11.11.2009. – U ime nevladinih organizacija za ljudska prava iz Srbije, na platou ispred Predsedništva Republike pročitan je poziv predsedniku, premijeru, i predsednici Narodne skupštine Republike Srbije, da podrže Rezoluciju Evropskog parlamenta o proglašenju 11. jula danom sećanja na genocid u Srebrenici, kako bi do 11. jula 2010. godine Narodna skupština Republike Srbije donela odluku o obeležavanju ovog Dana sećanja.
Mediji u Srbiji izvestili su o puštanju na slobodu i dolasku u Beograd bivše predsednice Republike Srpske Biljane Plavšić kao da je reč o pop zvezdi a ne o ratnom zločincu, čija je odgovornost utvrđena za progone i zločin protiv čovečnosti. Prema tački 3 optužnice, koju je optužena priznala i po kojoj je osuđena, navodi se da je Plavšićeva delujući kao pojedinac i u dogovoru sa drugima u okviru udruženog zločinačkog poduhvata, planirala, podsticala, naredila i pomagala i podržavala progone nesrpskog stanovništva u 37 opština u Bosni i Hercegovini.
Kako je srbijanska javnost reagirala na presudu Iliji Jurišiću? Zašto Tužilaštvo za ratne zločine Srbije nema novih predmeta? Šta je dovelo do zaokreta u strategiji Tužilaštva koja se sve više “menja i prilagođava nacionalističkom javnom mnenju”? Za BH Dane Nataša Kandić odgovara na ova pitanja i govori o tome šta bi to moglo utjecati na srbijansko društvo da promijeni svoje stavove o ratu u BiH i prizna da je Srbija učestvovala u zločinima, te inicijativi REKOM koja je pokrenuta jer “se ne može utvrditi istina o tome šta se desilo u BiH ukoliko Srbija i Hrvatska ne iznesu činjenice o angažovanju njihovih oružanih formacija”
Razgovarala: Dženana Karup-Druško
BH Dani, broj 645, 23.10.2009.
www.bhdani.com
Nedavno je beogradski Okružni sud za ratne zločine osudio Iliju Jurišića, građanina Bosne i Hercegovine, na 12 godina zatvora zbog napada na kolonu Jugoslovenske narodne armije u Tuzli 15 maja 1992. godine na početku rata u Bosni i Hercegovini. Jurišića je taj sud proglasio krivim po komandnoj odgovornosti za, kako se u presudi tvdi, smrt najmanje 51 jednog vojnika koji su mahom bili građani Bosne i Hercegovine.
Pored kafane Amfora u mestu Mioče (BiH), ratni zločinac i haški optuženik Milan Lukić je pre sedamnaest godina, 22. oktobra 1992., zajedno sa pripadnicima svoje jedinice Osvetnici zaustavio autobus sa putnicima, građanima Republike Srbije, koji su iz Sjeverina krenuli na posao u Priboj. Iz tog autobusa su, nakon legitimisanja putnika, izvedeni Bošnjaci: Mehmed Šebo, Zafer Hadžić, Medo Hadžić, Medredin Hodžić, Ramiz Begović, Derviš Softić, Midhad Softić, Mujo Alihodžić, Alija Mandal, Sead Pecikoza, Mustafa Bajramović, Hajrudin Sajtarević, Esad Džahić, Ramahudin Ćatović, Ediz Gibović i Mevlida Koldžić. Oni su odvedeni u Višegrad, u motel Vilina vlas, gde su mučeni, a potom, pretpostavlja se, likvidirani na obali Drine. Njihova tela ni do danas nisu pronađena.
Izvršna direktorka Fonda za humanitarno pravo, Nataša Kandić, voditeljica Documente, Vesna Teršelič, koordinatorka Centra za mir i ljudska prava iz Osijeka, Katarina Kruhonja, kao i aktivistkinje Žena u crnom prisustvovale su u nedelju 18.10.2009. komemoraciji žrtvama ratnih zločina koje su pre 18 godina počinile srpske snage u selu Lovas u Hrvatskoj. Komemoraciji je prisustvovao i biskup Kevin Dowling iz Južnoafričke republike koji je prethodnih dana učestvovao na konsultacijama sa verskim zajednicama u Zagrebu i Osijeku o osnivanju REKOM-a.
Nedavno je beogradski Okružni sud za ratne zločine osudio Iliju Jurišića, građanina Bosne i Hercegovine, na 12 godina zatvora zbog napada na kolonu Jugoslovenske narodne armije u Tuzli 15 maja 1992. godine na početku rata u Bosni i Hercegovini. Jurišića je taj sud proglasio krivim po komandnoj odgovornosti za, kako se u presudi tvdi, smrt najmanje 51 jednog vojnika koji su mahom bili građani Bosne i Hercegovine.
Zamenica izvršne direktorke Fonda za humanitarno pravo, Sandra Orlović, ovogodišnja je dobitnica nagrade “Mlada Evropljanka 2009”, koju dodeljuje Heinz- Schwarzkopf Fondacija iz Nemačke.
FoNet, 4. oktobar 2009. — Cilj inicijative za formiranje Regionalne komisije za utvrđivanje činjenica o ratnim zločinima (REKOM) je stvaranje jake koalicije, kako vlasti u regionu ne bi mogle da odbiju suočavanje s prošlošću, rekla je FoNetu direktorka Fonda za humanitarno pravo (FHP) Nataša Kandić, i dodala da je nedavno ubistvo Brisa Tatona posledica ratova i računa koje prošlost ispostavlja.
Gostovanje izvršne direktorke Fonda za humanitarno pravo Nataše Kandić u emisiji ”Da, Možda, Ne” , na prvom programu RTS-a, 9. oktobra 2009. godine