Trebinjci: ‘Naš je grad otvoren svima, to da je srpski je bacanje koske narodu’

“Dobrodošli u najljepši srpski grad” – bilbord je koji od 26. jula dočekuje građane na ulazu u Trebinje, grad na jugu Bosne i Hercegovine (BiH) u entitetu Republika Srpska. Epitet “jednog od najlepših srpskih gradova” dao mu je predsednik Srbije Aleksandar Vučić, na šta su oštro reagovale političke stranke u Federaciji BiH.

Trebinjac Rade Aleksić poručio je u razgovoru za Radio Slobodna Evropa (RSE) da “Trebinje jeste jedan od najljepših gradova, ali je on prije svega grad dobrih ljudi i dobrih domaćina kod kojih su svi gosti dobrodošli”.

Izašla je nova epizoda podkasta Kulture sećanja u dijalogu na engleskom, uz blog na srpskom jeziku

Kako i zašto se nasilje nad civilima dešava u zajednicama koje su dugo živele u miru? Zašto dođe do toga u nekim lokalnim zajednicama, a u nekima ne? Koji je značaj sećanja na talase nasilja iz prošlosti u ovom kontekstu? U ovoj epizodi podkasta Kulture sećanja u dijalogu Fonda za humanitarno pravo, prvoj na engleskom jeziku, razgovaramo o ovim pitanjima na primerima oružanih sukoba u Hrvatskoj, Ugandi i Gvatemali. Sagovornica nam je Mila Dragojević, autorka nedavno objavljene knjige „Amoralne zajednice: Kolektivni zločini u vreme rata“.

Skoro trideset godina od zločina u Zecovima: Bol koja ne prestaje

Nermini Alukić su 23. jula 1992. iz kuće u selu Zecovi kod Prijedora, s rukama na potiljku, odvedeni otac Suljo i sedamnaestogodišnji brat Amir Tatarević. Istog dana je njihova tijela našla u selu, s tijelima mnogih komšija. U susret 28. godišnjici zločina, Alukić je za Balkansku istraživačku mrežu Bosne i Hercegovine (BIRN BiH) opisala šta je tada preživjela, te kazala da, uprkos godinama, bol za najmilijima ne jenjava.

U Trnovu obilježeno 25 godina od brutalnog ubistva šestorice Srebreničana

Oko 100 članova porodica i rodbine ubijene šestorice Srebreničana odali su počast njihovim najdražim polaganjem cvijeća i učenjem Fatihe

Nestali tema u Briselu: Ima li nade posle 20 godina?

Edi Diljhasi (Dylhasi) iz Đakovice godinama traga za istinom o sudbini njenog supruga Mirteza i svekra Skendera, koji se nalaze na listi nestalih osoba tokom rata na Kosovu.

Diljhasi kaže da protestvovala više puta, sa zahtevom da se razreši sudbina članova njene porodice koji su nestali 27. marta 1999. godine i od kada im se gubi svaki trag.

Rezolucija o osudi genocida u Srebrenici i njegovog negiranja u Predstavničkom domu SAD-a

Zastupnica u američkom Predstavničkom domu Eddie Bernice Johnson uputila je u ovaj dom Rezoluciju o osudi genocida i drugih zločina nad Bošnjacima koje su počinile srpske snage u Srebrenici u julu 1995. godine.

Non-paper Evropske komisije o trenutnom stanju u Poglavljima 23 i 24: Za prevazilaženje nasleđa prošlosti potrebno je unaprediti regionalnu saradnju

U junu 2020. godine Evropska komisija (EK) objavila je tzv. Non-paper, odnosno polugodišnji izveštaj o trenutnom stanju u Poglavlju 23 (Pravosuđe i osnovna prava) i Poglavlju 24 (Pravda, sloboda i bezbednost). Kada je reč o procesuiranju ratnih zločina, Poglavlje 23 predviđa niz mera i aktivnosti koje bi trebalo da omoguće da se preporuke za veću efikasnost domaćih suđenja za ratne zločine adresiraju na adekvatan način. Mere Vlade Republike Srbije za sprovođenje ovih preporuka definisane su Akcionim planom za Poglavlje 23, a ovaj polugodišnji izveštaj prikazuje da li je i koliki napredak Srbija ostvarila u njegovom sprovođenju. Ovaj Non-paper ukazuje da je Srbija i dalje daleko od napretka u oblasti ratnih zločina, iako je Poglavlje 23 otvoreno još pre četiri godine.

Ivana Žanić: Na vlasti u Srbiji su ljudi koji su učestvovali u genocidu u Srebrenici

Tokom 25 godina, koliko je proteklo od zločina u Srebrenici, Srbija je prolazila kroz različite faze u odnosu prema tom događaju. Od potpunog negiranja, do, kako kaže izvršna direktorka Fonda za humanitarno pravo Ivana Žanić, ocena da se zločin dogodio, ali sa daleko manjim brojem žrtava.

Lažna politika pomirenja

Sećanje na genocid u Srebrenici u današnjoj Srbiji, odnosno nepostojanje sećanja, negiranje genocida i umanjivanje broja žrtava, neodvojivo je od šireg konteksta službene i dominirajuće politike sećanja.

Kandić: Nikad lošija klima za procesuiranje zločina

Osnivačica Fonda za humanitarno pravo u Srbiji kaže da klima za procesuiranje ratnih zločina nikada nije bilo gora u cijeloj regiji [bivše Jugoslavije]. “Svi imaju naše žrtve i njihove ratne zločine”.