Kandić za N1: Mladić je u Srbiji prestao biti važan kad je postao senilan i star

Kandić za N1: Mladić je u Srbiji prestao biti važan kad je postao senilan i star

N1_logo

Srbija ne ide u pravcu da se priznaju žrtve da se tretiraju na jednak način, pa je potpuno besmislena priča da li će Srbija danas ili sutra priznati da li se neko aktivistički bvio tim, mišljenja je srbijanska aktivistica za ljudska prava Nataša Kadnić, koja je gostovala u emisiji “Izvan okvira” N1 televizije.

“Mnogo je bitnije da Srbija prizna odgovornost i da ne prećutkuje sudske činjenice; da te činjenice koje se odnose na ratne zločine koje su izvršili pripadnici oružanih snaga Srbije, policije, vojske, raznih formacija – da se to prizna, to je najbitnije”, kazala je u programu N1 televizije Nataša Kadnić, aktivistica i osnivačica Fonda za humanitarno pravo.


Share

Apelacioni sud preinačio presudu u slučaju Lovas: Dvojica optuženih oslobođena, ostalima ublažene kazne

Apelacioni sud preinačio presudu u slučaju Lovas: Dvojica optuženih oslobođena, ostalima ublažene kazne

Insajder logoApelacioni sud u Beogradu preinačio je prevostepenu presudu i za ratni zločin u selu Lovas oslobodilo Željka Krnjajića i Milana Devčića koji su prvostepenom presudom osuđeni na osam i sedam godina zatvora. Istovremeno, Saša Stojanović je suođen na šest godina zatvora, Darko Perić i Radovan Vlajković na po četiri godine, dok su Radisav Josipović, Jovan Dimitrijević i Zoran Kosijer osuđeni na kazne od po tri godine zatvora, saopšteno je na sajtu Apelacionog suda.

Share

(Ne)moć presuda za ratne zločine

(Ne)moć presuda za ratne zločine

dw_logoPred Haškim tribunalom osuđeni su najviši predstavnici Srbije, a u Beogradu je izrečeno petnaestak pravosnažnih presuda za zlocine na Kosovu. DW podseća na neke.


Share

Nova epizoda podkasta Kulture sećanja u dijalogu: O socioekonomskom nasilju i pravdi u Bosni i Hercegovini

Nova epizoda podkasta Kulture sećanja u dijalogu: O socioekonomskom nasilju i pravdi u Bosni i Hercegovini

KS-logoKada govorimo o oružanim sukobima koji su pratili raspad Jugoslavije, retko pričamo o socioekonomskom nasilju i nepravdi. Socioekonomsko nasilje tokom rata, poput oduzimanja imovine i drugih dobara, otpuštanja, i marginalizovanja, dešava se uporedo sa međuetničkim nasiljem i ratnim zločinima. Ono je i ključno za to kako se mnogi ljudi sećaju rata danas. Međutim, socioekonomsko nasilje uglavnom se ne smatra suštinski važnim elementom oružanih sukoba. Ono je i zapostavljeno u procesima tranzicione pravde i debatama o njoj, gde se socioekonomska pravda svodi na reparacije.

Share

Rat na Kosovu: zločini, ubistva, silovanja…

Rat na Kosovu: zločini, ubistva, silovanja…

dw_logoTokom rata na Kosovu počinjeni su ratni zločini, ubistva, vršena su silovanja, ljudi proterivani, uništavana je imovina. DW donosi podatke i podseća. Tokom rata na Kosovu ubijeno je oko 13.500 ljudi. Ove podatke daju razne kosovske institucije, ali najbolje su evidentirani podaci Fonda za humanitarno pravo, predstavljeni u Knjizi Sećanja na Kosovo (LKK) o svim zločinima na Kosovu nad svim etničkim zajednicama.

Share

Uspomene na djecu ubijenu u ratnom Sarajevu uskoro u jednoj sobi

Uspomene na djecu ubijenu u ratnom Sarajevu uskoro u jednoj sobi

Slobodna EvropaOvo je njena prva i jedina kutijica za nakit koju je imala. U njoj je gumica za kosu, par šnalica, prsten i lančić koji smo joj poklonili, njen tata i ja. Bila je “prava djevojčica”. Voljela je skijanje, more i mnogo je voljela da crta. Danas bi vjerovatno bila umjetnica.

Ovako o svojoj desetogodišnjoj kćerki Tini Pekez priču počinje njena majka Ajša.

Share

Održan XIII Forum za tranzicionu pravdu u postjugoslovenskim zemljama – Civilno društvo okupljeno oko REKOM mreže pomirenja ne odustaje

Održan XIII Forum za tranzicionu pravdu u postjugoslovenskim zemljama – Civilno društvo okupljeno oko REKOM mreže pomirenja ne odustaje

01-BHS-e1608893376818U ponedeljak i utorak, 21. i 22. decembra 2020. godine, prvi put u onlajn formatu, u organizaciji REKOM mreže pomirenja i Fonda za humanitarno pravo, održan je XIII Forum za tranzicionu pravdu u postjugoslovenskim zemljama. Na Forumu su, kao panelisti/kinje i moderatori/kinje, učestvovali eksperti UN, Manfred Nowak, Thomas Osorio i Ivan Jovanović, ekspert EK, David Hudson, članovi/ce akademske zajednice, Sabina Čehajić, Vjollca Krasniqi, Slađana Lazić, Lejla Gačanica, Sven Milekić, Jelena Đureinović, Stephanie Schwandner-Sievers i Lea David, predsednik Komisije Vlade Republike Hrvatske za zatočene i nestale 1993-2016, Ivan Grujić, i članovi/ce REKOM mreže pomirenja, Žarko Puhovski, Tea Gorjanc Prelević i Nataša Kandić. Održana su tri panela – „Pregled tranzicione pravde – izazovi kao izlaz“,  „Politike sećanja i komemoracije žrtava“ i „Pitanje nestalih – prioritet regionalne saradnje“.

Share

Okrugli sto: Nove generacije ne sećaju se ratova a nacionalisti su

Okrugli sto: Nove generacije ne sećaju se ratova a nacionalisti su

N1_logoStasale su generacije koje se ne sećaju ratova na prostoru bivše Jugoslavije, ali su još veći nacionalisti od generacija čiji su pripadnici učestvovali u tim sukobima, pošto im se plasira romantična verzija ratova i ratnih zločina, rečeno je tokom Okruglog stola “Sud javnosti bez javnosti u sudnici”.

Share

Potraga za nestalima: ‘Jednoga dana postoji politička volja, a sledećeg ne’

Potraga za nestalima: ‘Jednoga dana postoji politička volja, a sledećeg ne’

Slobodna EvropaPočetak potrage za nestalim osobama tokom ratnog sukoba 1999. godine na Kosovu govori o postojanju političke volje, ocenila je Nataša Kandić, osnivačica Fonda za humanitarno pravo (FHP) i koordinatorka REKOM mreže pomirenja.

Share

Građani uglavnom neobavešteni o ratovima devedesetih i nacionalno pristrasni

Građani uglavnom neobavešteni o ratovima devedesetih i nacionalno pristrasni

danas_logoDemostat je za potrebe dnevnog lista Danas uradio istraživanje javnog mnjenja „Obaveštenost građana Srbije o ratovima iz 1990-ih, ratnim zločinima i suđenjima optuženim za ratne zločine“.

Share