratne zločine?

U Bosni i Hercegovini godišnje se iz budžeta plaća desetine hiljada eura za odštetu licima koja su oslobođena optužbi za ratne zločine.

Prema podacima Suda BiH, do februara prošle godine 51 osoba oslobođena optužbi za ratne zločine u BiH tužila je državu za naknadu štete. Od tog broja 44 njih je dobilo presude u svoju korist i odšteta im je isplaćena. Pravnici kažu da odgovornost za ovoliki procenat presuda za odštetu snose sudije i tužioci, koji bez dovoljno pravno valjanih dokaza podižu optužnice i osumnjičene drže dugo u pritvoru.

Saša Perković, koji je pravosnažno oslobođen optužbe za ratni zločin počinjen u Rogatici, tužio je državu zbog više od 800 dana provedenih pod mjerama zabrane, sa zahtjevom da mu se na ime nematerijalne štete isplati iznos od 13.000 maraka (oko 6.000 eura).

Zločin i bahatost

Sačinjen je gotovo savršeni zakonski mutant koji u isto vreme čuva državni budžet i nevinost državnih zlikovaca, danas uglednih ljudi na položajima, u partijskim forumima

Specijalni sud za Kosovo, početak rada

Specijalni sud za Kosovo je oživeo i sva je prilika da ćemo uskoro čuti vesti o prvim podignutim optužnicama. Posle meseci iščekivanja, Specijalizovano tužilaštvo pozvalo je nekolicinu bivših pripadnika Oslobodilačke vojske Kosova (OVK) na razgovore, po svemu sudeći u svojstvu „svedoka osumnjičenih“, što znači da bi neki od njih mogli biti optuženi ili, ako se to ne desi, pozvani da svedoče u pojedinim predmetima. U svakom slučaju, od njih će biti uzete izjave koje će posle biti korišćene u sudskim procesima. Paralelno sa tim, u Srbiji je počeo spektakl koji predvode vladi odani mediji uz saučesništvo predstavnika vlasti.

Medijski napisi u kojima se bivši pripadnici OVK koji su pozvani u Hag i pre podizanja optužnica, a kamoli izricanja presuda nazivaju zločincima, zlotvorima, koljačima, zverima, a OVK terorističkom i zločinačkom organizacijom jasan su pokazatelj sasvim nerealnih očekivanja od rada Specijalizovanih veća i Specijalizovanih tužilaštava Kosova (što je puni naziv za ono što kolokvijalno nazivamo kosovskim Specijalnim sudom). Izgleda da je prevladalo uverenje da će sud svojim radom potkrepiti crno-belu sliku plasiranu iz vrha aktuelne vlasti Srbije o „nama“ kao jedinim žrtvama i „njima“ kao jedinim, ili bar glavnim krivcima za zločine. Kao da se očekuje i potvrda teze da je sama pripadnost OVK dovoljan dokaz da je neko zločinac.

Poziv na predstavljanje Dosijea „Zločini nad Hrvatima u Vojvodini“

U četvrtak 31. januara 2019. godine Fond za humanitarno pravo (FHP) predstaviće svoj jedanaesti dosije pod nazivom „Zločini nad Hrvatima u Vojvodini“ (Dosije). Prezentacija će biti održana u velikoj sali Medija centra u Beogradu (Terazije 3, II sprat), sa početkom u 12 časova.

Na teritoriji Autonomne pokrajine Vojvodine u Republici Srbiji, u periodu od 1991. do 1995. godine, Srpska radikalna stranka, na čelu sa Vojislavom Šešeljem, sprovodila je kampanju zastrašivanja i pritisaka na hrvatske civile, sa ciljem da se isele iz svojih kuća i napuste Srbiju. Kampanja je uključivala napade na privatnu imovinu i verske objekte, pretnje, fizičke napade i ubistva, ali i proterivanje nekoliko hiljada Hrvata iz Vojvodine.

Kampanja zastrašivanja Hrvata u Vojvodini odvijala se uz znanje i prećutno odobravanje političkih struktura Republike Srbije. Dokazi predstavljeni u ovom Dosijeu pokazuju da su u pojedinim aktima nasilja nad Hrvatima učestvovali i pripadnici Resora Državne bezbednosti Ministarstva unutrašnjih poslova Republike Srbije.

Govornice:

• Jovana Kolarić
• Ivana Žanić
• Vesna Abjanović

Simultani prevod na engleski jezik je obezbeđen

Civilne žrtve rata i dalje diskriminisane

Položaj civilnih žrtava rata u Srbiji, neće biti ništa bolji ni novim zakonskim rešenjem, upozorava nevladina organizacija Fond za humanitarno pravo (FHP).

Nacrt zakona o boračko-invalidskoj zaštiti Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja (Ministarstvo), kako navodi FHP, “zadržava diskriminatorne odredbe postojećeg zakonskog rešenja, ostavljajući civilne žrtve rata u nepovoljnijem položaju u odnosu na vojne”.

Aktuelni Zakon o pravima civilnih invalida rata, omogućio je da tek nešto više od 1.200 ljudi stekne status civilne žrtve, navode za RSE u Fondu za humanitarno pravo.

Inicijativa FHP-a za ocenu ustavnosti Zakona o besplatnoj pravnoj pomoći

Fond za humanitarno pravo (FHP) je 25. decembra 2018. godine Ustavnom sudu Srbije podneo inicijativu za ocenu ustavnosti i usaglašenosti Zakona o besplatnoj pravnoj pomoći (ZBPP) sa Ustavom Republike Srbije, opšteprihvaćenim pravilima međunarodnog prava i potvrđenim međunarodnim ugovorima. FHP smatra da zakonska rešenja predviđena ZBPP s jedne strane uskraćuju ravnopravan pristup pravdi građanima, jer isključuju širok krug lica koja mogu da budu korisnici besplatne pravne pomoći, dok sa druge strane sužavaju krug pružalaca besplatne pravne pomoći, čime veliki broj građana Srbije ostavljaju bez adekvatne pravne zaštite.

Narodna skupština je krajem novembra 2018. godine usvojila ZBPP, dok je njegova primena odložena do 1. oktobra 2019. godine. Rasprava o različitim predlozima ovog zakona trajala je više od decenije, a jedna od najvećih prepreka za njegovo usvajanje bila je nesaglasnost između advokatskih komora u Srbiji i udruženja građana oko pitanja ko može pružati besplatnu pravnu pomoć. Iz tog razloga FHP smatra da je jedan od najspornijih rešenja ZBPP član 9, u kojem je predviđeno da besplatnu pravnu pomoć mogu da pružaju samo advokatura, jedinice lokalne samouprave i udruženja koja pružaju besplatnu pravnu pomoć u oblastima zaštite od diskriminacije i azila. Udruženja koja se bave pitanjima koja ne uključuju zaštitu od diskriminacije i azila ne mogu da pružaju besplatnu pravnu pomoć, već isključivo besplatnu pravnu podršku, koja se ogleda u administrativnim poslovima kao što je npr. popunjavanje formulara.

Za štur i zakasneli izveštaj milion dinara iz državnog budžeta

Tužilaštvo za ratne zločine je trebalo još 2015. godine da objavi izveštaj o pojedinim aktivnostima predviđenim Akcionim planom za Poglavlje 23.

Projekti odobreni u okviru poziva „Mladi grade mir na Zapadnom Balkanu“

Fond za humanitarno pravo (FHP), uz podršku organizacije Civil Rights Defenders (CRD), sprovodi projekat „Mladi grade mir na Zapadnom Balkanu“, koji ima za cilj da omogući aktivno i kreativno angažovanje mladih u procesima suočavanja sa prošlošću.

Prepoznajući mlade kao ključne aktere u izgradnji trajnog mira na Zapadnom Balkanu, FHP i CRD su početkom novembra 2018. godine raspisali poziv za dostavljanje predloga projekata koji ima za cilj da, kroz finansijsku i stručnu podršku, omogući mladima da u zagovaranju pravde i odgovornosti za nedela iz prošlosti preuzmu aktivniju i predvodničku ulogu. U okviru poziva je odobreno ukupno pet projekata, i to:

Orden za Slavka Lisicu je uvreda za žrtve njegovih zločina

Odlikovanje se dodjeljuje odlukom predsjednice Republike Srpske, u ovom slučaju Željke Cvijanović, a dodijeljeno je u Palati Republike. Cvijanović je povodom dodjeljivanja odlikovanja izjavila da je Lisica to zaslužio kao neustrašivi ratnik i borac za slobodu srpskog naroda.

Slavko Lisica je pravosnažno osuđen 4. septembra 2001. godine na 15 godina zatvora kada je Vrhovni sud Republike Hrvatske potvrdio prvostepenu presudu iz 1998. godine po članu 120. stavu (1) Osnovnog krivičnog zakona Republike Hrvatske za krivično djelo ratnog zločina protiv civilnog stanovništva. U presudi je dokazano da je tokom 1991. godine naređivao bombardovanje civilnih objekata i osoba u Šibeniku, te bombardovanje kulturnih, vjerskih i privrednih objekata.

Nacrt zakona o boračko-invalidskoj zaštiti zadržava diskriminatorna rešenja u odnosu na civilne žrtve rata

Fond za humanitarno pravo (FHP) je u petak 21. decembra 2018. godine dostavio Ministarstvu za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja (Ministarstvo) komentare na Nacrt zakona o boračko-invalidskoj zaštiti (Nacrt zakona). FHP ističe da, pored toga što je Ministarstvo sprovelo netransparentan konsultativni proces koji je prethodio izradi Nacrta zakona, tekst Nacrta zakona – umesto da unapredi položaj civilnih žrtava rata – zadržava diskriminatorne odredbe postojećeg zakonskog rešenja, ostavljajući ih u nepovoljnijem položaju u odnosu na vojne žrtve rata.

Ministarstvo je početkom avgusta 2018. godine formiralo radnu grupu za izradu Nacrta zakona u cilju sveobuhvatnijeg regulisanja prava boraca. U radnu grupu su kao članovi pozvana samo udruženja vojnih i mirnodopskih vojnih invalida Srbije, dok su udruženja civilnih žrtava, okupljena oko Koordinacije srpskih udruženja porodica nestalih lica sa prostora bivše Jugoslavije, kao i zainteresovana stručna javnost, bili isključeni iz konsultativnog procesa. Takođe, osim vesti da je formirana radna grupa, Ministarstvo na svojoj web prezentaciji nije objavilo ni jednu od dve verzije Nacrta zakona. Do Nacrta zakona od 9. decembra 2018. godine FHP je došao na osnovu web prezentacije Udruženja ratnih i mirnodopskih vojnih invalida Srbije. FHP smatra da je praksom neobjavljivanja Nacrta zakona na zvaničnoj web prezentaciji Ministarstva, kao i neuključivanjem udruženja civilnih invalida i civilnih žrtava rata u konsultativni proces, Ministarstvo onemogućilo zainteresovane strane da daju svoj doprinos izradi Nacrta zakona.