Izvor: Emportal
Izvršna direktorka Fonda za humanitarno pravo Nataša Kandić proglašena je pred Četvrtim opštinskim sudom krivom za klevetu predsednika Srpske napredne stranke Tomislava Nikolića i kažnjena sa 200.000 dinara.
Izvor: Građanski list
Direktorka Fonda za humanitarno pravo Nataša Kandić osuđena je juče u Četvrtom opštinskom sudu u Beogradu na novčanu kaznu od 200.000 dinara jer je oklevetala predsednika Srpske napredne stranke Tomislava Nikolića.
Izvor: Radio-televizija Vojvodine
Direktorka Fonda za humanitarno pravo Nataša Kandić osuđena je danas u Četvrtom opštinskom sudu u Beogradu na novčanu kaznu od 200.000 dinara, zbog klevete predsednika Srpske napredne stranke Tomislava Nikolića.
Izvor: E-Novine
Sonja Biserko: Srbija je centralna država koja usporava ceo region, što ne znači da Evropska unija može da stavlja sve prepreke. Mladić se drži kao instrument usporavanja Srbije u približavanju Srbije kandidaturi za EU, kao poruka da nećemo tamo * Nataša Kandić: Nije učinjeno ništa na priznavanju zločina genocida i to ostaje otvoreno pitanje. Nema nikakvog izvinjenja, to je ostalo otvoreno pitanje i bez toga ništa neće imati važnost
Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju (SSP) za zemlje Zapadnog Balkana razlikuje se od strategije evropskih integracija za zemlje centralne i istočne Evrope, uključujući Rumuniju i Bugarsku, zbog primene dodatnih uslova. Saradnja sa Međunarodnim krivičnim sudom za bivšu Jugoslaviju (MKSJ), često ocenjivana kao “uslov svih uslova”, bila je temelj pristupa Evropske unije na Balkanu. Od ustanovljenja SSP 2000. godine, primena haškog uslova dovela je do isporučivanja pojedinih ključnih optuženika za ratne zločine u regionu, iako je nekadašnji general bosanskih Srba Ratko Mladić još uvek u bekstvu. Pored procesa koji se odvijaju u sudnicama MKSJ nacionalni sudovi u regionu započeli su procesuiranje ratnih zločina, i sa i bez pomoći iz Haga. Do koje mere su proliferacija mehanizama retributivne pravde u širem smislu, i uslovljavanje haškog tribunala u užem, promovisali potragu za istinom i pomirenjem u regionu?
Izvor: E-Novine
Fond za humanitarno pravo (FHP) ocenio je u petak da sudski epilog u slučaju „Škorpioni”, čiji su pripadnici osuđeni na vremenske kazne zbog ubistva šestorice Muslimana u mestu Trnovo, nije zadovoljio ni pravo, ni pravdu, ni oštećene. Presuda je okarakterisana kao zaprepašćujuća.
Izvor: B92
Fond za humanitarno okarakterisao je kao zaprepašćujuću odluku Veća za ratne zločine da pripadnika “Škorpiona” Aleksandra Medića osudi na pet godina zatvora.
Veće za ratne zločine je 28.01.2009. godine, izreklo presudu u ponovljenom suđenju Aleksandru Mediću za krivično delo ratni zločin protiv civilnog stanovništva iz člana 142. stav 1 u vezi člana 24 KZ SRJ, u pomaganju, izvršeno polovinom jula 1995. godine na mestu Godinjske bare u blizini Trnova na planini Treskavica, kada su pripadnici jednice Škorpioni ubili šest muslimanskih civila od kojih su trojica bili maloletni. Ovom presudom, Aleksandar Medić je osuđen na pet godina zatvora. Takva odluka doneta je nakon čitavog niza nezakonitih, nepravnih i potpuno neprofesionalnih odluka Tužilaštva za ratne zločine prvostepenog veća Okružnog suda – Veće za ratne zločine i Vrhovnog suda Srbije. Na osnovu nekih ranjih odluka pravosudnih institucija koje smo pomenuli, ovakva odluka, iako je zaprepašćujuća, ipak se mogla očekivati.
Povodom najnovijeg napada na Peščanik kroz ometanja radio emisije B92 Peščanik i rušenjem njihovog sajta izražavamo i protest i zabrinutost zbog još jednog pokušaja gušenja liberalnog mišljenja. Istovremeno ozbiljan incident sa vozilom autorke Peščanika ukazuje na beskrupuloznost i spremnost na fizičko ugrožavanje bezbednosti onih koji zastupaju stav drugačiji u odnosu na dominirajući. Nije reč samo o ugrožavanju slobode govora same po sebi već o smišljenom potiskivanju podrške proevropskoj orijentaciji srbijanskog društva.
Izvor: Oslobođenje
Zatvorenici logora Mitrovo Polje i Šljivovica traže nematerijalno obeštećenje od Srbije zbog torture kojima su bili izloženi. Susjedna država tvrdi kako nije riječ o logorima, već o prihvatnim centrima, u kojima je bilo milina boraviti.