U četvrtak, 31. maja 2012. godine, Ćamil Durmišević svedočio je pred Prvim osnovnim sudom u Beogradu u postupku za naknadu štete protiv Republike Srbije koji je Fond za humanitarno pravo pokrenuo 20.11.2007. godine u ime Enesa Bogilovića i Mušana Džeba, bivših logoraša logora Šljivovica i Mitrovo Polje.
Čertnaestog juna, kada će novi predsednik SrbijeTomislav Nikolić otići u prvu posetu Briselu i sastati se sa predsednikom Evropske komisije Žoze Manuelom Barozom, moraće da objasni svoj stav o genocidu u Srebrenici. To je poručeno iz Brisela nakon što je u jednom intervjuu Nikolić negirao genocid u Srebrenici nazvavši ga zločinom i nakon što je nimalo taktički rekao da ne treba svakog predsednika Srbije pitati hoće li otići na mesto gde se to dogodilo.
Fond za humanitarno pravo Kosovo je objavio analizu sa suđenja “Arben Krasniqi i drugi”, poznat kao “Slučaj Klečka”.
Nakon izjave da je Vukovar srpski grad, novoizabrani predsednik Republike Srbije Tomislav Nikolić je napravio još jednu tešku grešku. U intervjuu RTCG, 31.05.2012. godine, rekao je da u Srebrenici nije izvršen genocid, čime je naneo veliku štetu Republici Srbiji, koja priznaje i poštuje presude Međunarodnog krivičnog suda za bivšu Jugoslaviju i presudu Međunarodnog suda pravde da je u Srebrenici Vojska Republike Srpske izvršila genocid nad bosanskim Muslimanima.
PODGORICA, 1 juin 2012 (AFP) – Le président serbe Tomislav Nikolic a nié l’existence d’un génocide en 1995 à Srebrenica, en Bosnie, déclaration qui remet en cause son prétendu abandon de l’ultranationalisme et qui va dégrader les relations dans une région toujours profondément marquées par les guerres des années 1990.
Kakav je značaj suđenja za ratne zločine u procesu pomirenja u regiji? Je li Tribunal u Haagu ispunio osnovne ciljeve koji su pred njim postavljeni? Postoje li, u pojedinim procesima, određeni politički elementi? Kakva je saradnja sudova i država regije u procesuiranju ratnih zločina?
Javna rasprava „Intelektualci i politika: izbori 2012.“ održana je u organzaciji Političkog foruma u sredu, 30. maja u Beogradu. Raspravu je otvorila Nataša Kandić, a uvodničari su bili Vesna Rakić-Vodinelić, Zoran Živković i Vesna Pešić, a govorili su i Vladimir Pavićević, Dušan Pavlović, Nebojša Popov i drugi.
U petak 25.05.2012. godine, Fond za humanitarno pravo posetila je grupa američkih akademika u okviru političke studijske posete koja istražuje kako su se Srbija i Bosna i Hercegovina promenile nakon smene Miloševića. Studijsku grupu vodi Nicholas Wood, bivši dopisnik New York Timesa za region, a čine je novinari, publicist, biznismeni i bivši ambasadori. Nataša Kandić, izvršna direktorka Fonda, u uvodnom izlaganju je govorila o trenutnoj političkoj situaciji u zemlji, kao i potrebi da se društvo što pre suoči sa prošlošću.
Emisija Radar TV Vojvodine, autorke Marine Fratucan, istražuje kakav je odnos Srbije prema zločinima koji su činjeni u ime njenih građana dve decenije kasnije.
Smatram da je pogrešno tvrđenje da su postojale paravojne formacije. Jer, one su bile u sastavu policije i Vojske, od njih regrutovane, snabdevene oružjem i drugim sredstvima za vođenje rata i za nedela koja su počinilie. Prema tome, ne mogu da se tretiraju kao paravojne formacije. Jer, paravojna formacija bi bila neka samostalna banda koja je otišla samo da pljačka. Uzmimo za poređenje jedinicu Željka Ražnatovića Arkana, da je vlast htela, mogla je da je raspusti, ali joj je bila potrebna, pa su puštali da radi šta hoće