Zločine prekriva zaborav – kultura sjećanja na crnogorski način

Relativizacija uz pomoć spomenika i preimenovanjem ulica u čast “heroja” ratova.

“Kakva crna kultura sjećanja u Crnoj Gori, pa crnogorska vlast je tri decenije razvijala samo kulturu zaborava ratnih zločina. Zato što je za sve ratne zločine najodgovornija upravo ta vlast, koja je crnogorske rezerviste poslala u okupatorski rat, prvi nakon četiristo godina oslobodilačkog ratovanja”, ocijenila je za “Vijesti” novinarka i kolumnistkinja Ratka Vukotić Jovanović.

Ona navodi da, ipak, najveću “moralnu krivicu za ovakvu kolektivnu aMNEziju snose crnogorski građani”.

Neznanje, atavizmi i etnicizacija kulture sećanja

„Braćo i sestre!”, tako se predsednik Vlade Republike Srbije Miloš Vučević obratio visokim zvanicama iz zemlje i inostranstva i okupljenim građanima na državnoj komemoraciji posvećenoj negovanju uspomene na žrtve stratišta u Jajincima u oktobru 2024. Govornik je u „prigodnoj“ besedi, govoreći o tim žrtvama, pominjao „sunarodnike“, iako su među njima, pored etničkih Srba, bili i Romi i Jevreji. Takođe je, u jednoj od retorskih kulminacija, naglasio da na mestu komemorativnog centra „leže naši preci, naši rođaci, naša krv“. U nekoj drugoj zemlji ili kod nas u neko drugo vreme, takvo neformalno, bratstveničko i arhaično oslovljavanje državnih zvanica, stranih gostiju i građana koji pripadaju različitim verskim i nacionalnim zajednicama bilo bi okvalifikovano kao svojevrsni gaf, incident ili bar prekršaj normi državnog ili diplomatskog protokola. Najviši predstavnik državne vlasti ne bi trebalo da govori kao da je rodovski ili plemenski vođa; takođe, ne bi trebalo da progovara jezikom krvi i tla na komemoraciji koja treba da evocira antifašističke tradicije građana Republike Srbije. Ako ni zbog čega drugog, zato što sličnu retoriku nalazimo u Nedićevom aparatu vlasti, kod samog Nedića i u izvornim zemljama evropskog nacizma i fašizma. Pogotovo ne bi trebalo da progovara tim jezikom na mestu velikog nacističkog zločina u kojem je posredno učestvovao i pomenuti domaći kvisling.

Neka djeca nestala u ratu možda nikada neće biti identifikovana zbog ubistva cijele porodice

Za vrijeme rata u Bosni i Hercegovini nestale su kompletne porodice čije posmrtne ostatke će u slučaju pronalaska biti nemoguće identifikovati, jer nemaju živih rođaka koji bi mogli dati uzorke krvi.

Nova epizoda podkasta Kulture sećanja u dijalogu: „Poželjna sećanja“

Tokom protekle decenije, porasla je zainteresovanost za načine na koje sećanje na zločine iz prošlosti informiše i oblikuje državne politike i međunarodne odnose. Društveni naučnici, sa izuzetkom istoričara, do tada su uglavnom ignorisali Holokaust, uprkos njegovoj centralnosti za mnoge njihove koncepte i teorije te potrebi da se zločin sagleda sa stanovišta različitih disciplina.

Multidisciplinarni pogled na Holokaust pruža knjiga Politika, nasilje, sećanje: Nova društvena nauka o Holokaustu (Politics, Violence, Memory: The New Social Science of the Holocaust), koju je objavio Cornell University Press. Knjiga istražuje izvore i merenje antisemitizma, objašnjenja za saradnju, spasavanje i preživljavanje, navode o susedskom nasilju, te zaostavštine Holokausta u savremenoj Evropi.

Najbolji neprijatelj

Aleksandru Vukičeviću, koji je kao 19-godišnjak ranjen u Oluji, odbijen je zahtjev za status civilne žrtve rata pod obrazloženjem da je bio pomagač neprijatelja. Već 1996. odazvao se na regrutaciju za Hrvatsku vojsku.

Pred zagrebačkim Upravnim sudom uskoro će se naći još jedna tužba protiv Ministarstva hrvatskih branitelja. Aleksandar Vukičević (49) iz banijskog sela Strmen pokušao je ostvariti zakonsko pravo na invalidninu zbog ranjavanja u koloni izbjeglica u avgustu 1995. No kod odlučivanja o njegovom zahtjevu, Resorno ministarstvo je izrazilo ustaljeno mišljenje bez utemeljenja da je Vukičević bio suradnik ili pomagač neprijateljske vojske. Unatoč svim dokazima te obilnoj medicinskoj i drugoj dokumentaciji, preživjeli, tada 19-godišnji student, nije dobio ono što mu po Zakonu o civilnim žrtvama rata pripada.

Nestali Albanci i Srbi: ima li još masovnih grobnica?

U Americi osuđen bivši stražar u logoru Čelebići gde su žrtve bili Srbi

FHP dostavio komentare na tekst Nacrta zakona o izmenama i dopunama Zakonika o krivičnom postupku i Nacrta zakona o izmenama i dopunama Krivičnog zakonika

Predložene izmene vode urušavanju standarda umesto unapređenju zakonodavstva

Fond za humanitarno pravo (FHP) dostavio je danas Ministarstvu pravde Republike Srbije komentare na tekst Nacrta zakona o izmenama i dopunama Zakonika o krivičnom postupku (ZKP) i Nacrta zakona o izmenama i dopunama Krivičnog zakonika (KZ).

Naglašavajući da je rok za javnu raspravu od mesec dana neprimereno kratak, FHP ističe da predložene izmene i dopune dva sistemska krivična zakona ne samo da ne doprinose unapređenju krivičnog zakonodavstva, već se njima urušavaju i već dostignuti standardi.

Ministarstvo pravde je 12. maja 2021. godine formiralo radne grupe za izmene KZ i ZKP. Javnost je prve informacije o njihovom radu dobila tek 26. septembra 2024. godine, kada je objavljen poziv za javnu raspravu. Nakon tri godine netransparentnog rada radnih grupa, Ministarstvo je za javnu raspravu o dva sistemska krivična zakona ostavilo rok od svega mesec dana, što je neprihvatljivo. Tokom tog vremena gotovo je nemoguće upoznati se sa svim predloženim izmenama, sagledati njihove posledice i ponuditi adekvatna rešenja.

Ubijena djeca na Petrovačkoj cesti su “ratna šteta”