Arhiva FHP-a o otmicama meštana Sjeverina

Činjenice

Dana 22. oktobra 1992. godine, u mestu Mioče (BiH), pripadnici jedinice „Osvetnici” zaustavili su autobus užičkog preduzeća „Raketa”, koji je saobraćao na redovnoj liniji od mesta Rudo (BiH) ka Priboju (Srbija). „Osvetnici”, koji su delovali u okviru Vojske Republike Srpske, legitimisali su sve putnike i zatim iz autobusa izveli 16 civila bošnjačke nacionalnosti. Oteti civili su vojnim kamionom odvezeni u motel „Vilina vlas” u Višegradu. Pripadnici „Osvetnika“ su ih tamo fizički zlostavljali, a potom ubili na obali Drine.

Ubijeni su: Melvida Koldžić, Mehmed Šebo, Zafer Hadžić, Medo Hodžić, Medredin Hodžić, Ramiz Begović, Derviš Softić, Mithad Softić, Mujo Alihodžić, Alija Mandal, Sead Pecikoza, Mustafa Bajramović, Hajrudin Sajtarević, Esad Džihić, Idriz Gibović i Ramahudin Ćatović.

Veče pred otmicu civila iz autobusa, 21. oktobra 1992. godine, nekoliko nepoznatih lica kidnapovalo je Sabahudina Ćatovića ispred njegove kuće u Sjeverinu. Nekoliko meseci kasnije, 6. aprila 1993. godine, četiri naoružane osobe u maskirnim uniformama i sa maskama na licu napale su i odvele još jednog meštanina Sjeverina, Hasana Mujovića.

Kolarić: Samoizvinjenje u Morinju

Tokom velikosrpske agresije na Hrvatsku ovdje je bio logor, takozvani Centar Morinj za zatočene hrvatske civile i branioce. Sjećamo se zločina počinjenih da bi se osramotili ime i duh Crne Gore. Izražavamo žaljenje za sve patnje koje su preživjeli zatočenici. Da se nikada ne ponovi!“

Delegacije vlada Crne Gore i Hrvatske su ovog ponedeljka otkrile spomen-ploču s navedenim tekstom postavljenu na mestu nekadašnjeg logora Morinj, u koji su jedinice JNA od oktobra 1991. godine zatvarale civile i vojnike hrvatskih snaga zarobljene na širem području Dubrovnika.

Iz teksta saznajemo da su dve žrtve velikosrpske agresije. Prva žrtva su, jasno kaže natpis, hrvatski civili i branioci zatočeni u logoru. Druga žrtva – ime i duh Crne Gore.

(English) Call for Applications: Memory Activism Fellowship – Deadline: 1 October

Sadržaj dostupan na English.

Istražiti umešanost Božidara Delića i Svetozara Andrića u ratne zločine

Povodom imenovanja Božidara Delića na mesto potpredsednika Narodne skupštine Republike Srbije i Svetozara Andrića za člana Gradskog veća Grada Beograda, Fond za humanitarno pravo (FHP) zahteva od nadležnih institucija da ispitaju navode o umešanosti Delića i Andrića u ratne zločine počinjene tokom sukoba u BiH i na Kosovu i time prestanu sa ustaljenom praksom zaštite visokopozicioniranih oficira vojske i njihovim postavljanjem na javne funkcije.

Božidar Delić je tokom sukoba na Kosovu bio komandant 549. motorizovane brigade Vojske Jugoslavije (549. mtbr VJ). U zoni odgovornosti 549. mtbr, koja je obuhvatala opštine Prizren, Đakovica, Orahovac i Suva Reka, tokom sukoba je ubijeno više od 2.100 albanskih civila. U dosijeu koji je FHP objavio 2013. godine, detaljno su opisani ti zločini, kao i uloga 549. mtbr u njima. Protiv Delića je FHP podneo i dve krivične prijave Tužilaštvu za ratne zločine (TRZ). Prva prijava je podneta 2008. godine za zločin u selu Trnje u martu 1999. godine, kada je ubijeno više desetina Albanaca, među kojima i jedna trudnica i sedmoro dece. Za taj zločin je pred sudom u Srbiji 2019. godine na 15 godina zatvora osuđen samo Rajko Kozlina, pripadnik 549. mtbr VJ, koji se trenutno nalazi u bekstvu. Optužnicom za taj zločin nije bio obuhvaćen Božidar Delić. Drugu krivičnu prijavu protiv Delića FHP je podneo 2013. godine za zločin koji je počinjen u selu Landovica u martu 1999. godine, kada je ubijeno 17 Albanaca i jedan Aškalija. Do danas, za taj zločin pred sudom u Srbiji niko nije optužen.

Digitalni narativ: Prisilna mobilizacija izbeglica

Fond za humanitarno pravo (FHP) objavio je svoj osmi digitalni narativ „Prisilna mobilizacija izbeglica“, koji je zasnovan na istoimenom FHP Dosijeu iz 2019. godine.

MUP Republike Srbije je u leto 1995. godine sproveo kampanju prisilne mobilizacije izbeglica iz Hrvatske i Bosne i Hercegovine na osnovu prethodnog dogovora vlasti Savezne Republike Jugoslavije, Republike Srpske Krajine i Republike Srpske. Privedene izbeglice pripadnici MUP-a predavali su vojnim, policijskim i paravojnim jedinicama Republike Srpske i samoproglašene Republike Srpske Krajine, kao i paravojnim jedinicama bliskim Resoru državne bezbednosti Republike Srbije.

Prema podacima FHP-a, MUP Srbije je tokom leta 1995. godine prisilno mobilisao oko 10.000 izbeglica. Najmanje 54 prisilno mobilisane izbeglice izgubile su život ili nestale nakon vraćanja na područje gde su se odvijali oružani sukobi.

Digitalni narativ „Prisilna mobilizacija izbeglica“ sadrži originalna vojna i policijska dokumenta, izjave prisilno mobilisanih izbeglica koje je prikupio Fond za humanitarno pravo, snimke svedočenja pred MKSJ, medijske priloge i druge materijale.

Narativ je dostupan na sledećem linku.

27. godišnjica „Oluje“ – žrtve i dalje čekaju pravdu

Danas se navršava 27 godina od vojno-policijske operacije „Oluja” tokom koje su hrvatske oružane snage počinile sistematske i rasprostranjene zločine nad civilnim stanovništvom srpske nacionalnosti. Operacija „Oluja” dovela je do raseljavanja oko 200.000 Srba, i uništavanja i pljačke njihove imovine. Prema podacima Hrvatskog helsinškog odbora za ljudska prava iz 2001. godine, 410 civila koji su odlučili da ostanu u svojim kućama ubijeno je za vreme i odmah nakon ove operacije. U dokumentu je naglašeno da ovaj spisak nije konačan. U evidenciji D.I.C. Veritas nalaze se imena 1.877 Srba koji su poginuli ili nestali u „Oluji“, od kojih su 1.228 bili civili.

Fond za humanitarno pravo (FHP) podseća da ni nakon 27 godina pravda za žrtve „Oluje” nije dostignuta.

Spahović: Tri suda su presudila da je u Srebrenici počinjen genocid

BEOGRAD, 11. jula 2022. – Danas je 11. jul, dan kada pristojni ljudi i odgovorne vlade pominju genocid u Srebrenici. U Srbiji se o Srebrenici i onome što se i kako to dogodilo ne razgovara, ni u Vladi ni u medijima – rekla je na otvaranju podsećanja o genicidu nad Bošnjacima Nataša Kandić, koordinatorka REKOM mreže pomirenja., u organizaciji Inicijative mladih za ljudska prava, Fonda za humanitarno pravo i REKOM. O toj u Srbiji nepoželjnoj/zabranjenoj temi govorili su advokat Sead Spahović, Sofija Todorović iz Inicijative mladih, advokat Slobodan Ružić, Isidora Stakić i predsednik Građanskog demokratskog foruma Zoran Vuletić.

Nataša kandić je podsetila na jednu već davnašnju debatu na kojoj je Rade Stojanović, koji je vodio tim odbrane rekao da je Srbija pobedila i da je dokazao da nije odgovorna za izvršenje genocida i da su on i njegov tim odbranili Srbiju.

MUP da ispita navode o nedopustivom postupanju policije a ne da zastrašuje građane

Povodom teksta u listu „Danas“ o rasističkom postupanju pripadnika granične policije na beogradskom aerodromu, i prekršajne prijave MUP-a protiv autora teksta koja je usledila, grupa organizacija civilnog društva zahteva od državnih organa da prekinu sa kršenjem ljudskih prava, kao i sa progonom i zastrašivanjem onih koji skreću pažnju na nedopustivo postupanje policije.

U tekstu Mirka Medenice koji je objavljen 27. juna opisan je događaj sa aerodroma „Nikola Tesla“ kada su dve pripadnice granične policije na ponižavajuć način komunicirale sa dvojicom putnika, a potom ih sprovele na detaljnu kontrolu zajedno sa još nekoliko putnika koji su bili izdvojeni samo na osnovu njihove boje kože (o tretmanu migranata i izbeglica na beogradskom aerodromu više ovde). Autor teksta, koji im je ukazao na to da je njihovo postupanje rasističko, takođe je izdvojen za detaljnu kontrolu, a policijske službenice su odbile da se legitimišu, iako su po zakonu bile dužne da to učine.

Digitalni narativ: 549. motorizovana brigada Vojske Jugoslavije

Fond za humanitarno pravo (FHP) objavio je svoj sedmi digitalni narativ „549. motorizovana brigada Vojske Jugoslavije“, koji je zasnovan na istoimenom FHP Dosijeu iz 2013. godine i dopunjen novijim podacima.

Digitalni narativ daje uvid u delovanje ove jedinice Vojske Jugoslavije tokom rata na Kosovu i zločine koji su se dogodili u njenoj zoni odgovornosti, a u kojima je ubijeno preko 2.100 albanskih civila. Najviše rangirani komandanti VJ i policije osuđeni su pred MKSJ zbog masovnih ubistava civila u toku 1999. godine na Kosovu, između ostalog, u zoni odgovornosti 549. mtbr. Pred sudovima u Srbiji vođen je samo jedan postupak protiv dva pripadnika 549. mtbr, i osuđen je jedan počinilac koji je trenutno u bekstvu.

Digitalni narativ „549. motorizovana brigada Vojske Jugoslavije“ sadrži originalna vojna dokumenta, izjave preživelih, snimke svedočenja, fotografije lokacija, izjave svedoka insajdera, i druge materijale.

Narativ je dostupan na sledećem linku.

Izveštaj „Bombardovanje izbegličkih kolona tokom ’Oluje’ – avgust 1995.“

U cilju utvrđivanja činjenica o bombardovanju izbegličkih kolona na teritoriji Bosne i Hercegovine tokom hrvatske vojno-policijske akcije „Oluja“, Fond za humanitarno pravo objavljuje podatke i delove izjava svedoka o tim događajima, koje je prikupio neposredno nakon njihovog dolaska u Srbiju.

Izveštaj je dostupan ovde