Predstavka Komitetu protiv torture Ujedinjenih nacija zbog kršenja ljudskih prava tokom rušenja romskog naselja Antena

Fond za humanitarno pravo (FHP), Evropski centar za prava Roma (ERRC) i Centar za prava manjina (CPM) zajednički su podneli predstavku UN Komitetu protiv torture (Komitet), protiv Srbije i Crne Gore (SCG) zbog odgovornosti za svirepo, nehumano i ponižavajuće postupanje i kažnjavanje Roma Besima Osmanija, tokom policijske akcije prinudnog iseljavanja i rušenja naselja u kome je živeo.

Tužba i krivična prijava zbog prebijanja maloletnog Roma

Fond za humanitarno pravo (FHP), Ervropski Centar za prava Roma (ERRC) iz Budimpešte i Centar za prava manjina (CPM) iz Beograda, podneli su tužbu za naknadu štete i krivičnu prijavu protiv Uro ša Đermanovića iz Beograda, jer je 6. maja 2004. godine, u beogradskom naselju Borča, surovo pretukao sedamnaestogodišnjeg Roma E.I. iz Beograda i naneo mu teške telesne povrede, opasne po život.

Zahtevi Skupštini Srbije i Crne Gore i Skupštini Srbije povodom 10. decembra – Međunarodnog dana ljudskih prava

U celom svetu 10. decembar se obeležava kao međunarodni dan ljudskih prava. U našoj zemlji ta su prava ugrožena po brojnim osnovima, među kojima posebno ističemo ona, koja proizlaze iz činjenice da je izostala reforma vojske i policije i da nema adekvatne saradnje s Haškim tribunalom.

Analiza slučajeva prinudne mobilizacije srpskih izbeglica iz Hrvatske

U leto 1995. godine, tokom akcije hrvatske vojske “Oluja” oko 200,000 Srba napustilo je zbog straha za svoje živote svoje domove u Republici Hrvatskoj i utočište potražilo na teritoriji Republike Srbije. Veliki broj njih je smešten u kolektivne centre i prihvatilišta, dok su se neki od njih privremeno smestili kod rodbine i prijatelja. Na osnovu Konvencije o statusu izbeglica iz 1951. godine, Protokolu uz ovu konvenciju iz 1967. godine kao i Zakonu o izbeglicama Republike Srbije dolaskom na teritoriju Republike Srbije, ova lica su stekla izbeglički status koji im garantuje zaštitu od prisilnog vraćanja u zemlju iz koje su izbegli…

Kukasti krst na tabli FHP

Izvor: Balkan, 06.11.2004; Strana: 14

BEOGRAD – U noći između 4. i 5. novembra 2004. godine dvojica mladića su sprejom ispisala kukasti krst na tabli, na kojoj piše „Fond za humanitarno pravo“, u Mekenzijevoj 67, a na zgradi preko puta grafit sledeće sadržine „Nataša Kandić je sluga jevrejskog cionizma. Srbija Srbima. Combat 18.“ Tom prilikom su nasrnuli nožem na vlasnika zgrade Zorana Stevanića, u kojoj se nalaze prostorije FHP.
Vraćajući se kući juče sat po ponoći Zoran Stevanić je video dvojicu mladića kako ispisuju grafite. Pokušao je da ih zaustavi, ali su ga mladići prvo fizički napali, a nakon toga zapretili nožem „da će ga izbušiti“ ukoliko ih ne pusti na prođu. Nakon toga su otrčali Kursulinom ulicom, u pravcu opštine Vračar.
FHP upozorava na sve otvorenije i jače ispoljavanje govora mržnje, posebno u pisanju grafita i javnim nastupima.
Autor: NN

Srbija, poput Crne Gore, treba da prizna dokumenta UNMIK-a

Fond za humanitarno pravo (FHP) poziva vladu Srbije da, poput Crne Gore, prizna dokumenta UNMIK-a, lične karte, putne isprave, registarske tablice automobila i druga dokumenta koja se tiču diploma, uverenja i dozvola i time pokaže da odustaje od represivne politike prethodnog režima prema Albancima.

Naknada štete dvojici Roma zbog policijske torture u Bačkoj Topoli

Opštinski sud u Bačkoj Topoli obavezao je Republiku Srbiju da žrtvama policijske torture romske nacionalnosti, Stevanu Brančiću i Saši Gojkovu, isplati po 270.000 dinara na ime naknade nematerijalne štete.

Zaštititi svedokinju u Velikom Gradištu od učestalih pretnji

Fond za humanitarno pravo (FHP) je uputio pismo Miroslavu Miloševiću, načelniku Resora javne bezbednosti MUP-a Republike Srbije sa zahtevom da policija pruži zaštitu Nataliji Lazić, iz Velikog Gradišta, zbog ozbiljnih pretnji i zastrašivanja kojima je svakodnevno izložena.

Bez Velike Srbije U Hagu

Izvor: Politika, 12.10.2004; Strana: A6

ČINjENICE IZ OPTUŽNICE PROTIV SLOBODANA MILOŠEVIĆA

Milošević nije optužen za pokušaj stvaranja „velike Srbije” ili neki sličan politički cilj, već za etničko čišćenje činjenjem zločina iz Statuta Tribunala (ubistva, uništavanje imovine, uništavanje verskih objekata, itd.)

Vrhovni sud Srbije potvrdio presudu protiv rasne diskriminacije

Veće Vrhovnog suda Srbije u sastavu Vladimir Tamaš, predsednik veća, Ljubica Milutinović, Vida Petrović-Škero, Neda Antonić i Jorgovanka Petrović, članovi veća, potvrdilo je prvu presudu protiv diskriminacije u pristupu javnim mestima u Srbiji i argumentacijom, koja je sadržana u presudi, stvorio osnov za potpuniju zaštitu žrtava diskriminacije.