Staša Zajović iz “Žena u crnom” o ulozi međunarodnih aktera i modelima tranzicione pravde na Balkanu: Ne bi bio bitan uopšte Donald Tramp, da to nije paradigma ponašanja dobrog dela međunarodne zajednice, koji niti zna šta se dešavalo tokom devedesetih, niti ih zanima.
Dvadeset devet je godina od opsade Dubrovnika, koja je trajala od 01. oktobra 1991. do posljednjih dana juna 1992. godine. Jedan od najljepših gradova ne samo sa ovih prostora razarale su snage bivše jugoslovenske vojske i crnogorskih rezervista. Dok su rušeni spomenici kulture, paljene kuće, ubijani ljudi, pohod na Dubrovnik opjevavali su mediji u Podgorici i tadašnji udarnici Demokratske partije socijalista (DPS) još aktuelnog predsjednika Mila Đukanovića. Oni su se trudili da napad prikažu kao odbranu, okupaciju kao oslobođenje, a zločine kao patriotizam. „Mrzim šah zbog šahovnice“, govorio je Đukanović u ratničkom zanosu.
Debata Premladi da se sećamo? se organizuje u okviru projekta A Youth Perspective to Remembering the Past in the Western Balkans , koji Fond za humanitarno pravo Kosovo sprovodi u saradnji sa Fondom za humanitarno pravo u Beogradu i Udruženjem Tranzicijska pravda, odgovornost i sjećanje u Bosni i Hercegovini, sa ciljem osnaživanja i podrške aktivnijem učešću novih generacija u procesu suočavanja sa prošlošću i sećanja.
U Centru za kulturnu dekontaminaciju 28. septembra 2020. godine otvorena je izložba „ArchiWar: Priče i sećanja na genocid u Srebrenici“ autorke Jelene Jaćimović koja je nastala u saradnji sa Fondom za humanitarno pravo.
Kampanja protiv Specijalizovanih veća zaustavljena je hapšenjem predsednika i zamenika predsednika udruženja OVK. Sledeći korak se tiče predsednika Kosova, poručila je Nataša Kandić, objasnivši da je afera sa curenjem dokumenata centralni deo kampanje u pokušaju da se rasturi Specijalni sud i samo kosovsko pravosuđe.
Već tri nedelje traje afera navodnog curenja hiljada stranica fajlova Specijalnog tužilaštva iz Haga, i to tako što su ovi spisi u tri navrata donošeni u sedište „Udruženja ratnih veterana OVK“, da bi o sadržaju istih pripadnici ovog udruženja obaveštavali javnost. Od nedavno, to je počela da čini i albanska TV stanica „Top Channel“ objavljujući navodna poverljiva dokumenta.
Izložba Jelene Jaćimović „ArchiWar: Priče i sećanja o genocidu u Srebrenici“, koja je nastala u saradnji sa Fondom za humanitarno pravo, otvara se 28. septembra u 19 časova u Centru za kulturnu dekontaminaciju.
Izložba Jelene Jaćimović je jedan vid otpora protiv dominantne politike sećanja u Srbiji zasnovane na nacionalizmu i militarizmu koja se ogleda u negiranju ratnih zločina i genocida počinjenih od strane srpskih snaga, glorifikaciji osuđenih ratnih zločinaca i vojske, kao i instrumentalizaciji srpskih žrtava.
Prošlo je više od dve decenije od okončanja oružanih sukoba na teritoriji bivše Jugoslavije koji su odneli više od 130 000 života. U današnjoj Srbiji, zvaničnu politiku sećanja na ovaj period odlikuje istorijski revizionizam koji ratove 1990-ih sagledava kroz binarni etnocentrični narativ o srpskim herojima i žrtvama. Osuđeni ratni zločinci uživaju javnu i institucionalnu podršku a mnogi su i politički aktivni. Istovremeno se u politici sećanja i javnim diskursima ignorišu ili negiraju činjenice utvrđene pred Međunarodnim krivičnim sudom za bivšu Jugoslaviju (MKSJ) i u mnogobrojnim istraživačkim projektima.
Mladi su svakodnevno u kontaktu sa dominantnim narativima kroz medije, političke govore, u porodici i u vršnjačkim grupama. Istovremeno, formalno obrazovanje ne podstiče razvoj činjeničnog znanja i kritičkog mišljenja o ovim sukobima i ne posvećuje puno pažnje ratovima 1990-ih, predstavljajući ih na pojednostavljen način. Kurikulumima i udžbenicima istorije dominira etnocentrizam i selektivni pristup činjenicama. Problemi u podučavanju o ratovima 1990-ih u Srbiji pojavljuju se u više oblasti: koncipiranju nastavnih planova, sadržaju udžbenika, obuci i obrazovanju nastavnika i nastavnoj praksi.
Prvi osnovni sud u Beogradu raspisao je poternicu za bivšim pripadnikom Vojske Jugoslavije (VJ) Rajkom Kozlinom, nakon što se Kozlina nije pojavio na izdržavanju 15-godišnje kazne zatvora na koju je osuđen zbog ratnog zločina nad civilima na Kosovu, rekli su iz ovog suda za BIRN.
U udžbenicima istorije u Srbiji rat na Kosovu se svodi na NATO bombardovanje, a rat u Hrvatskoj na “Oluju” i “Bljesak”.
Dragoljub Ojdanić, nekadašnji načelnik Generalštaba Vojske Jugoslavije (VJ), koji je služio kaznu zbog zločina nad kosovskim Albancima počinjenih tokom rata 1999. godine, preminuo je u Beogradu.